PARTIZANSKA MORNARICA – IZ NIČEGA !

[Лекизан]

Da vidiš šta su radili narodni oslobodioci, kako ih ti nazivaš.

Па ја те то нисам ни питао.

 

[Nikita Kulganov]

 

[proka]

smesno je "vazduhoplovstvom" zvati jedan avion koji je leteo mesec dana isto kao i mornaricom zvati nesto sto realno nije postojalo dok italija nije kapitulirala s jeseni 43.
ali dobro, svako je imao svoj oblik i nivo propagande u to vreme.

i šta kažeš bratac, četnici su takodje imali avione i brodove ????

aaa da, setih se, bilo je im rano tih ratnih godina, a posle im je bilo dockan .....

 

[Koča]

Mi pričamo o partizanskoj mornarici koja nije postojala pre rata. Nisu komunisti imali kao Draža saveznike Engleze i Italijane i da dobijaju oružije i novac. Komunisti su pošli od nule i stvorili ratnu mornaricu.

Докле више ове бајке?

Без 414.000 војника Црвене Армије, 80.000 усташа, тоне британског оружја, муниције и савезничке авијације комунистички терористи не би присмрдели Србији за век векова...Добили су рат захваљујући страним силама и њиховој антисрпској политици као што су га добили и хрвати и шиптари у ратовима 90их..

А ево и конкретно о савезничкој помоћи коју Дража једва да је добијао за борбу против окупатора, за разлику од Јосипа Броза који је далеко већу количину добио и искористио искључиво за рат против Срба...овог нема у Мирку и Славку?

 

[Nikita Kulganov]

Докле више ове бајке?

Без 414.000 војника Црвене Армије, 80.000 усташа, тоне британског оружја, муниције и савезничке авијације комунистички терористи не би присмрдели Србији за век векова...Добили су рат захваљујући страним силама и њиховој антисрпској политици као што су га добили и хрвати и шиптари у ратовима 90их..

А ево и конкретно о савезничкој помоћи коју Дража једва да је добијао за борбу против окупатора, за разлику од Јосипа Броза који је далеко већу количину добио и искористио искључиво за рат против Срба...овог нема у Мирку и Славку?

Da li si video na kojoj si temi ?
Te tvoje bajke koje ti pricas ovde kako Draza nije saradjivao sa okupatorom ( jer po tebi Italijani nisu okupatori i koji nisu cinili zlocine )...ect to mozes da osnujes svoj privatni fakultete i da tamo da predajes.

 

[Nikita Kulganov]

Patrolni camac PC 53 Zora, Hvar avgust 1944

 

[Mstislav]

https://sh.wikipedia.org/wiki/NB-11_Crvena_zvijezda

 

[Nikita Kulganov]

Oslobodilačka borba na moru razvijala se kao i na kopnu. Nizali su se podvizi naših pomoraca. Od rujna 1942., u Podgori, djeluje Primorski vod – jezgra partizanske ratne mornarice koja je iz dana u dan postajala sve brojnija i sve opremljenija. Uz ogromne napore, mornari – partizani su pobijedili tehnički neusporedivo opremljenijeg neprijatelja na moru i, zajedno s drugim jedinicama Narodnooslobodilačke vojske, oslobodili naš Jadran. Odlukom Vrhovnog komandanta NOV i POJ osnovana je 18. prosinca 1942., Sekcija za ratnu mornaricu pri Štabu Četvrte operativne zone Hrvatske, kao prva komanda Ratne mornarice Narodnooslobodilačke vojske. Sekcija je 28. prosinca uspostavila mornaričku postaju u Podgori, u kojoj je 23. siječnja 1943. godine formiran Prvi mornarički odred s četama u Podgori, Tučepima i Igranima.
Narodnooslobodilački rat od samog početka oružanog ustanka počeo se voditi i na našoj obali i otocima. U prvoj godini se partizanska aktivnost na moru sastojala prvenstveno od redovitog održavanja ilegalnog pomorskog prometa, najčešće ribarskim čamcima i brodovima, između otoka i kopna.
Prebacivanjem aktivista, propagandnog materijala i kurira ostvarena je međusobna povezanost partijskih organizacija na otocima i obali, što je bilo važno u vrijeme organiziranja oružanog otpora. Iako je okupator nastojao onemogućiti pomorske veze, one su se redovito održavale. Osobito veliku ulogu odigrali su „punktovi“, partizanske pomorske stanice za prijem i odašiljanje ljudstva i materijala s organiziranom službom osmatranja i obavještavanja.
Prepadi na neprijateljski pomorski promet postali su sve učestaliji: u veljači su partizani zarobili motorni jedrenjak „Darko“; u svibnju su na ušću Neretve potopili dva glibodera a na Makarskom primorju zarobili motorni jedrenjak „Mira“; u srpnju su partizani u Supetru s obale napali i zarobili neprijateljski brod, a brački partizani prisilili neprijateljski motorni jedrenjak da pristane uz obalu i zarobili ga. Istog mjeseca u Živogošću je zarobljen i potopljen neprijateljski brod „Ica“, na otoku Ižu su partizani borbom prsa o prsa zarobili motorni jedrenjak „Sofija“. U kolovozu su partizani kraj Korčule prepadom iz čamca na vesla zarobili neprijateljski motorni jedrenjak „Dux“, a na Braču kod Bola i Sutivana s obale napali i zarobili dva teretna broda. Na rijeci Krki zarobljen je motorni brod linije Šibenik-Skradin, te napadnut motorni brod koji je prevozio talijansku vojsku.
Primorski vod, formiran u rujnu 1942. godine od boraca Biokovskog bataljuna Vid Mihaljević, bio je prva partizanska jedinica čije su borbene akcije bile usmjerene isključivo na more. Vod je održavao stalnu vezu između Hvara i obale, ometao talijanski priobalni promet i svojim naoružanim leutom „Pionir“ djelovao iz Podgore. Svoj najveći uspjeh postigao je prilikom napada na talijanski pomorski konvoj 31. prosinca 1942. i 1. siječnja 1943. godine zarobljavanjem šest neprijateljskih motornih jedrenjaka.

 

[Nikita Kulganov]

U prosincu 1942., na teritoriju GŠH, VŠ NOV i POJ formirao je u Dalamaciji Mornaricu Narodnooslobodilačke vojske. Prekretnica je nastupila povijesnim činjenicama da je tijekom 1942., na hrvatskom dijelu Jadrana od partizanskih jedinica potopljeno 24, a oštećeno 11 neprijateljskih brodova. Saznavši za tu stvarnost, a čuvši je od mladih mornaričkih oficira koji su došli iz Makarskog primorja u Bosanski Petrovac, 17. prosinca 1942., Tito je zapovijedio da se pri Štabu Četvrte Operativne zone Hrvatske (Dalmacija) formira Sekcija za ratnu mornaricu, kao organ Štaba 4. OZ. Za rukovoditelja Sekcije imenovan je mladi poručnik korvete Velimir Škorpik , koji je prije toga pobjegao iz Mornarice NDH u Makarskoj.
Zadatak Sekcije je bio orgnizirati mornaričke jedinice i napade na talijanski pomorski promet. U Podgori je 23. siječnja 1943., osnovan Prvi mornarički odred (150 partizana). Imali su tri prva naoružana partizanska broda – „Pionir“ i „Partizan“ u Podgori i „Proleter“ (iz Sućurja na Hvaru) u Lovištu na Pelješcu. Započele su česte akcije napada na talijanske konvoje u Hvarskom, Neretvanskom i Korčulanskom kanalu. Ovim se počelo s akcijama većih razmjera i na hrvatskom dijelu Jadrana, što će predstavljati krupan problem za talijansku vrhovnu komandu u Rimu i Stožer talijanske mornarice - „Mari Dalmazzia“, u Splitu.
Poslije kapitulacije Italije formirane su tri mornaričke komande: Komanda mornarice u Crikvenici, Obalska komanda u Splitu i Obalska komanda kninskog sektora u Ždrelcu (otok Pašman). One su u svom sastavu imale flotile patrolnih čamaca, obalsku artiljeriju, osmatračke stanice, lučke kapetanije i zastupništva. Rješenjem Vrhovnog štaba od 18. listopada 1943., sve tri komande su objedinjene u Mornaricu NOVJ. Za komandanta je imenovan Josip Černi, a za komesara Sergije Makiedlo . Mornarica koja je imala sjedište u Hvaru, objedinila je rad pojednih mornaričkih komandi i organizirala ih u jedinstveni sustav te podijelila obalno područje u šest pomorskih obalskih sektora. Tijekom 1944. godine došlo je do daljnje reorganizacije Mornarice NOV.
Od rujna 1942., kada je formiran Primorski vod, do svibnja 1945., kada se završio pomorski rat na Jadranu, brojno stanje Mornarice NOV od nekoliko ribarskih čamaca i dvadesetak ljudi naraslo je na 14 tisuća ljudi. U toku narodnooslobodilačkog rata Mornarica NOV imala je u svom sastavu 16 naoružanih brodova, 69 patrolnih čamaca, dvije desantne flotile s 12 desantnih brodova, 11 parobroda o vođe od 200 motornih jedrenjaka. Međutim, i gubici Mornarice NOV u izvršavanju vrlo obimnih i kompliciranih zadataka, s obzirom na njezine snage, bili su veliki. Izgubljena su ukupno 63 broda. Neprijatelj, u prvom redu njemačka mornarica i avijacija, uništio je 40 brodova, saveznički brodovi i zrakoplovstvo potopili su zabunom 7 brodova, a 16 brodova izgubljeno je zbog raznih udesa na moru.
https://www.sabh.hr/index.php?view=...bileji-partizanska-ratna-mornarica&format=pdf

 

[banebeograd]

i šta kažeš bratac, četnici su takodje imali avione i brodove ????

aaa da, setih se, bilo je im rano tih ratnih godina, a posle im je bilo dockan .....

U dosta obimnom spisku šifri i pseudonima za komandno osoblje, saradnike i jedinice Četničkog pokreta, naiđoh na ova imena (prenosim kako su zavedena)

ADRIJA, poručnik korvete Stanko Božić.(u nekim depešama ADRAN)
MIJAT, Dabović Mirko, k-nt bojnog broda, obaveštajac i organizator u Boki Kotorskoj.
RUDI, Jovanović Miladin, k-nt broda „Zagreb" iz Beograda (?)
SASKO, Šašijević Vladimir, kapetan bojnog broda.
HREN, Klimar, potpukovnik (kapetan bojnog broda), zastupnik komandanta Slovenije.
CIGO, Mitrović M. Đorđe, poručnik boj. broda I kl. zast. šefa II otseka u Kairu.
PETRARKA, Jovović Jakov, kapetan fregate, Crna Gora.
ZMAJ OD BOSNE, Vilfan Boris, kapetan korvete, šef ob. službe u Hercegnovom.
MILIĆ BOGDAN-BOCA, Ivanišević R. Dušan, mornarički narednik iz Čačka.
CICVARA, Stanisavljević Todora Rade, mornar. narednik vodnik, k-nt puka „vožd Karađorđe".
CRNČIĆ PETAR-ĆAFA, Mitrović I. Nenad, rez. mornar. poručnik, komandos, I Kosovskog korpusa.
JANKO, Ćirković Savo, šef pomorske obaveštajne tajne službe za Boku (u kasnijoj konspiraciji AVRAM)
SLAVKO 21121, Vlajković M. Mladen, mornarički pnar. u zoni „E" iz Bitolja., komandos.

Izjava mornaričkog podnaredika Svetozara Svete Filipovića

Formiranje Pomorske Obalske Komande
(P.O.K.)

U februaru 1944. godine kapetan bojnog broda Vladimir Šaškijević je po naredbi Vrhovne Komande formirao u Boki Kotorskoj Pomorsku Obalsku Komandu. U ovu komandu su ušli svi raspoloživi oficiri i vojnici pristalice Ravnogorskog Pokreta sa teritorije Bokotorskog korpusa a pridodati su i borci iz čitave kraljevine koji su upućivani od strane Vrhovne Komande. Zadatak ove Komande je bio sprečavanje uništavanja vojnih objekata koje su Nemci minirali i spremili za dizanje u vazduh u slučaju povlačenja. Drugi važan zadatak ove Komande bio je bezbedno, brzo i tajno prebacivanje savezničkih i naših starešina u Italiju.
Meni poznata lica u ovoj Komandi bili su :
1. kapetan bojnog broda Vladimir Šaškijević ,,čika Mića,,
2. kapetan korvete Niko Kosović, rodom iz Dubrovnika
3. poručnik bojnog broda Ilija Ilić
4. poručnik fregate Slavoljub Slava Čurković
5. potporučnik Mile ,,Marinac,, iz okoline Stragara
6. poručnik pilot Gojko M. Milinović, rodom iz Morinja
7. vodnik Vasa Marinković, rodom iz Herceg Novog
8. vodnik Matković, rodom iz Kumbora, Hrvat po narodnosti
9. sanitetski vodnik Ljuba Čubrilović
10. vodnik mašinac Mandić, rodom iz Herceg Novog
11. podnarednik Mandić, rodom iz Herceg Novog
12. mornarički narednik mašinac Drago Timotijević
13. narednik Milorad Vidaković ,,Mačak,,
14. kapetan pilot Miroslav Šurbatović
15. poručnik fregate Ivan Plesničar, sin generala Plesničara
16. narednik Frano Seničar
17. hidroavijatičar Mile Milivojević
18. narednik Svetozar Marković,,čika Toza,, čuvar Dvora na Oplencu
19. podnarednik Milovan Grujičić
20. narednik Drago iz Junkovca, kod Lazarevca
21. Risto Pestorić iz Zelenike
22. mornarički podnarednik Svetozar Filipović, iz Kolubarskog sreza
23. podnarednik Todor Toša Zagorac, rodom iz Trogira
24. službenik Bora Jevtić, brat predsednika Vlade Bogoljuba Jevtića
25. kapetan bojnog broda Mirko Dabović
26. vodnik Sava Čarmarković, rodom iz Herceg Novog
27. vodnik mašinac Drago Vidaković, rodom iz Meljina

POK je imao u svom sastavu štab i prateću četu.

Komandant POKa je bio kapetan bojnog broda Vladimir Šaškijević a njegov pomoćnik kapetan Niko Kosović. Ađutant je bio potporučnik Mile ,,Marinac,, a o obradi terena i širenju organizacije brinuo se poručnik bojnog broda Ilija Ilić. Štabsku zaštitnu trojku, odnosno stražu, činili su hidroavijatiar Mile Milivojević , podnarednik Svetozar Filipović i podnarednik Toša Zagorac.
Komanda je formirana februara 1944. kod sela Grude odmah posle uspešnog prebacivanja grupe u kojoj su bili major Bejli, Lukačević, Baćević, četiri saveznička pilota i engeski narednik radiotelegrafista.
Radi lakšeg kretanja kroz Boku svi smo imali lažna imena i legitimacije crnogorske žandarmerije. Ja sam nosio ime Gojko Spajić rodom iz Graba u Zubačkom polju kod Trebinja.
U Grabu je zaista postojao čovek sa takvim imenom i ja sam ga posle rata upoznao. Radio je u fabrici alata u Trebinju i dolazio je posle rata kod mene u Beograd a i ja sam odlazio kod njega.

U aprilu 1944. Nemci su nekako saznali da se u brdima ispod Orjena nalaze Dražini ljudi sa spašenim američkim pilotima i odmah započeli akcije čišćenja terena.
U sukobu sa Nemcima 26 aprila 1944 u selu @lijebi iznad Herceg Novog bio sam ranjen u nogu i ruku.
Nemci su me tako ranjenog zarobili i verujući da sam crnogorski žandram prebačen sam u bolnicu u Meljinama. Dao sam izjavu da sam pucao iz francuskog mitraljeza,,Šaše,, verujući da sam napadnut od partizana.
U bolnici sam ostao 37 dana a tu je kao bolničar radio naš čovek Ljuba Čubrilović preko koga sam imao stalnu vezu sa svojom Komandom. Kako je pala sumnja u moj identitet i da nisam Hercegovac, Ljubo je sa Ristom Pestorićem iz Zelenike uspešno izveo moje begstvo iz bolnice.
Krio sam se u potkrovlju kuće Pestorića u Zeleniki punih 14 dana a radi zavaravanja traga prebačen sam u kuću Steve Traživuka u Herceg Novi i tu sam ostao tri dana a odatle sam prebačen u selo Trebjesin u kuću Nika Vukovića. U ovoj kući sam ostao sve do 13. oktobra 1944. kada sam preko Veriga prebačen trabakulom do Barija a odatle na Maltu. Na Malti, u engleskoj vojnoj bolnici, operisali su mi loše zaraslu kost ruke posle čega sam se uspešno oporavio. U Jugoslovenskoj Kraljevskoj mornarici stacioniranoj na Malti ostao sam sve do 7 avgusta 1945 kada je održan čuveni zbor u malteškoj tvrđavi ,,Rikazeli,,.
Zbor je održan povodom sporazuma Tito - Šubašić a tom prilikom su govorili engleski oficir za vezu pri našem štabu, Titov delegat partizanski major Đuro Deretić i naš komandant kapetan korvete Josif Saksida.
Od tada 1102 prisutnih mornara nas oko 390 odbilo je da se vrati sa našim brodovima u komunističku Jugoslaviju.

Evo teksta Branka Jevtića, kolekcionara oznaka JVuO i pisca brojnih tekstova o oznakama u četničkom pokretu (i jedne kjnige na tu temu)
.......

 

[banebeograd]

Draža Mihailović posle donešene odluke o formiranju ,,Pomorske Obalne Komande,, 30. decembra1943. depešom obavestio je savezničkog generala Harolda Aleksandera da upućuje Šaškijevića i grupu mornaričkih oficira i podoficira na raspolaganje našoj mornarici. Originalni tekst ove depeše u našim arhivama nije pronađen.

Depeše Draže Mihailovića od 7. maja 1944. upućene Đorđiju Lašiću, vojvodi Đujiću i Danilu Salatiću :
,, 713. Ina. Kocev. Dal Dal. Pomorska obalna komanda počela je delovati.
Pomorska obalna komanda je neposredno podčinjena V.K. Preporučujem i
naređujem najtešnju saradnju i potpomaganje,,

,,714. Ina. Kapetan bojnog broda Šaškijević komandant pomorske obalne komande uputio je u vaš štab kapetana korvete Kosovića zbog veze. Kosoviću je data šifra i javljaće se preko vaše stanice. Sem toga ima zadatak za pomorsku organizaciju oblasti Dubrovnika i hvatanje veze sa Metkovićem, Splitom i Šibenikom. Potpomažite ga u radu,,

Napomena : šifra Ina se odnosi na Danila Salatića, Kocev na Đorđija Lašića a Dal Dal na vojvodu Đujića

Štab Pomorske Obalne komande je do februara bio pri štabu Komande Istočne Hercegovine kod majora Petra Baćovića. Sem Šaškijevića u POKu je tada bilo još 16 oficira i podoficira. Petar Baćović je u vezi ove komande 10. februara 1944. poslao Draži sledeću depešu :
,, molim Vas da naredite Šaškijeviću da se prebaci kod kapetana
Vukasovića blizu Boke jer u mom štabu ne može ništa raditi, a niti radi. Treba da ide na teren. Teško mi je i zbog ishrane,,

Prilog o izbegloj Kraljevskoj mornarici

Glavne baze prebeglog dela naše flote su bile ,,M,, (Malta) i ,,A,, (Aleksandrija). Brojno stanje u obe ove baze krajem 1944 je iznosilo 866 lica od kojih 106 oficira, 200 podoficira i 560 kaplara i mornara.
Komanda Sastava jugoslovenskih pomorskih snaga na Malti (baza M)
Komanda se sastojala iz : - štaba
- baze motornih čamaca
- plovnih jedinica
- pomoćne čete i
- broda ,,Oksio,,
Štab je pak imao tri odseka : operativni, tehnički i materijalni. U štabu su bili raspoređeni: 21 oficir i 4 vojna činovnika.
Plovne jedinice : - korveta ,,Nada,,
- pomoćni brodovi ,,Kumanovo,, i ,,Starčević,,
- admiralska jahta ,,Vila,,
- minopolagači ,,Mljet,, i ,,Meljine,,
- minonosac ,,Orao,,
- kraljevska jahta ,,Beli orao,,
- torpiljerke ,,T1,, i ,,T5,,
Baza ,,A,, jugoslovenskih snaga u Aleksandriji (Port Said)
Baza je umala u svom sastavu : - štab
- plovne jedinice
- mornaričku četu
Plovne jedinice : - podmornica ,,Nebojša,,
- motorne torpiljerke ,,Durmitor,, i ,,Kajmakčalan,,

Svi brodovi iz ove dve baze su se borili u sastavu savezničkih snaga do marta1945. pod zastavom Kraljevske mornarice. Tada se već osećalo i znalo da je došlo do preokreta u odnosu prema JVuO od strane Engleza i da se pod uticajem partizana radilo na likvidaciji Kraljevske mornarice. Početkom marta 1945. grupa od 89 oficira i podoficira je prebačeno iz baze,,M,, u bazu ,,A,,pa kapetan Đorđe Mitrović o ovome prebacivanju piše u svom dnevniku :,,Bilo mi je odmah jasno da je to, u stvari korak Kern-Saksida, za lakše likvidiranje Kraljevske mornarice ....
Točak likvidacije je, dakle, pokrenut. Izvršioci, čini se po ovom, biće Englezi,,
Odlazak u bazu ,,A,, je značio ustvari iskrcavanje sa flote i smeštaj u logore na Sinaju. U ovoj grupi su bili ljudi za koje se predpostavljalo da su ostali verni Kralju i da su antikomunisti.
Druga mera je bila da se deo flote sa operacija u Livornu vrati u bazu ,,M,, jer se znalo da su imali stalne kontakte sa Ravnogorskim odborom iz Rima.
Sredinom marta ova grupa, takozvana Druga divizija, pod komandom kapetana korvete Mihajla Lepetića je uplovila usred noći u Maltu i dobila vez kraj Prve divizije. Kapetan Lepetić je odmah otišao kod komandanta baze Josifa Sakside i tek tada saznao razloge ovako hitnog povratka u bazu. Trebalo je zameniti motore na brodovima radi odlaska u Jadransko more i predaji flote partizanima.
U bazi ,,M,, došlo je do podele na pristalice nove engleske politike u korist partizana i protivnike te politike. Jednog jutra su oko brodova Kraljevske mornarice osvanuli engleski brodovi sa ,,Ohajom,, kao komandnim brodom sa upernim topovima i mitraljezima i naredili da se svi sa ličnim stvarima odmah iskrcaju. Pod ovakvim uslovima pritiska usledilo je glasanje u tvrđavi ,,Sv. Anđela,, pred engleskom vojnom misijom i partizanskim delegatima za povratak u otadžbinu ili za ostajanje u emigraciji.
Oni koji su glasali za povratak vraćeni su na brodove a ostali su poslati u logore u Italiju. Tako je likvidirana Kraljevska mornarica na Malti a na brodovima su istaknute crvene zastave sa jugoslovenskom trobojkom u uglu.
Posle glasanja i likvidacije Kraljevske mornarice u bazi ,,M,, obavljeno je glasanje i u bazi ,,A,, U bazi u Aleksandriji komandant je bio kapetan korvete Zenon Adamič. Kao partizanski delegat došao je major Đuro Deretić, bivši poručnik bojnog broda. Po izvršenom glasanju svi oni koji nisu da se vrate u komunističku Jugoslaviju morali su da sa logorskom opremom napuste bazu i upute u logor El-Ariš na Sinaju. Ovu grupu je vodio poručnnik bojnog broda Ilija Ilić

Radi boljeg praćenja rada pojedinih lica navedenih u izjavi mornaričkog podnarednika Svete Filipovića prilažem sledeće dopune :

1. kapetan bojnog broda Vladimir Šaškijević ,,čika Mića,, je sve do dolaska u Boku 1944. radio na prebacivanju naših i savezničkih starešina iz Dalmacije, u zoni odgovornosti Dinarske Divizije. Organizovao je 13.10.1944. prebacivanje cele grupe preko Jadrana, a među njima je bio i podnarednik Sveta Filipović. Za uspešno prebacivanje vlasnik brodića ,,trabakule,, je dobio u Bariju od čika Miće 10 zlatnika. Šaškijević je ostao u emigraciji.

2. kapetan korvete Niko Kosović je bio rodom iz Dubrovnika a pre ove dužnosti u POKu bio je raspoređen u Dubrovačku brigadu. Bio je aktivan na celoj teritoriji Bokokotorskog korpusa. Uspešno se prebacio sa grupom u Italiju 1944.

3. porunik fregate Slavoljub Slava Čurković pre dolaska u POK je bio načelnik štaba Romanijskog korpusa. Bio je rodom iz Bijele i na kraju je uspeo da se prebaci u Italiju.

4. mornariki narednik Drago Timotijević je pre dolaska u POK bio raspoređen u Kosmajsku brigadu Korpusa Gorske Garde.

5. narednik Vidaković Milorad,,Mačak,, je ranije bio u ličnoj pratnji komandanta Gorske Garde Nikole Kalabića a od 1943. bio je raspoređen u Vrhovnu Komandu. Uspeo je da se prebaci u Italiju i posle rata je emigrirao u Južnu Ameriku.

6. vazduhoplovni poručnik kasnije kapetan Miroslav Šurbatović bio je pre dolaska u ovu komandu šef šifrantskog otseka Vrhovne Komande. Bio je na službi u Drugom odseku Operativnog odelenja pri Vrhovnoj Komandi a neko vreme i delegat Rasinskog korpusa. Uspeo je da se prebaci u Italiju i posle rata emigrirao u Ameriku.

7. narednik Frano Seničar je bio ranije vođa i instruktor grupe za sabotaže i diverzije u Prvom Ravnogorskom korpusu.

8. narednik hidroavijatiar Miodrag Mile Milivojević bio je na službi u Smederevskom korpusu a od 1943. bio je rapoređen u Gorsku Gardu. Uspeo je da se prebaci preko Italije na Maltu u Komandu Kraljevske mornarice a posle rata emigrirao je u Australiju.


9. rezervni potporučnik, novinar Borivoje Bora Jevtić, rođen je 1897. u Kragujevcu a pre dolaska u POK bio je šef propaganndnog odelenja Vrhovne Komande. Posle rata je robijao 7 godina a po izdržavanju kazne emigrirao je u Švajcarsku i Francusku.

10. narednik Svetozar Marković ,,čika Toza,, kao čuvar Dvora na Oplencu sakrio je i sačuvao u Aprilskom ratu ratne zastave naše vojske iz Prvog Svetskog rata i po izbijanju ustanka predao ih je Draži Mihailoviću. Uspeo je da se prebaci u Italiju i imao je nameru da pođe u London kod kralja ali se razboleo i umro a sahranjen je na groblju u Pompeji kod Napulja.

11. Risto Pestorić, trgovac iz Zelenike, bio je aktivan sve vreme rata a na Omladinskoj konferenciji u Šahovićima bio je delegat za Boku i službeni zapisničar i overivač konferencije. Prebacio se u Italiju i ostao u emigraciji.

12. poručnik bojnog broda Ilija Ilić je 1941. bio u partizanima i tokom iste godine je prešao u JVuO. Radio je kao obaveštajni oficir u Herceg Novom. Prebacio se u Italiju i ostao u emigraciji.

13. kapetan bojnog broda Mirko M. Dabović je poginuo 1944. u pokušaju prelaska u Italiju kada je brodica bila uočena i potopljena kod ostrva Mamula u ulazu u Boku od strane Nemaca.

14. potporučnik Mile ,,Marinac,, rodom iz sela Koletine kod Stragara je bio jedan od učesnika u ubistvu ljotićevskog rukovodioca popa Bulića 1942 u Čačku. Do dolaska u ovu Komandu bio je raspoređen u Gorsku Gardu. Poginuo je 1944 kod Kalinovika u borbi protiv komunista.

15. kapetan korvete Boris Vilfan je bio šef obaveštajne službe u Herceg Novom i svojim radom bio je vezan za Bokokotorski korpus i POK

16. student Ilija Subotić je radio kao obaveštajac u Herceg Novom a posle rata mu je suđeno.


17. pitomac Vojne Akadamije Petar Sijerković je radio kao obaveštajac i poseban kurir između Herceg Novog i Grblja. Rodom je bio iz Kumbora. Bio je u ličnoj pratnji komandanta Bokokotorskog korpusa Radmilovića i odžravao stalnu vezu između POKa i korpusa. Stradao je 1945. u odstupanju.

18. Ljubo Nenadić je bio kurir između Herceg Novog i Grblja a nalazio se i u ličnoj pratnji komandanta korpusa Radmilovića. Bio je stalna veza sa POKom.

19. mornarički poručnik Josip Bepo Čučić (Hrvat Pravoslavne vere) je bio raspoređen u POK a poginuo je u pokušaju prelaska Jadrana sa kapetanom bojnog broda Mirkom Dabovićem

20. Jevrem Šaulić, gradonačelnik Nikšića, poginuo u pokušaju prelaska Jadrana sa kapetanom Mirkom Dabovićem

21. Marko Sijerković, upravljao brodom, poginuo prevozeći grupu kapetana Mirka Dabovića

Ove dopune su uzete iz arhive Branka Jevtića


Dopuna za POK
(iz knjige ,,Istina o četnicima,, A.Stamatović)
Dana 14. oktobra 1944. godine, četnička delegacija u sastavu: Jevrem Šaulić, major Boško Pavić, kapetan Dabović, kapetan Dušan Arsović,
Nikola Vukčević i potporučnik Cucić, tajno je otplovila iz Bokokotorskog zaliva prema Italiji i saveznicima. Ovoj misiji bili su pridodati vlasnik brodića kojim su krenuli Marko Čerković, i američki pilot Debert Artur Petrson, koji je u maju bio oboren kod Danilovgrada, ali su ga četnici spasili. Brodić kojim je otplovila ova četnička misija bio je potopljen od strane njemačke obalske artiljerije, koja ga je gađala. Šef misije Jevrem Šaulić, major Boško Pavić, kapetan Dabović, potporučnik Cucić i brodovlasnik Marko Čerković su poginuli, a kapetan Dušan Arsović i Nikola Vukčević su ranjeni.

Jevtić M. Branko

 

[Mstislav]

 

[Marko Mare Jaric]

Како из ничега?
Јел имала земља морнарицу, морнаре и бродове пре тог рата?
Како то ничу морнарице из ничега, јел има још неки пример у том рату?

Vidi ovako,pre rata nije bilo ničega a onda su došli Nemci i uništili sve
Tako se je vaspitala srpska omladina u hrvatskoj Jugoslaviji
Posle se čudimo i pitamo zašto postoje likovi kao što su Mstislav, Proka,Nikita,Blajbi,Dobro došli......i zašto nam danas ovako ide

 

[Marko Mare Jaric]

Gradila ga Srbija, a o njega se otimaju Crna Gora i Hrvatska

Odluka o izgradnji novog školskog broda tada mlade ratne mornarice Kraljevine Jugoslavije donijeta je na sastanku pomorsko-propagandne organizacije „Jadranska straža“ u Beogradu 1926. godine, sa ciljem da se izgradi plovilo za obuku i školovanje kadrova za jugoslovensku ratnu mornaricu.
Beograd je sklopio ugovor sa njemačkim brodogradilištem u Hamburgu o izgradnji školskog broda koji će kasnije dobiti ime „Jadran“ i koji će svečano biti dočekan u Tivtu 16. jula 1933. godine, a u flotnu listu Kraljevske mornarice Jugoslavije biti zaveden 19. avgusta iste te godine.
Treba pomenuti i kuriozitet da se najduže putovanje broda „Jadran“ desilo 1938. godine preko Atlantika (23 dana) na ruti Dubrovnik — Njujork, kada je zapovjedništvo broda posjetilo najvećeg srpskog naučnika Nikolu Teslu.
https://rs-lat.sputniknews.com/regioni/201712181113859997-bitka-za-jadran-/