Evo taj tekst
Milutin Marjanović, iz sela Visibaba kod Požege, 50 godina dokazuje da nije narodni neprijatelj
Iz inata napravio perpetumobil
Čudesnu mašinu, za koju kaže da će je prodati u inostranstvu, Milutin je pravio godinama, dok je nije usavršio
U dnu prostranog dvorišta, ispod kućice na kraju sela, Milutin Marjanović, 88- godišnjak iz Visibabe kod Požege, ima omanju šupu koju zove - institut za istraživanja. U "institutu" Milutin ima tajnu spravu…
- Tu unutra je per - pe - tu - mo - bil… Kombinovana mašina za proizvodnju energije! Radi sam od sebe - kaže Milutin značajno dok stoji u predsoblju "instituta", a goste ne pušta unutra dok im ne ispriča čitavu predistoriju čudne sprave.
Nestrpljivim radoznalcima koji bi "perpetumobil" odmah da vide na delu, pronalazač obavezno napomene da spravu "nikako ne sme da pušti u rad", jer bi "nastao pravi belaj".
- Ako je puštim, ode sve do vraga. Jedno, ne može da se zaustavi, koja je tu snaga moj jado, a drugo, delovi od slabog materijala, može sve da se polomi, pa ko će onda ponovo da mozga i to da sastavlja - plaši Milutin posetioce pričom o čudnoj spravi.
U predsoblju "instituta" u drvenoj gajbici za paradajz, Milutin drži hrpu vijaka, zupčanika, poluga, profila i drugih čudesa. Veli, i to je njegov perpetumobil, ali, u minijaturi. Sastavio ga, ali, nije hteo da radi. Nekoliko metara dalje, iz polumraka izroni još čudnija naprava, koja na prvi pogled, spolja gledano, ne liči ni na jednu svetu poznatu napravu. Veliki drveni zupčanici, između zupčanika neki tegovi, za manje tegove vezani veći, sve uvezano za centralnu osovinu, na kraju osovine izvod za remenje, na veće tegove naslonjena posuda sa vodom sve to isprespajano nekim polugama…
- Ovo je druga verzija mog perpetumobila, a napravio sam ih ukupno pet i tek je peta verzija proradila. Ispočetka sam komplikovao, stavljao mnogo delova, trenje je bilo sve veće i mašina nije radila. E, onda sam se dosetio, počeo sam da izbacujem delove, i na kraju je to počelo da radi. Samo, sve je to tajna, a toliko je prosto da se začudiš - podiže Milutin misteriju do neslućenih granica, dok pretura po džepovima i traži ključ od "instituta", pa tek na kraju utvrdi da mu je ključ ipak ostao u nekoj fioci, u kući na drugom kraju dvorišta.
Milutin kaže da svoj "perpetumobil" pravi čitavih pedeset godina. Još od dana kad je odmah iza Drugog svetskog rata robovao u Sremskoj Mistrovici. Dopao ruku partizanima, a za vreme rata bio ni manje ni više nego - komandant bataljona u Požeškom četničkom korpusu, kod komandanta majora Miloša Markovića. Sud u Užicu odrezao mu tri godine teškog rada, kad je stigao u zatvor saznao da je dobio - šest godina stroge robije.
"Ležeći" u zatvoru Milutina je više od robije bolela rečenica iz presude u kojoj je pisalo da je on, Milutin Marjanović - narodni neprijatelj.
- E, tada sam rešio, i tada mi je došlo u glavu da napravim nešto, da se odužim narodu, i da pokažem svima da nisam - narodni neprijatelj. Iz inata onima koji su me osudili - lupa Milutin šakom o zidove "instituta".
Taj inat traje nesmanjenom žestinom čitavih pedeset godina.
- Koliko je samo dana i noćiju ostavio u šupi deljući drvo i sastavljajući tu mašinu. Mesec za mesecom, godinu za godinom. Kako znam za sebe, pamtim da on petlja oko te mašine i da je, dok on radi, u kući morala biti tišina - priseća se Milutinova ćerka Rusa.
- Robijo ja tako, stave me za poslovođu na putu Beograd - Zagreb. Prave most preko Bosuta, 120 metara, dvojica inžinjera nikako da ga sastave. Zovnu mene, priupitaju me, ja im rešim problem. U zatvoru samo sam fiziku čitao, došlo mi tako. Tada sam i sazno sa Isaka Njutna i njegov zakon. Pušte me sa robije, ja dođem kući, počnem da pravim mašinu, na osnovu prvih nacrta - prime me u Savez pronalazača Jugoslavije, i priznaju mi pronalazak - nastavlja Milutin priču o svojih 50 godina potrošenih na "perpetumobil".
U međuvremenu, najviše je radio noću i zimi.
- Veliko imanje, valja to obraditi. Kosim ja tako, ili kopam, a onda mi sine ideja u času, ja trkom kući zapišem to što mi je sinulo, pa ponovo na kopanje. Dalje, kako je unuk završavao koji razred, ja se odmah dočepam njegove "fizike", a snalazio sam se i sa drugih strana. U stvari, krao sam, gledao kako koja mašina radi, vaga, automobil, razne mašine i kopirao - priča Milutin.
U međuvremenu, pristigne i ključ od ulaznih vrata "instituta", a unutra u ćošku sine Milutinov "perpetumobil". Sprava neviđena. Centralna osovina, odnosno "glavna radilica", oko nje veliki drveni točak, oko točka veliki trougao sastavljen iz raznih daščica lamperije, oko trougla tri "automata", u automatima razni zupčanici, remeni, poluge, i druga čudesa.
- Puštao sam je jednom u rad, ali, morao sam dobro da je držim. Znaš li ti koja je to sila, kad centralna osovina prebaci snagu? Moraš tu da imaš sigurnu kočnicu, inače, ne zaustavi je više. Glavna radilica je tu najvažnija, ona olakšava negativnu stranu i pojačava pozitivnu. Negativna je ona koja se primiče, a pozitivna je ona koja daje pogon- odaje Milutin deo tajne i usput pokazuje alat kojim je perpetumobil napravljen - čekić, dleta, svrdlovi, klešta, testera, stega, francuski ključ.
Rešio je, kaže, napravu će puštiti u radi, sve snimiti i svu dokumentaciju poslati u inostranstvo, jedino ako ga ovde u njegovoj državi, niko ne prihvati i ne raspita se za njegov rad. A dokumentacija, nacrti, planovi, i sve ostalo je na sigurnom, u dva velika "kufera", negde u Milutinovoj kući, ili u dvorištu na kraju sela.
Izvor
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2002/05/07/srpski/R02050602.shtml
"
Zasto? Potrazumevao bi siri sistem u okviru kojeg bi postojeci bio samo deo... 
A zatim jos veci sistem od tog drugog... Formirali bi se tako nizovi skupova i podskupova, koji bi apstraktno-graficki predstavljeni, zapravo simbolizirali ono sto se u visoj matematici naziva terminom `fraktal`.. 
Generator takvoj jednog procesa naprosto ni teorijski ni prakticno ne postoji.......