Varaličarenje
Varaličarenje je način ribolova u kojem veštačkim mamcima provociramo ribe grabljivice da „grizu“, to jest da napadnu naš veštački mamac. Bitna razlika ovog načina ribolova u odnosu na druge tehnike (plovak, feeder match, štek itd.) je da je varaličarenje mobilno, znači da nismo statični tokom ribolova, već često menjamo pozicije u potrazi za ribom. Primera radi u šaranskom ribolovu se koriste primame i mirisi sa ciljem da bi privukli ribu do namamčene udice, dok kod varaličarenja smo mi u potrazi za ribom (baš to zahteva promenu lokacije i pozicija).
Skoro u svakoj vodi, od malih barica i rečica sve do najvećih reka i jezera u našoj zemlji obitava neka vrsta ili više vrsti grabljivica. Najčešće štuka, bucov, som, grgeč (bandar), smuđ, klen itd.. Oni imaju ulogu održavanja prirodne ekološke ravnoteže u vodama. Hrane se uglavnom ribama, rakovima i račićima, žabama, a poneke vrste i pijavicama i strvinama u vodi. Grabljivice često napadaju bolesne ili ozleđene primerke bele ribe, a time igraju veliku ulogu u održavanju biološke čistoće vode i sprečavaju na neki način prenošenje i širenje bolesti i genetski naslednih degeneracija.
Neretko su grabljivice i kanibali, ne štede ni pripadnike svoje vrste, čak ni svoje potomke. To zvuči okrutno, ali tako priroda rešava selekciju bolesnih i slabih od sposobnih za život i produžavanje vrste.
Varaličarski pribor je komplet ribolovačkih alatki koje trebamo nabaviti da bismo stvorili osnovne uslove doživljaja na vodi. Sastoji se od varaličarskog štapa , mašinice, monofila ili upredene strune (popularno pletenica), varalice, sitnog pribora (predvezi, kopče, vrtilice, rezervne udice, klešta, nožića itd.), o.Tu se javlja večna polemika da li je skuplje bolje. To je samo delimično tačno, svakako je lepo imati paradne i kvalitetne štapove, mašinice, varalice i ostalo, ali kao i u svemu u životu ljudski faktor je najbitniji i neizostavni deo priče.
Znanje, snalažljivost, iskustvo, strpljenje su vrline u varaličarenju koje kompenzuju eventualne slabosti ili nedostatke pribora (štap slabije bacačke težine, monofil ili struna slabije nosivosti, manje trokrake itd.). Imamo primere gubitka ulova sa perfektnim i usklađenim priborom, a s druge strane skoro neverovatne uspehe sa neadekvatnim, slabim, čak i oštećenim priborom. To je samo još jedan od dokaza da ribu lovi čovek a ne pribor. Dakako čovek bez pribora može samo da posmatra vodu, a to je u našem slučaju nedovoljno!
Poželjno je da varaličarski komplet prilagodimo prema uslovima i ciljnoj grabljivici. Greška koju čine skoro svi početnici je kupovina prejakog pribora pod izgovorom „šta ako dođe velika riba"!
Sve će sa vremenom „doći na svoje“, samo treba biti dovoljno uporan i u slučaju da nam nešto nije jasno ili smo u nedoumici, obratiti se iskusnijima. Varaličari su po prirodi „samotnjaci“ tokom ribolova, to je neka vrsta „intime“ vode, ribe i ribolovca. Koncentracija i mentalna posvećenost i prisutnost su bitni elementi za uspešnost, zato se izbegavaju priča i galama. Grabljivice su sve plemenite ribe, koje kao da imaju više „pameti“ ob bele ribe, i to svakako zaslužuje poštovanje. Danas zahvaljujući posvećenim pojedincima, klubovima i udruženjima, u globalnoj varaličarskoj zajednici sve više prevladava pokret C&R (Catch and Release ili u prevodu Uhvati i Pusti), sa ciljem da se održi populacija grabljivica na vodama. To je značajno iz više razloga, između ostalog zbog pomenute prirodne ravnoteže, zatim da bi smo imali i sutra šta da „prevarimo“.
