parazitoza

[gost 331040]

Ovo što si poslednje napisala je vrlo vrlo verovatno tako. Vrlo verovatno da i znam ljude, ali prosto govoreći - ne znam ih toliko. Ali evo, verovala ti meni ili ne - najiskrenije mi je teško da to pojmim i da o tome sudim. Ko zna šta se sve iza toga krije. Ko zna, možda sam i ja bio na tom putu. To sam Bog zna.

da, ne volim ni ja baš da sudim (o) drugima (osim dok se mene ne dotaknu), svakakve nas životne situacije mogu snaći,
ali kad znam i vidim takav slučaj, ipak ne mogu da ga opravdam.

 

[gost 204907]

lično, ja se upravo toga najviše plašim,
da ne napravim takve greške koje će mi jednog dana dovesti mog rođenog parazita na vrata. ili da mi se ne dogodi tog istog dana upravo to što si spomenuo, da svoju nesnalažljivu ćeru od tada recimo triest banki u dupetu sa nedajbože istim takvim nesposobnim mužem, ne mogu da gledam kako se zlopati i prosi mene i svog oca za svaki račun, neizmirene dugove...užas...



kako ti, vi kao očevi usađujete svojoj deci, te radne i potrošačke navike i etiku?

u neka vremena su ljudi govorili kako novac mora da se poštuje jer je teško zarađen, a danas izgleda da se više poštuje način i brzina kojom će biti potrošen.

Е, а замисли добијеш материјалисту, каријеристу који те се не сети ни једном годишње да позове?
Врло су то упитне ствари ако говоримо о успешном родитељству, него боље да се вратимо одмах на одоворно родитељство.
Радне навике има моје старије дете, некако природно и то је заслуга мајке. Негде му је рекла да мора да уради одмах домаћи кад се врати кући и он од 1. разреда, прво кад дође кући се "заслади" (нека чок. бананица, није пробирач) и седне да ради домаћи. Мислим да је то објашњено са тим да ће тако имати више времена за све што пожели. За спорт сам ја тренирао истрајност - нема мењања спортова и тренираће док не заврши ОШ, и нема попуштања. Тешко му пада, буно се, али, мора. Из музичке су нам рекли да је недисциплинован, телентован али расуте пажње и замољени смо да га испишемо. Онда смо платили прив. часове гитаре и у њима ужива. Језике нисмо форсирали рано, иде у Окфорд центар и по његовој изричитој молби иде и на шпански једном недељно (не сматрам потребним, али он баш жели), иду му језици, учи и немачки у школи. То је то. више обавеза нема, Иде у школско, излази сам, долази преко лета касно, докле год има деце....
Материјализам - стипса је, не тражи буквално ништа, тек понешто од технике, слушке итд, не и мобилне, ту добија наше старе...
Он има 11 год . и у петом разреду је на почетку страшно попустио, а то му је утицало и на остало самопоуздање. Онда сам сео и кренуо да радим са њим неко време.
Морам да га држим на оку. Цео тај процес, школа, васпитање јесу принудни и мора и кроз то да прође.
Какав ће бити, веруј не знам, да се он пита, наравно да не би ишао у школу уопште, што и није сасвим глуп резон )) Наравно, то ја теби у поверењу.

 

[Lexa]

na temu me podstaklo pitanje na Žene pitaju muškarce, zašto se sve više odlučuju da sa svojom izabranicom žive kod roditelja..?

vrlo često imam prilike da vidim taj teški poremećaj koji se
najčešće manifestuje u dva oblika ali je dijagnostika u principu u oba slučaja ista.
prvi je parazitoza tipa "roditelji kao mrtav kapital"
druga "rođaci gastarbajteri".

prva parazitoza se manifestuje tako što se muškarac sa svojom porodicom najčešće u svakom mogućem obliku oslanja na svoje ili njene roditelje, pritom nestrpljivo čekajući da geknu ne bi li nasledstvo sprcao na otplatu kredita, apartmančić u vrnjačkoj banji ili novi auto. a dok su staramajka i stari tajo živi, ovi ih naravno nemilice iskorištavaju na sve moguće i poznate načine koji uključuju i psihološke pritiske, emocionalne ucene, laži, itd.
parazitiranje na račun roditelja nije uvek opravdano teškom materijalnom situacijom u državi, nezaposlenošću i slično, gde su realno primanja penzionera još i najredovnija, a babina kućica sa voćnjakom, kokošincem i svinjcem solidna mogućnost dopunjavanja kućnog budžeta umesto inače preskupe hrane u prodavnicama.
ne, vi ćete videti te porodice da žive daleko iznad svojih realnih mogućnosti, puše, piju, ručavaju po restoranima, idu na letovanja, zimovanja, wellnese, kupuju skupu tehniku itd. da bi im na kraju meseca roditelji plaćali zaostale račune za gas, stuju, grejanje i slično i čupali ih kad negde financijski zagusti.


drugi oblik parazitoze: rođaci iz amerike" nije potrebno ni opisivati.
tu je sve jasno osim što je ta parazitoza moguća samo u slučajevima kada su rođaci dovoljno glupi i naivni pa da poveruju kako se u srbiji doslovno umire od gladi, a realno je da mnogi ku.rcem neće da mrdnu i makar pokušaju da svojim trudom nešto zarade.


šta vi mislite, koliko je ova bolest uzela maha u Srbiji, da li je rasprostanjena i u drugim sredinama ili smo joj genetski i po mentalitetu nekako najviše mi balkanci skloni?
pitam na Muškarcima, pošto ste vi jel, glava porodice, kuće itd.
da li i zašto možda opravdavate ovu pojavu?

eto vam temilica pa bujrum



ps.naravno, zezam se namerno laički koristeći medicinski termin za realno oboljenje, pa se nadam da mi se sad neki lekar neće nakačiti sa komentarima iz stručne literature

Dobro de ima onih koji bolje žive, piju, puše i ručavaju po restoranima, jer im plata toliko dozvoljava, no opet ne dozvoljava kredit za stan ili kiriju. Procenat takvih je ovde toliko veliki da mi fenomen parazitiranja kod roditelja počinje potpuno gubiti smisao kao tema za raspravu. Al' svakako ima upliva i toga.

Nije kirija jedini problem koji podstanari imaju, mnogo lakše reći nego uraditi.

 

[gost 274070]

@opsti nadovez
Smatram da se glavni uzrocnik za pojavljivanje "duhovne bolesti zvane parazitoza" , nalazi u egzistencijalnom vakuumu i gubitku kompasa smisla, sto se manifestuje kao dosada, osecaj praznine, nezainteresovanosti, duhovne otupelosti, besciljnosti, lose motivisanosti, ...
S obzirom da drustvo podrzava materijalizam, da nestaju kulturne vrednosti, a periodi besposlenosti su sve duzi, egizstencijalna frustriranost raste i javljaju se razni oblici zavisnosti i ostale patologije.
Covek ne samo da je izgubio neke osnovne zivotinjske nagone, vec je izgubio i vrednosti, tradiciju koje su nekad njegovom ponasanju sluzile kao oslonac, a sad naglo popustaju.
Nema nagona, ni tradicije da mu kazu sta da radi, pa ne zna sta zeli raditi, radi to sto rade drugi ljudi ili to sto drugi ljudi od njega zele da radi. Postavljen je pred odabir. Sta izabrati?

Kako da izabere kad nema slobodu volje (da sam donosi sopstvene odluke i za njih preuzima odgovornost) volju do smisla (posledicno ne zna ni za smisao svog zivota), a tu slobodu i taj smisao trazi svo vreme.

Kako da ga nadje ako je bio "zrtva" autoritativnog vaspitanja gde roditelji vise brinu o vlastitom dupetu, gde vladaju dresura, strah i represija?
Ili jos gore, sve mu je dozvoljeno i roditelji su sluge vlastitom detetu, kao sto dolikuje permisivnom vaspitanju.

Vaspitati dete u "demokratskom duhu" znaci da roditelji u pocetku daju detetu osecaj da je zeljeno, voljeno i prihvate ga kao ravnopravnog clana porodice gde se dogovara, nalazi resenja koja su prihvatljiva za sve clanove porodice, nudi pomoc ako je ona potrebna, ne ignorise, ne naredjuje, ne moljaka,...i zasnovana je na medjusobnom postovanju, saradjivanju i ljubavi.
Samo tako moguce je odgojiti odgovorno, samodiscpilinovano dete, sposobno resavanja problema i saradjivanja. Na taj nacin covek je sposoban otkriti vlastiti smisao i postaje odgovoran za vlastitu egzistenciju.

Roditelji moraju podjednako biti ukljuceni u proces vaspitavanja deteta, sto nazalost nije slucaj. Zivimo u vremenu maskuliranih zena i feminiziranih muskaraca. Zene su mentalno jake i stoga cesto izbace muskarca iz vaspitnog procesa. A muskarac je u emocionalnom odnosu kapitulirao (nije otac, nije ljubavnik, nije muz) i ne nalazi dovoljno vremena za porodicu. Ako zena moze da ide na posao, kuva, sprema, brine o deci, zasto ne bi mogao i muskarac?

Na lose vaspitanje dodajmo jos balkanski mentalitet koji se ogleda u mantri "Ala volim ovaj rezim, plata ide a ja lezim", koji vuce korene jos iz socijalizma, kojeg odavno nema, ali samo Srbi to jos nisu shvatili.
I imamo savrsenog parazita, bez ikakve radne etike koji je navikao na primakni i izmakni i ispod casti mu je raditi za "sitnu" lovu.

Ma sve bih ja to naterala na grupnu logoterapiju. a pre toga im preporucila ctiva od Viktora Frankla "Psychotherapy and Existentialism", "Man's Search for Meaning",...

 

[Tandoori Masala]

Pavao Brajsa, psihijatar koji je radni vijek proveo u Varazdinu je na jednom kolokviju u Dubrovniku 1976. g. izlozio tri osnovna tipa porodicne atmosfere:

Porodicno mnostvo - clanove porodice ne povezuje nikakva emocionalna veza niti zajednicki sadrzaji. Nedostatak zajednickog slobodnog vremena, cak i kad se nadju zajedno, dosadjuju se i ne komuniciraju. Zive zajedno, atmosfera lici na autobus od 40 putnika koje povezuje samo putovanje i nista vise.

Mala masa - clanove ove obitelji povezuje jaka licnost, otac ili majka u kojoj su polozaji fiksirani i povezani su nagonskim vezama preko vodje. Autoritativna, nedemokratska i direktivna atmosfera. Licnost i individualnost pojedinca je zrtvovana preko vodje. Slobodno vrijeme je odraz dirigovanog rituala, nemogucnosti opustanja i nametanja odredjenih aktivnosti bez obzira na zelje clanova porodice.

Mala grupa - navodno, najzdraviji tip porodice. Povezani su emocionalnim i partnerskim vezama, komunikacija je obostrana i ima oblik dijaloga. Slobodno vrijeme se provodi spontano i kreativno, a odredjuje se slobodnim dogovaranjem uz prilagodjavanje zemlja svih clanova.

Prve dvije grupe oblikuju narcisoidnu, egoisticnu, samozivu, neurotski nesamostalnu, sizoidnu, introvertiranu, paranoidno nepovjerljivu i negativisticku, emocionalno hladnu i infantilno regresivnu, razmazenu licnost nesposobnu za komunikaciju i suradnju.

 

[oralni terorista]

Ja ni kao tinejdžer nisam voleo da nešto tražim od roditelja.Uvek sam gledao da nekako skupim pare ili šta mi već treba.
Otac i majka su me naučili da samo svojim radom i svojim znanjem mogu nešto postići. I hvala im na tome, ne treba ništa više od toga.