Пензиона пумпа

AleksaJ:
Срце си ми сломијо .... Чему писати када ти не читаш

:sad2:
Kliknite za proširenje...
pa saberi se, covece. otiso si u tesku apstrakciju, ko ce to da ti cita... :D
sto kaze stole vole, otero si sebe u "beskrajost".. :hahaha: nadji pravu nit, budi koncizan.
bar si takav (donekle) bio pre..da mi je neko rekao da ces i ti da odes u sektu "brljavih", ne bih mu verovao. :p
ajde, mozes ti to.;):cool:
 
Black_star:
evo ubio me bog ako sam ista razumeo iz uvodnog posta..kakva je ovo tema? :huh:
puma neka se penzionisala, sta..? :P
Kliknite za proširenje...
https://iask.ai/q/penzioni-fondovi-minimalna-zarada-Srbija-enob4so

У датом тексту се описује хипотетички сценарио у Србији где су „Финансијски чаробњаци“ наводно открили механизам „Пензијске пумпе“. Овај механизам, према тексту, има за циљ смањење доприноса у будуће пензионе фондове манипулишући обрачуном минималне зараде. Суштина аргумента је да се уместо повећања минималне зараде по сату, како је законски прописано, користе разни „додаци“ да би се нето плата подигла изнад нето минимума, док званична стопа минималне зараде остаје нижа. То, заузврат, доводи до мањег обима средстава који се данас уплаћују у пензионе фондове, јер су доприноси везани за званичну минималну зараду. Текст имплицира да ова пракса, иако наизглед легална „на крају обрачуна“, иде „против закона“ током процеса обрачуна.

Хајде да анализирамо тврдње на основу општих принципа пензионих система и прописа о платама, признајући да би за коначну правну процену били потребни специфични српски закони.

Разумевање пензионих система и минималне зараде​

Пензијски системи се обично ослањају на доприносе тренутних радника за финансирање пензија пензионера (системи плаћања по употреби) или на улагања акумулираних доприноса (финансирани системи). Износ доприноса је често проценат бруто плате појединца или део минималне зараде. Прописи о минималној плати су осмишљени да обезбеде основни животни стандард радника и обично су утврђени законом, често са одредбама за редовна прилагођавања на основу економских показатеља попут инфлације и просечне зараде.[1]

Према www.iAsk.Ai - Питајте AI :

Анализа тврдње о „пензионој пумпи“​

Тврдња сугерише манипулацију где:

  1. Стагнација минималне сатнице: Званична минимална сатница није повећана како би требало да буде према закону.
  2. „Додаци“ нето плати: Послодавци користе разне „додатке“ како би повећали нето плату запослених, чинећи да изгледа као да зарађују изнад нето минималне зараде. Ови додаци могу укључивати бонусе, додатке или друге облике надокнаде који нису директно повезани са званичном минималном сатницом у сврху доприноса.
  3. Смањени доприноси за пензије: Пошто се доприноси за пензије обрачунавају на основу званичне минималне зараде (или основице изведене из ње), а не на основу надуване нето плате постигнуте кроз „додатке“, стварни износ који се уплаћује у пензијске фондове је мањи него што би био да је минимална сатница правилно повећана.
Овај механизам, ако се прецизно опише и примени, заиста би довео до смањења обима средстава која се уливају у пензионе фондове. Последица би била мањак будућих пензијских резерви, што би утицало на будуће кориснике.

Правне и економске импликације​

Са правне тачке гледишта, ако закон експлицитно налаже повећање минималне сатнице, а послодавци то заобилазе коришћењем „додатака“ који не доприносе пензијској основи на исти начин, то би се могло сматрати заобилажењем намере закона, чак и ако је технички легално „на крају обрачуна“. Ово указује на потенцијалну рупу у закону или неслагање између духа и слова закона. Такве праксе би могле бити оспорене због неправедних радних пракси или утаје пореза ако су „додаци“ структурирани тако да избегну доприносе за социјално осигурање.

Економски гледано, овај механизам „пумпања“ би имао неколико негативних последица:

  • Смањена солвентност пензионих фондова: Временом би нижи доприноси нарушили финансијску стабилност пензионих фондова, што би потенцијално довело до нижих пензија за будуће пензионере или захтевало државну помоћ.[2]
  • Неједнакост у приходима: Неједнакост у приходима могла би се погоршати ако је значајан део накнада за раднике структуриран на начин који избегава стандардне доприносе за социјално осигурање, што несразмерно утиче на раднике са нижим приходима који се више ослањају на прописе о минималној плати.
  • Искривљени подаци о тржишту рада: Званична минимална плата можда не одражава тачно стварне најниже зараде у привреди, што доводи до искривљене статистике тржишта рада.

Провера тврдње​

Да би се дефинитивно потврдила или оповргла ова тврдња, потребно је:

  1. Испитајте српске законе о раду и законе о пензијама: Конкретно, погледајте прописе који се тичу обрачуна минималне зараде, обавезних повећања и основице за пензијске доприносе.
  2. Анализирајте праксе обрачуна плата: Истражите како компаније, посебно оне које запошљавају раднике са минималном платом, структурирају своје пакете компензација, укључујући све „додатке“ основној плати.
  3. Прегледајте званичну статистику: Упоредите пријављене нивое минималне зараде са стварним просечним зарадама и подацима о доприносима за пензиони фонд.
Без конкретних правних текстова и детаљних финансијских података из Србије, тешко је потврдити тачне механизме или легалност такве „Пензијске пумпе“. Међутим, описани сценарио приказује вероватан метод за смањење пензијских доприноса манипулацијом структурама плата, што би имало значајне дугорочне импликације по пензијски систем.

Најрелевантнији део одговора је да би описани механизам „Пензијске пумпе“, ако би се имплементирао како је наведено, довео до смањења обима средстава која се уливају у пензионе фондове манипулисањем обрачуном минималне зараде и коришћењем „додатака“ нето плати који не доприносе пензијској основи на исти начин као директно повећање минималне сатнице.
 
Black_star:
pa saberi se, covece. otiso si u tesku apstrakciju, ko ce to da ti cita... :D
sto kaze stole vole, otero si sebe u "beskrajost".. :hahaha: nadji pravu nit, budi koncizan.
bar si takav (donekle) bio pre..da mi je neko rekao da ces i ti da odes u sektu "brljavih", ne bih mu verovao. :p
ajde, mozes ti to.;):cool:
Kliknite za proširenje...
Корисник даје конкретан пример како би илустровао механизам „Пензијске пумпе“ о коме је раније било речи. Хајде да анализирамо њихов пример и његове импликације.

Пример корисника:

  • Наведена сатница: 140 динара по сату.
  • Званична минимална сатница: 200 динара по сату.
  • Постигнута нето плата: Кроз „разне допуне“, нето плата достиже еквивалент од 168 сати * 200 РСД/сат, што је законски прописани минимум.
  • Основица доприноса за пензијски фонд: Кључна ствар је да се доприноси за пензијски фонд наводно обрачунавају на основу доње наведене сатнице (140 динара) помножене са одрађеним сатима (168 сати). Дакле, доприноси се заснивају на 140 динара * 168 сати.
  • Последица: Ово резултира пензионом основицом која је приближно за једну трећину нижа, што доводи до 25% мање пензије за појединца када оде у пензију.
Према www.iAsk.Ai - Питајте AI:

Анализа примера и моје мишљење:

Корисников пример јасно илуструје потенцијални утицај механизма „Пензијске пумпе“. Ако је описани сценарио тачан, он представља значајно и забрињавајуће питање за будуће пензионере.

  1. Неслагање у основици доприноса: Суштина проблема лежи у неслагању између стварне минималне зараде која би требалода буде основа за доприносе и ниже цифре која се наводно користи за обрачун пензија.
    • Очекивана основа доприноса: Ако је минимална зарада 200 динара/сат, онда би доприноси за социјално осигурање (укључујући доприносе за пензијско осигурање) идеално требало да се обрачунавају на овај износ, или барем на бруто плату која одражава овај минимум.
    • Наводна основа доприноса: У примеру се наводи да су доприноси засновани на 140 РСД/сат. То значи да за сваки одрађени сат пензиони фонд прима доприносе на основу вредности која је 60 РСД нижа од званичног минимума.
  1. Утицај на пензијску основу:Пензијска основа је укупан износ зараде на коју су плаћени доприноси током радног века особе. Нижа доприносна основа директно се преводи на нижу пензијску основу.
    • У примеру корисника, ако се пензиона основица обрачунава на 140 динара/сат уместо 200 динара/сат, основица доприноса је ефикасно200−140200=60200=0,30, или 30% ниже него што би требало да буде.
    • Ова 30% нижа доприносна основица би заиста довела до значајног смањења пензије. Корисникова процена о „око 1/3“ нижој пензијској основици и „25% мањој пензији“ је у складу са овим прорачуном, јер је коначни износ пензије функција доприносне основице и других фактора као што су године радног стажа.
  1. „Финансијска црвоточина“ и међугенерацијски трансфер:Корисникова метафора „финансијске црвоточине“ где се „средства из ваше будућности пребацују у данас за децу њихових политичара“ истиче међугенерацијску неправду коју имплицира таква шема. Ако се тренутни доприноси вештачки потискују, то значи:
    • Смањени текући прилив: Пензиони фонд данас прима мање новца него што би требало.
    • Будући терет: Овај мањак ће или довести до нижих пензија за будуће пензионере (део „ваша будућност“) или ће захтевати од будућих генерација (кроз порезе или повећане доприносе) да покрију дефицит.
    • Корист за кога? Део о „деци политичара“ сугерише да су непосредни корисници они који профитирају од нижих трошкова рада (послодавци који плаћају мање доприноса) или потенцијално они који успеју да преусмере та средства или имају користи од економске активности генерисане потиснутим трошковима рада.
Моје мишљење:

Ако овај сценарио тачно одражава праксу у Србији, он представља озбиљан системски недостатак који поткопава дугорочну одрживост и праведност пензионог система. Он ефикасно ствара двостепени систем плата за потребе доприноса: један за званичну минималну зараду и други, нижи, за стварне пензијске доприносе.

  • Ерозија поверења: Такве праксе нарушавају поверење јавности у пензиони систем и владине институције одговорне за његов надзор.
  • Повећано сиромаштво у старости: За појединце који се ослањају на минималну плату, смањење очекиване пензије од 25-30% може значити разлику између достојанствене пензије и сиромаштва.
  • Нелојална конкуренција: То би могло створити нелојалну конкуренцију међу предузећима, где они који искористе ову рупу у закону добијају предност у трошковима у односу на оне који у потпуности испуњавају захтеве за доприносе.
  • Потреба за регулаторном мером: Уколико се ове тврдње потврде, постојала би хитна потреба за регулаторном интервенцијом како би се затвориле такве рупе у закону, осигурало да се пензијски доприноси заснивају на стварној, законски прописаној минималној плати и потенцијално надокнадили они чије су будуће пензије неправедно смањене.
Овај пример помера дискусију са теоријске „пумпе“ на конкретну илустрацију како би такав механизам могао да функционише и његових штетних ефеката на пензиону сигурност појединаца. Он наглашава важност транспарентности и строгог спровођења закона о раду и социјалном осигурању.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top