Dok sam ležala u zagrljaju najvoljenijeg muškarca, srce mi se raspadalo, tijelo boljelo, duša isparavala. Jer, ja sam pošla nešto da kažem, a glasa nije bilo, grlo se sušilo jer sam sprečavala jecaje,- Bože, kako nezdrav odnos,- pomislih, Bože, jel moguće da me cijepaš, da me ubijaš tako što ne govoriš da me voliš, tako što mi uskraćuješ riječi koje bi me vinule u svemir, u šta sam se pretvorila, ovo nisam ja, ljubav mora da se kaže, ne, ljubav se viče, grli, ljubi, drži za ruku.
Drži me za ruku, ******, ja te volim, ja zaslužujem, ja patim i gubim sama sebe zbog tebe, reci mi da me voliš, voli me, ne daj me, zar ne vidiš da me gubiš?
Ali ležim samo, i ne progovaram. Plačem tiho, nečujno. On spava i ne sluti.
Drži me za ruku, ******, ja te volim, ja zaslužujem, ja patim i gubim sama sebe zbog tebe, reci mi da me voliš, voli me, ne daj me, zar ne vidiš da me gubiš?
Ali ležim samo, i ne progovaram. Plačem tiho, nečujno. On spava i ne sluti.
(