Dižem ruke k Tebi,Pastiru moj,no ruke moje ne dosežu daleko. Zalud se ovca u rupi propinje k vrhu;ako se pastir ne sagne k njoj,neće se spasti. Blagodat Tvoja doseže dalje od sunčanih zraka. Dohvati se ruke moje i izvedi me iz tamnice. Samo jedan zrak Tvoje blagodati i dići ću se na krilima orlovskim.
Zaludu ja sabiram drva na gomilu,da ogrejem dušu moju,ako ti ne pustiš nebesko oganj.
Zaludu ja trčim,ako sam pogrešio put.
Sav trud moj i znoj moj,žrtva je tebi.Ako je Ti ne primiš biću kao penjač uz planinu zatrpan lavinom pred samim vrhom. Jer Ti ne gledaš na množinu trudova,nego na žudnju srca.
Za čim imaš da žudiš na ovom svetu dušo moja? Kuda oko pogleda vidi smrt. Čega god se ruka dohvati,oseća grob.
Što god obrneš, obrneš u strah da to ne izgubiš. Što god zavoliš ispunjava te žalošću gubitka.
Nemirne misli moje,gurate se po umu mome kao pijani po sajmu i padate i umirete kao skakavci po drumu. Umreće sve ono,što vas je poslalo u mene i nijedna od vas neće se spasti iz moga groba,osim one,što se vezala za Bezgrobnog.
Besmrtni, pustiću Tvoju Reč da se useli u mene i proteraću iz sebe sve nemoćne misli,naučene od sveta. Tvoja Reč je nevinost i mudrost i sila. Ona će očistiti nemirne misli moje i pomoći će oslobađanju mom.
Osvetli dušu moju i ona će se ohrabriti i osloboditi od ropstva svetu i biće sinovska duša, koja nema potrebe drhtati u strahu. Jer ko se nanovo rodi,nije rođen od tela nego od Duha, i biće na mojoj duši samo jedan pečat-pečat dara Duha Svetog. Kao novorođen odbaciću starog čoveka kao staru haljinu,uzalud krpljenu i neokrpljenu, biću ispunjen Tvojim Životom, opasan Tvojom Snagom, okićen Tvojom Mudrošću i obasjan Tvojom Čistotom. AMIN
Zaludu ja sabiram drva na gomilu,da ogrejem dušu moju,ako ti ne pustiš nebesko oganj.
Zaludu ja trčim,ako sam pogrešio put.
Sav trud moj i znoj moj,žrtva je tebi.Ako je Ti ne primiš biću kao penjač uz planinu zatrpan lavinom pred samim vrhom. Jer Ti ne gledaš na množinu trudova,nego na žudnju srca.
Za čim imaš da žudiš na ovom svetu dušo moja? Kuda oko pogleda vidi smrt. Čega god se ruka dohvati,oseća grob.
Što god obrneš, obrneš u strah da to ne izgubiš. Što god zavoliš ispunjava te žalošću gubitka.
Nemirne misli moje,gurate se po umu mome kao pijani po sajmu i padate i umirete kao skakavci po drumu. Umreće sve ono,što vas je poslalo u mene i nijedna od vas neće se spasti iz moga groba,osim one,što se vezala za Bezgrobnog.
Besmrtni, pustiću Tvoju Reč da se useli u mene i proteraću iz sebe sve nemoćne misli,naučene od sveta. Tvoja Reč je nevinost i mudrost i sila. Ona će očistiti nemirne misli moje i pomoći će oslobađanju mom.
Osvetli dušu moju i ona će se ohrabriti i osloboditi od ropstva svetu i biće sinovska duša, koja nema potrebe drhtati u strahu. Jer ko se nanovo rodi,nije rođen od tela nego od Duha, i biće na mojoj duši samo jedan pečat-pečat dara Duha Svetog. Kao novorođen odbaciću starog čoveka kao staru haljinu,uzalud krpljenu i neokrpljenu, biću ispunjen Tvojim Životom, opasan Tvojom Snagom, okićen Tvojom Mudrošću i obasjan Tvojom Čistotom. AMIN
