LastDay
Leptirica
- Poruka
- 5.574
Stotinama godina, stanovnici regiona Dombes u istočnoj Francuskoj obožavali su sveca
za koga se govorilo da pomaže u zaštiti odojčadi od bolesti i opasnosti.
Molili su se u njegovo ime, i donosili mu bolesnu decu radi isceljenja.
Takve priče nisu baš neobične za sveca.
No , ovaj svetac bio je pas.
Prema legendi koja je nastala oko 12. veka, Sveti Gvinefor je bio hrt u vlasništvu bogatog viteza.
Jednog dana, vitez i njegova žena ostavili su svog maloletnog sina na brigu dadilji i njihovom odanom psu.
Vratili su se i pronašli scenu pokolja u dečijoj sobi.Krevetac je bio prevrnut,svuda je bilo krvi,
A Guinefort je imao krvavu njušku.
Vitez je, verujući da mu je Gvinefor ubio sina, udario psa mačem i ubio ga.
Odmah zatim začuo je plač bebe i ispod prevrnutog krevetića našao svog sina, zdravog i čitavog.
Pored bebe je bila zmija koja je bila izgrižena ,u krvavim komadima.
Vitez je shvatio da je nepravedno ubio psa —
Ginefor je u stvari zaštitio bebu. Da bi se iskupio, zakopao je psa u bunar i zasadio gaj oko njega kao spomen.
Kako se priča o hrabrom i odanom Gvineforu širila, ljudi su počeli da posećuju bunar i tamo dovodili svoju bolesnu decu.
Postoje priče i o ženama koje su ostavljale decu u bašti sa upaljenim svećama preko noći u nadi da će do jutra biti izlečena.
Kada je fratar po imenu Stefan od Burbona čuo za legendu i lokalni običaj
Izjavio je da je poštovanje psa pagansko — ljudi koji su tražili zastupništvo od takvog sveca, po njemu su prizivali demone,
a žene koje su ostavljale svoju decu u svetilištu preko noći pokušavale su da počine čedomorstvo.
Naredio je da iskopaju telo psa i spale ga, a svo rastinje i drveće poseku.
Ali kult svetog Gvinefora je i dalje živeo,a meštani su nastavili da mu se mole.
Folkloristi su otkrili da su bunar i gaj još uvek postojali kasnih 1870-ih,
dok su istoričari našli dokaze da su ljudi još uvek poštovali psa-sveca
I posle Prvog svetskog rata. pa i do 1960-ih.
za koga se govorilo da pomaže u zaštiti odojčadi od bolesti i opasnosti.
Molili su se u njegovo ime, i donosili mu bolesnu decu radi isceljenja.
Takve priče nisu baš neobične za sveca.
No , ovaj svetac bio je pas.
Prema legendi koja je nastala oko 12. veka, Sveti Gvinefor je bio hrt u vlasništvu bogatog viteza.
Jednog dana, vitez i njegova žena ostavili su svog maloletnog sina na brigu dadilji i njihovom odanom psu.
Vratili su se i pronašli scenu pokolja u dečijoj sobi.Krevetac je bio prevrnut,svuda je bilo krvi,
A Guinefort je imao krvavu njušku.
Vitez je, verujući da mu je Gvinefor ubio sina, udario psa mačem i ubio ga.
Odmah zatim začuo je plač bebe i ispod prevrnutog krevetića našao svog sina, zdravog i čitavog.
Pored bebe je bila zmija koja je bila izgrižena ,u krvavim komadima.
Vitez je shvatio da je nepravedno ubio psa —
Ginefor je u stvari zaštitio bebu. Da bi se iskupio, zakopao je psa u bunar i zasadio gaj oko njega kao spomen.
Kako se priča o hrabrom i odanom Gvineforu širila, ljudi su počeli da posećuju bunar i tamo dovodili svoju bolesnu decu.
Postoje priče i o ženama koje su ostavljale decu u bašti sa upaljenim svećama preko noći u nadi da će do jutra biti izlečena.
Kada je fratar po imenu Stefan od Burbona čuo za legendu i lokalni običaj
Izjavio je da je poštovanje psa pagansko — ljudi koji su tražili zastupništvo od takvog sveca, po njemu su prizivali demone,
a žene koje su ostavljale svoju decu u svetilištu preko noći pokušavale su da počine čedomorstvo.
Naredio je da iskopaju telo psa i spale ga, a svo rastinje i drveće poseku.
Ali kult svetog Gvinefora je i dalje živeo,a meštani su nastavili da mu se mole.
Folkloristi su otkrili da su bunar i gaj još uvek postojali kasnih 1870-ih,
dok su istoričari našli dokaze da su ljudi još uvek poštovali psa-sveca
I posle Prvog svetskog rata. pa i do 1960-ih.
