PČELE

  • Začetnik teme Začetnik teme proka
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
proka

proka

Legenda
Poruka
57.098
PČELE

da li znate da bez pčela nema, ali apsolutno nema života na planeti?

kad bi nestale pčele, nestali bi i ljudi u veoma veoma kratkom roku

pa zato, ajde da pomognemo pčelama u njihovom kratkom života i veoma korisnom poslu :D

Evo zašto bi svi u svom dvorištu trebalo da ostave kašičicu šećera​

A. J. 20. jula 2021. 12:27
Evo zašto bi svi u svom dvorištu trebalo da ostave kašičicu šećera



Britanski prirodnjak David Atenboro podelio je jedan vrlo neobičan, ali zapravo veoma koristan savet svima koji žele sa očuvaju prirodu, a to bi trebalo da bude svačiji cilj.
S obzirom na to da živimo u svetu u koje je hrana sve više tretirana raznim hemikalijama i pesticidima, ono malo prirode što nam je ostalo trebalo bi da sačuvamo.
Da li ste znali da su trećinu hrane koju jedemo oprašile pčele i da su one zapravo zaslužne za hranjenje 90 posto svetske populacije?

Zbog toga ovaj prirodnjak savetuje da se u svakom dvorištu treba naći kašičica šećera kako bi pčele mogle da se nahrane i dobiju energiju da se vrate do svoje košnice. Naime, pčele često znaju da se umore pa nemaju snage da se vrate do košnice zbog puta koji su prevalile.

Kada bi pčele nestale iz našeg ekološkog sistema, čovečanstvo bi imalo ozbiljan problem, ali to, nažalost, radimo svakodnevno koristeći se pesticidima, ali za izumiranje pčela kriva je i urbanizacija kao i klimatske promjene zbog kojih se broj pčela drastično smanjuje.

– Kada bi pčele nestale s planete, ljudima bi ostalo samo četiri godine života – rekao je svojevremeno Atenboro, a prenosi Miror.
Stoga, ako ne želite da se to dogodi, a ako u vašem dvorištu viđate ove insekte, pomešajte kašičicu šećera sa kašičicom vode i ostavite im na vidljivom mestu. Mešavina šećera i vode rehidriraće ih i dati im potrebnu energiju da nastave sa svojim poslom koji je za sve od životne važnosti.
 
a sad malo uvoda, o pčelama :D

1626780000694.png



Пчела је било која врста летећих инсеката из реда опнокрилаца, натфамилије пчела (Apoidea). Пчеле су блиско сродне са осама и мравима. Главна особина свих пчела је да за исхрану скупља цветни полен, као извор беланчевина и цветни нектар као извор угљених хидрата. Најбоље позната врста је европска медоносна пчела. На Земљи постоји око 20 000 врста пчела у седам фамилија распрострањених скоро у свим подручјима света. Величина се креће од 2 mm до 4 cm. Претежно су црне или сиве боје. Основна подела је према начину њиховог живота на солитарне и друштвене пчеле.

Неке врсте укључујући медоносне пчеле, бумбаре, и безжаочне пчеле живе друштвено у колонијама. Пчеле су адаптиране за храњење нектаром и поленом, при чему је нектар примарни извор енергије, док је полен примарни извор протеина и других нутријената. Највећи део полена се користи као храна за ларве. Полинација пчелама је еколошки и комерцијално важна; деклинација популације дивљих пчела је повећала значај полинације комерцијално одржаваним ројевима медоносних пчела.

Пчеле су у опсегу од сићушних врста безжаочних пчела чији раднице су мање од 2 mm (0,08 in) дуге, до Megachile pluto, највеће врсте мегахилида, чије женке могу да достигну дужину од 39 mm (1,54 in). Најзаступљеније пчеле у северној хемисфери су Halictidae, или знојне пчеле, али оне су мале и често се поистовећују са осама и мувама. Кичмењачки предатори пчела су птице попут пчеларица, док су међу инсектним предаторима пчелињи вукови и вилини коњици.

Људско пчеларство или апикултура се практикује већ миленијумима, или бар од времена античког Египта и Грчке. Осим меда и полинације, пчеле производе пчелињи восак, матичну млеч и прополис. Пчеле се јављају у митологији и фолклору од древних времена, и оне се јављају у разноврсним литерарним радовима, као што су Вергилијев Геологици, Беатрикс Потеровим The Tale of Mrs Tittlemouse, и В. Б. Јејтсовој поеми The Lake Isle of Innisfree. Пчелиње ларве се користе у јаванском јелу боток, где се једу куване на пари са исецканим орахом кокосове палме.
 
1626780099336.png

Melittosphex burmensis, фосил пчеле очуван у ћилибару из ране креде из Мјанмара

Еволуција​



Melittosphex burmensis, фосил пчеле очуван у ћилибару из ране креде из Мјанмара
Преци пчела су осе из фамилије Crabronidae, које су биле предатори других инсеката. Могуће је да је прелаз са инсектног плена на полен проистека из конзумирања инсеката са хранили на цвету и стога били делом покривени поленом кад су њима храњене ларве оса. Могуће је да се тај исти еволуциони scenario јавио међу осама фамилије Веspoidea, где су поленске осе еволуирале и предаторских предака. Донедавно, најстарији некомпресовани фосил пчеле је био пронађен у ћилибару из Њу Џерзија, Cretotrigona prisca из периода креде, корбикулатна пчела. Фосил пчеле из ране креде (~100 Ma), Melittosphex burmensis, се сматра једном изумрлом лозом полен-сакупљајуће Apoidea сестре модерне пчеле. Изведена својства њене морфолигије (apomorphies) стављају је јасно међу пчеле, али она задржава две немодификована предачка својства (плесиоморфија) ногу (две средње тибијалне кврге, и витак задњи баситарсус), уназује на њен транзициони статус. До Еоцена (~45 Ma) постојала је знатна разноврсност међу лозама друштвених пчела.

Високо друштвене корбикулатне Apinae су се појавиле око 87 Ma, а Allodapini (унутар Apidae) око 53 Ma. Colletidae се јављају као фосили само од касног Олигоцена (~25 Ma) до раног Миоцена. Melittidae су познате од Palaeomacropis eocenicus у раном Еоцену. Megachilidae су познате из фосила у траговима (карактеристични одсечци листова) из средине Еоцена. Andrenidae су познате са границе Еоцена и Олигоцена, око 34 Ma, из Флорисантског слоја. Halictidae се први пут јављају у раном Еоцену са врстама нађеним у ћилибару. Stenotritidae су познате из фосилних ћелија за излегање из Плеистоценског доба.
 
1626780282254.png

Пчела радилица са сакупљеним поленом при уласку у пчелињак.


Опрашивање

Пчеле играју велику улогу у опрашивању цветова. Могу се фокусирати на скупљање нектара или скупљање полена, у зависности од њихових тренутних потреба. Претпоставља се да трећина људске хране зависи од опрашивања које чине пчеле. Већина пчела има електростатичко наелектрисање које повећава апсорпцију полена. Полен и нектар стварају масу која је најчешће вискозна, али може и бити крута. Та маса је сфероидног облика те похрањена у мале ћелије у којима се и јајашца налазе.
 

Занимљивости​

  • Занимљивости
    Пчела радилица у сезони живи 30-45 дана
    Матица живи и до седам година а дневно излегне јајашаца до три своје масе
    Пчеле мед производе на исти начин најмање 150 милиона година.
    При сакупљању нектара и пелудног праха пчела посети дневно око 1.000 цветова
    Јака и здрава пчелиња заједница у току једног дана може опрашити до 3.000.000 цветова
    У кошници зависно од типа и величине једна пчелиња заједница броји од 20.000 - 80.000 пчела
    Научници одавно знају да су пчеле друштвена бића, али сад су открили да у друштву радо и попију. Чини се да пчеле, баш као и људи, највише воле јака алкохолна пића. Кад им је понуђен избор између најачег могућег шећерног раствора и 80-постотног алкохола, пчеле су стале у ред за шанком. „Чак смо их успели наговорити да попију чисти етанол“, рекао је Чарлс Абрамсон са универзитета Оклахома. „То, колико знам, не би направило нити једно друго живо биће, чак ни студент.“ Научници претпостављају да пчеле, које имају врло развијене друштвене структуре, лече своје алкохоличаре, баш као и људи. Оне своје преступнике изолују. Истраживачи сад испитују лекове којима би могли лечити пчелињи пороци.
    То је једини инсект на свету који производи храну коју једу и људи.
    Све пчеле производе добар и здрав мед. Лош мед резултат је индустријског начина пуњења или лошег и необразованог пчелара
    Мед пчеле медарице једна је од најсигурнијих храна – већина опасних бактерија уопште не могу да живе у меду





800px-European_honey_bee_extracts_nectar.jpg
800px-Bienenkoenigin4.jpg
 
Zato je u Holandiji (valjda, a mozda i nije, negde jeste :) ) obavezno pored useva 5% zemljista staviti pod poljsko cvece...da bi privukli i pcele i ostale insekte...
U Vojvodini jedva vise ima suma...a polja cveca...jedva se vidjaju...Prska se sa svim i svacim...umiru....
Ja sam u svojoj basti zasadila nekih 20m2 poljskog cveca...cvece koje privlaci insekte...leptire, pcele, bumbare...bilo je mnogo lepo :)
 
Sir David Attenborough urging people to leave sugar water out for struggling bees has been revealed as fake.

The advice, which seemingly came from the environmentalists page, was unwittingly shared by millions in good faith that the act of kindness will help the insects.

The now deleted post said: “In the last five years the bee population has dropped by 1/3,” the post explains. “If bees were to disappear from the face of the earth, humans would have just four years left to live.

“This time of year bees can often look like they are dying or dead, however, they’re far from it. Bees can become tired and they simply don’t have enough energy to return to the hive which can often result in being swept away.

“If you find a tired bee in your home, a simple solution of sugar and water will help revive an exhausted bee. Simply mix two tablespoons of white, granulated sugar with one tablespoon of water, and place on a spoon for the bee to reach. You can also help by sharing this post to raise awareness.”
 
Simply mix two tablespoons of white, granulated sugar with one tablespoon of water, and place on a spoon for the bee to reach. You can also help by sharing this post to raise awareness
 
Pa ne znam, jeste problem, mada doduše vidim da su mnogo ređa zaprašivanja iz aviona, uglavnom rade sa zemlje i tako je lakše da se vrši selekcija terena koji će biti tretiran.
 
jolemisa:
Kod nas ima dosta kosnica koje su fiksne i stoje na mestu cele godine.nemaju svi kamione da premestaju kosnice.zato i jesu ugrozene.
Kliknite za proširenje...
Угрожени су и људи од пчела. Закон каже, ако сам добро разумео, најмање 20 метара од комшијског објекта. Премало.
 
Владан:
Угрожени су и људи од пчела. Закон каже, ако сам добро разумео, најмање 20 метара од комшијског објекта. Премало.
Kliknite za proširenje...
Premalo je i mnogi vise udaljenosti,jer one lete daleko za cvecem.Ne vidim nikakvu opasnost,sem za one koji su alergicni.Dok sam bio mladji,nisam obuvao nista od obuce,a nagazio sam slucajno pcela i pcela i nikada mi nije bilo nista,a i mnogo dece oko mene je bilo isto.Danas je mnogo vise,alergicnih na svasta.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top