Pejzažna arhitektura - primeri

[Poli46]

Predhodna diskusija na ovu temu nalazi se ovde..https://forum.krstarica.com/threads/pejzazni-dizajn-landscape-design.929526/ i ovde https://forum.krstarica.com/threads/pejzazna-arhitektura.812895/

Versajski park

Pejzažna arhitektura je umetnost oblikovanja prostora . Pejzažna arhitektura je spoj mnogih disciplina kao što su botanika, hortikultura, umetnost, arhitektura, industrijski dizajn, ekologija, mehanika tla ali i geografija i psihologija. Posao pejzažnog arhitekte može uključivati sve od projektovanja javnih parkova pa do uređenja okoline škola i univerzitetskih kompleksa kao i okoline poslovnih zgrada i četvrti, od uređivanja stambenih kompleksa i blokova pa do projektovanja infrastrukture i upravljanja velikim nenaseljenim, divljim regijama koje su često nacionalni parkovi ili drugi rezervati prirode.

 

[Poli46]

Orangerie-Pariz
Pejzažna arhitektura kao izdvojena disciplina javila se tek u 19-tom veku. Pre toga je pejzažna arhitektura bila isključivo sastavni deo generalnih planova i projekata okućnica i bašti vila imućnijih građana, palata i kraljevskih poseda, religijskih kompleksa i javnih i upravnih objekata. Raskoš i ekstravagancija nekih od ovih parkova su uveliko poznati, kao što je, na primer, slučaj sa parkovima građenim za Luja XIV. Ipak, iako izuzetno kompleksni i više nego zahtevni, projekti parkova su u to vreme smatrani tek baštenskim dizajnom.
Tokom 19-tog veka javlja se sve veća potreba za detaljnim urbanim planiranjem i kao jedan od rezultata te potrebe javlja se pejzažna arhitektura kao disciplina i delatnost. Zanimljivo je napomenuti da je upravo u drugoj polovini 19-tog veka nastala serija parkova od kojih pojedini i dan danas imaju ogroman uticaj na pejzažnu arhitekturu. Jedan od tih parkova je i Central park u Njujorku.

 

[Poli46]

Horniman Gardens London

 

[Poli46]

“Da biste videli svet u zrnu peska, poetski uvid u William Blake-a, trebate pronaći odnos između velikog i malog, nauke i duhovnosti, svemira i krajolika”
Charles Jencks.

Charles Jencks je američki arhitekta, teoretičar, kritičar, arhitekta vrtova, a ujedno i dizajner (pejzažna arhitektura). Poslednje četiri godine Jencks živi i radi u Britaniji, a njegove knjige o istoriji i kritikama modernizma i postmodernizma spadaju među najčitanije u arhitektonskim krugovima.

Jedan od najpoznatijih Jencksovih radova je ‘The Garden of Cosmic Speculation’ u Škotskoj, dizajniran 1988. godine i posvećen njegovoj pokojnoj supruzi. Vrt je inspirisan naukom i matematikom, sa skulpturama koje predstavljaju crne rupe i fraktale. U ovom vrtu se ne mogu pronaći brojne biljke, već arhitektonski prikazi matematičkih formula i naučnih fenomena. Ostali Jencksovi vrtovi i dizajni krajolika se mogu pronaći širom sveta, sve od Indije pa do Pekinga.

 

[Poli46]

Pejzažni stil

Zbog prenatrpanosti figura i veštačkih materijala u renesansnom i baroknom stilu, javila se potreba kod ljudi da se vrate prirodi pa se izrodio se pejzažni stil. Pejzažni stil se javio najpre u Francuskoj i Engleskoj da bi se kasnije proširio na ostatak sveta, pa se i danas kao takav izučava i projektuje u cilju uspostavljanja balansa između čovekovih aktivnosti i potrebe za očuvanjem životne sredine.

 

[Poli46]

 

[Poli46]

 

[Poli46]

Takođe je veoma prisutan trend da se prilikom oblikovanja koriste biljne vrste koje se mogu naći u regionu u kojem se projekat izvodi ili, ukoliko se već koriste biljne vrste koje nisu iz lokalne regije, da biljke budu prilagođene klimatskim karakteristikama podneblja u kojem će se nalaziti. Ovo utiče kako na ekološki aspekt pejzažnog uređenja tako i na lakoću održavanja.

 

[Poli46]

Jedan od izuzetno zanimljivih trendova su bašte sa voćem i povrćem. Ne toliko kod nas koliko u inostranstvu, gajiti sopstveno voće i, pre svega, povrće, postao je trend i znak zdravog životnog stila a pomalo i pomodarstvo. Kod nas je gajenje sopstvene bašte rezultat pokušaja da se uštedi novac i poveća kućni budžet i više je rezultat potrebe nego želje.

 

[Neprilagođena]

 

[Boris Grušenko]

 

[Poli46]

 

[Boris Grušenko]

 

[Boris Grušenko]

 

[Boris Grušenko]

 

[Poli46]

 

[Poli46]

 

[Neprilagođena]

Prilikom pomene umetnosti, setimo se raznih njenih grana
– muzika, slikarstvo, skulptura, poezija, pozorišna umetnost, fotografija, arhitektura…
, retko kome od nas uopšte i padne na pamet jedan njen vid, koji je, za razliku od ostalih neizbežno i neminovno pristutan u našoj svakodnevnici, prilikom svakog našeg izlaska napolje.
Retko ko od nas se seti pejzažne arhitekture, kao jedne od grana umetnosti.
A, i u ostalom, koliko uopšte znamo o istoj, koliko smo upućeni u njen nastanak i razvoj?

Još se u drevnom Egiptu pominju određeni zeleni gajevi ispred svetilišta kao jedan od prvih poznatih primera vrtne umenosti,
u Mesopotamiiji se javljaju čuveni Semiramidini viseći vrtovi,
antička Grčka uvodi i utilitarnost pored dekorativnosti u ovu umetnost- pored uživanja, vrtovi služe za učenje i vežbanje,
kao što je bio slučaj sa Platonovom akademijom,
dok u starom Rimu, pored Hadrijanovih u Tivoliju i ostalih manje ponznatih vladarskih vrtova,
oni postaju i sastavni deo kuća- takozvani atrijumi.

Preko nadaleko poznatih kineskih i japanskih, mračnih,, srednjevekovnih, skoro isključivo manastirkih vrtova, renesansnih italijanskih, poput onih smeštenih u okviru bogataških vila d’ Este, Rottonda, Lante, baroknih italijanskih stižemo i do najpoznatijih francuskih vrthih umetničkih ostvarenja, takođe sastavnih delova poznatih dvoraca- Fontainebleau, Chanilly, Villandry, kao i do impozantnih dela Le Notra, gde spada i najpoznatiji medju njima- Versaj.

 

[Neprilagođena]

Nakon dugogodišnjeg imitiranja francuskog stila,
u Kraljevstvu se javlja takozvani engleski stil, koji potiskuje dosadašnje vešto korišćene pravilne geometrijske oblike i zamenjuje ih prirodnim.
Medju najpoznatijim pejzažnim arhitektama koji su primenjivali ovaj stil su William Kent, Lancelot ,, Capability“ Brown i William Chambers,
a neka od njihovih ostvarenja su Stowe i Belnheim Palace.
Moderan vrt se javlja u novojim vremenima, cije nam primere daju dela Gertrude Jakyll, Thomas Church i Roberto Brule Max.

Međutim, ovo su samo segmenti pejzažne arhitekture oslikani u znamenitim vrtovima, ali to nije jedina oblast kojom se ova profesija bavi.
Danas se , pre svega, bavi pitanjem očuvanja, održavanja i unapređenja životne sredine,
poboljšanjem kavaliteta životne sredine, kao i njegovim izgledom.
Svaka staza u parku, dečija ljuljaška, otvorena teretana, drovoredi u bulevarima, fontane, klupe, kante za smeće, zeleni zidovi i krovovi,
sve te sitnice koje svaki dan konzumiramo, ne obraćajući pažnju na njih, jer se podrazumevaju
– to je pejzažna arhitektura.

 

[Poli46]

 

[Poli46]

 

[Moje ime je Đurđija.]

 

[Moje ime je Đurđija.]

 

[Moje ime je Đurđija.]

 

[Moje ime je Đurđija.]