- Poruka
- 2.269
Jedan moj poznanik, penzioner, nekada je bio profesor istorije koga su deca odvaljivala od zayebancije, ima ženu koja je u mladosti bila qrva, a i sad pod stare dane, pošto se njemu više ne diže, a njoj se vlaži, jako često dovodi muškarce u svoju smrdekanu od kuće. On za to vreme obilazi književne večeri i izložbe slika po Novom Sadu i to pretežno one gde ima “nešto da se nabode na čačkalicu”, odnosno dobro krka. Čovek ima preko sto kilograma, a ženica mu je skoblava, odnosno mršava kao grana. I u kombinaciji sa njegovom krmećom kuhinjom, odnosno menijem od svinjskog mesa, godinama i bosoj glavi, verovatno zato je ne može zadovoljiti. I jednom, priča on, ona sa švalerom u sobi na njihovom krevetu, a on viče kroz prozor: “Zlato, moje zlato, lakše malo, razvalićeš krevet.” A ona se rogači sa švalerom i ne zarezuje muža ni 2%. I stenje, i vrišti, dok joj švalerov čoldo među noge kao piton šišti. Ona je pre penzije bila učiteljica i jako puno dece je naučila da čitaju i pišu. E, a sad, nije mi jasno kako onako skoblava može da privede mlade junfere, ali eto sad njih priučava sexu. I njen muž se premišlja da li da pređe u gejeve i da se naguzi pored svoje žene, kad već ne može da je zadovolji, pa da mlađane junfere podučava istoriji. U penziji je sve dosadno, pa i sex.
