patetika

Molim te, okreni mi broj i sačekaj da jednom odzvoni, pa nazovi opet. To se ja pravim da sam zauzeta.
Kad mi čuješ glas, i raznježiš se od njega na prvo slovo, reci mi to. Molim te, ne prećutkuj mi riječi koje bi me oživjele.
Jednom sam pročitala da više bole riječi koje se ne izgovore.
Molim te, nemoj da se suzdržavaš.
Nemoj da razmišljaš da li bih ja voljela da te čujem nakon toliko vremena, ja nakon toliko vremena samo više volim tvoje biće i više me boliš svaki minut koji odmiče.
Znam, sto puta sam rekla da neću više, da me razaraš i rušiš, da ću okrenuti glavu i smiriti otkucaje kad se pojaviš.
Ali ti se tako dugo ne pojavljuješ.

Nemoj da lažeš da si me zaboravio!


******, bez tebe sam svakome samo bezvrijedni komad mesa. Kunem ti se, tako me gledaju, tako se ponašaju.
Ne mogu da budem samo to, kad sam tebi bila sve.
Nekome sam bila svijet, čovječe, kako da se zadovoljim ovim sada, kad me ovo sada vrijeđa?

Meni ne smeta, i nikad nije, to, čega se stidiš. To, mizerno. To, nebitno.
Kako možeš da misliš da te osuđujem, kad znaš da bih se odrekla majke i oca, vjere i države, samo da ti hoćeš?

Podigni slušalicu, javi mi se.
Pričaćemo, kao onda, do 7, kad se moji bude, i idu na pos'o.
Nemoj da naše prođe, a da ne mora..
Nemoj da nestanemo, kad zaslužujemo vječnost...

 

[ljubota]

eh šta bih dao,da je ovo meni napisala ona,al život prođe ...

 

[mizaca]

Ako nece on ima ko hoce......Treba mozda i cekati,ali ne suvise dugo....Zivot prolazi zaista brzo

 

[123loncar]

.....gotovo da nema čoveka na planeti , koji , naročito kad starost očito nagrne i stvori vreme za sećanje , nema ovakve misli , koji ne gaji ovakve želje - koji ne očekuje ovakav poziv ili još bolje susret , kojim bi razgovor bio nastavljen tamo gde je stao , ali sa srećnim ishodom.....ah , da - stare ljubavi......
.....pa čemu služe te stare ljubavi ?.....zaista , čemu taj vapaj naš u vezi njih !?

....ponekad mislim da je to samo uzaludan vapaj za prošlim vremenima , vremenima kad smo hrlili bezglavo u starost - te u toj jurnjavi sami sebe nismo ni videli , a ni voleli.....tad kao da nismo sebi postojali , kao da je svo naše postojanje bilo za druge....a eto , sad znam da su i oni , naročito one , te druge , postojale više za druge a gotovo nimalo za sebe.....
.....zato neka me ne zovu , nek kao i ja beskrajno čekaju u sećanju.....nek otkriju bar u starosti sebe , naročito onaj mladalački deo - pa nek ga zamole da im oprosti taj nehaj i nek bar sad sebe zavole iz te mladosti......a kad to učine , kad zavole sebe , onda nek me nazovu , nek me sretnu , da ćutke sa osmehom jedno drugom sve kažemo !