- Poruka
- 388.127
Pasivna kuća se tako zove jer joj (skoro) uopšte ne treba eksterna energija za grejanje. Kuća se praktično zagreva sama od sebe – dakle pasivno – i tu energiju, tj. toplotu zadržava. Koristi toplotu koja ionako nastaje sama od sebe. To je na primer toplota koja se proizvodi prilikom kuvanja, ili tuširanja, ili energija koju "proizvode" električni uređaji, pa čak i tela stanara te kuće.
Osim toga, mnogo toplote ulazi u kuću i kroz prozore kada je sunčano. Pasivne kuće su tako građene da ta toplota ostaje u kući. A što manje mora dodatno da se greje, manja je i količina štetnih gasova koji nastaju zbog grejanja. I, naposletku, valja uštedeti i novac za zagrevanje objekta.
Jedna pasivna kuća troši otprilike 90 odsto manje energije za grejanje od neke prosečne starije građevine – odnosno 75 odsto manje u poređenju s novogradnjom.
U pravilu jedna pasivna kuća tokom godinu dana za grejanje ne potroši više od 1,5 litara nafte, odnosno 1,5 kubika zemnog gasa, po kvadratnom metru površine. To je oko 15 kilovat-sati (kWh) zemnog gasa po kvadratu – godišnje. Što se tiče standardnih građevina, one potroše i do deset puta više energije za grejanje, u proseku oko 150 kWh po kvadratu.
Drugim rečima: da bi se zagrejala jedna soba od 30 kvm u pasivnoj kući, i to u uslovima u kojima vladaju niske zimske temperature, potrebno je deset malih sveća ili četiri osobe koje se istovremeno nalaze u toj prostoriji.
Da pasivna kuća ne bi gubila toplotu, ona je veoma dobro toplotno izolovana. Ta izolacija štiti spoljne zidove od hladnoće koja vlada napolju, ali i od toplote tokom letnjih meseci. Prozorska stakla su trostruka, što je posebno dobra izolacija.
Osim tog toplotnog izolacionog sloja, kompletna unutrašnjost pasivne kuće mora biti prekrivena dodatnim hermetičkim slojem. Tako se sprečava prodor hladnog vazduha u kuću kroz fuge ili pukotine – a i izlaženje toplog vazduha iz kuće. Na prozorima i vratima tu funkciju obavljaju okviri koji imaju toplotno-izolacioni efekat.
Jaka izolacija i hermetički sloj funkcionišu poput termos-boce, koja i po nekoliko sati uspeva da održi toplotu tečnosti.
Osim izolacije, za pasivnu kuću je neophodno i da ima dobar sistem ventilacije. Svež vazduh naposletku mora nekako da prodre u unutrašnjost kuće, jer je građevina praktički hermetički zatvorena. Ali, ako se otvore prozori, onda tokom zime iz kuće izlazi previše toplote. Zato se instalira sistem ventilacije koji u kuću dovodi svež vazduh. U tom procesu moguće je i direktno filtriranje vazduha, da bi se sprečilo da u kuću prodru i neki zagađivači, poput čestica čađi ili polena.
Pasivne kuće, baš kao i druge kuće, mogu da proizvode i sopstvenu obnovljivu energiju, posebno preko solarnih elemenata. Mogu da se instaliraju i geotermalni sistemi, kako bi se proizvodila na primer topla voda za tuširanje.
U načelu je moguće čak i staru gradnju pretvoriti u pasivnu kuću. Ali, u tom slučaju su troškovi kompletne promene dosta veliki, a čitav projekat vrlo zahtevan.
(interenet mediji )
