Paraliza sna poseta demona pomoc

Лички гусар:
неке ствари је немогуће логички објаснити
одкуда то у нечијем мозгу ружан зао лик на примјер а да никад ништа ни слично прије тога није видио?
била је једна шума у моме крају, неки нелагодан осјећај јака енергија, бјежи да те ноћ не увати тамо:dontunderstand:
рецимо мени по ноћи није никад био страх ићи свуда али тамо не би желио залазити ни наоружан са митраљезом
сад кад се боље сјетим тамо је тако се причало некад било турско гробље а људи нијесу то баш поштовали него су орали и садили свашта ту, хм
Kliknite za proširenje...
moja je agonija trajala tri godine, ali sam onda spela da nadjem resenje.
 
Evo da prenesem tri godine moje agonije ukratko.

Sve je počelo kada sam imala 34 godine, divnog supruga i dvoje dece, skladnu harmoničnu porodicu, sa osličnim primanjima.

Jedne noći sam se probudila pored suruga i nisam se mogla pomeriti. Disala sam teško i borila se za vazduh. Osetila sam na sebi više ruku koje su me dodirivale svuda, ali baš svuda. Na posletku sam osetila da je to seksualni odnos jer su ulazili u mene gde god su mogli. Sve vreme suprug je pored mene mirno spavao. Do jutra nisam spavala i ustala sam u šoku, sve me je bolelo, naročito grudi i reproduktivni organi. Mislila sam da je sve samo košmar, ali se to ponavljalo narednih 6 meseci 2 do 3 puta nedeljno. Postala sam bezvoljna, depresivna, počela sam da zapostavljam decu i supruga, a pokušaji vođenja ljubavi sa suprugom su bili pravo mučenje za mene, jer mi se njegov dodir skoro gadio, a i bila sam odjedamput tako uska dole da je odnos bio neverovatno bolan, ali sam trpela da on ne bi nešto posumnjao. Svi su videli da samnom nešto nije u redu i krenuli smo po doktorima, svi nalazi u redu, dijagnoza teška depresija i dobila sam gomilu pilula za depresiju ii smirenje, ali se moja situacija nije uopšte promenila.

Čak je postajala gora i gora, sve češći i grublji seksualni napadi, buđenje bez energije, grudi su mi se opustile, pojavila mi se gomila bora i celulita (koje do tada nisam imala) izgleda sam starije 10 godina.



Posle doktora, okrenula sam se vračarama tražeći pomoć. Mislim da sam ih obišla bar 20. Svi su bili jednoglasni da je to crna magija i da moje telo demoni noću koriste dok me skroz psihički i fizički ne unište i mene a moju porodicu razore, ali mi niko od njih i pored gomile para koje sam dala nije pomogao.



Okrenula sam se veri i tražila spas. Obilazila sam svake nedelje manastire u potrazi za rešenjem moga problema. Posle skoro dve godine i jednom manastiru (ne mogu reći kojem), jedan od monaha me je video da sedim na klupi i plačem. Prišao mi je i započeli smo razgovor. Iz mene je tog trenutka sve provalilo. Plakala sam ridala i sve mu ispričala. On mi je objasnio da je spas u veri, svakodnevnom moljenju, ali mi je takođe rekao da su demoni izuzetno ljubomorni kada se vežu za žensku osobu i da je dobro načiniti ih ljubomornim ali nikako sa svojim suprugom da se ne bi na njemu osvetili. I tu mi je sinulo. Kako ih načiniti ljubomornim? Dugo sam razmišljala i došla na ideju da odem na nudističku plažu. Uzela sam 7 dana slobodno sa posla, suprugu nisam smela reći ništa ni u ludilu jer bi se odmah razveo odmene.

Prvi dan me je bilo strašno blam. Gledala sam ko me sve zagleda i pokretala se tako da se što manje vidi. Tu noć je bio napad ali slabiji.

Mislila sam ako je to rešenje onda ću im pokazati.

Otišla sam sutradan na nudističku plažu i namestila se tako da se sve vidi, čak sam bezobrazno gledala u muške organe svih koji su prolazili ili bili u mojoj blizini. Tu noć noje bilo napada. Sva sretna, nastavila sam da se molim i nisam otišla na plažu.

Sledeća noć je bila pakao za mene. Strašno i bolno. Ustala sam supruga slagala da se ne osećam najbolje i kada sam ostala sama raznišljala šta da radim. Očigledno je da to što radim ima efekta ali nije dovoljno.

Donela sam odluku, idem na plažu i ući ću u vodu i dozvoliti da me neko od ovig koji se okuplaju oko mene dodirne. Tako sam i uradila, samo nisam vodila računa i bilo ih je više u vodi oko mene. Svuda su me dodirivali dok su meni išle suze, i dok sam se molila.

Trajalo je oko 5 minuta i istrčala sam iz vode kada mi je od muke došlo da povraćam.

Došla sam kući i stajala pod tušem jedno dva sata, plakala. Gadila sam se samoj sebi. A onda sam rekla sebi ako je to cena koju moram da platim da bi ovo prestalo u redu ponoviću to još jednom. Tu noć nij bilo napada. Ni sledeću. Treću noć je bio napad ali slabiji. Znači imala sam rešenje, molitva i ovo što sam uradila. Otišla sam opet na nudističku i sve ponovila. Napadi su prestali. Nije ih bilo 3 meseca. Posle tri meseca se ponovio napad baš kada sam počela svoj život da dovodim u normalu. Odnos sa suprugom se naglo popravio nije mi se više gadio njegov dodir i imali smo normalne odnose. Ali, opet napadi košmari depresija, užas u mojoj glavi. Sedela sam jedno popodne kući i razmišljala šta dalje. Bilo mi je jasno šta moram da uradim ali kako da nateram sebe na tako nešto. Odlučila sam ili to ili budućnost moja i moje porodice. Uradila sam to jedne decembarske večeri u toaletu kafića na drugom kraju grada, sa meni nepoznatim čovekom.

Napadi su hvala Bogu potpuno prestali, život mi se potpuno normalizovao, ček se i moje talo probudilo, opet imamo ljubav i harmoniju. Sve je pripisano mojoj depresiji.



Otišla sam u manastir gde sam razgovarala sa monahom da mu se zahvalim i poljubim mu ruku, ali na moje iznenađenje tamo su mi rekli da takav monah (kao sam ga ja opisala) ne postoji i da nikada nije boravio u tom manastiru.



Danas se i dalje svakodnevmo molim i ujutru i uveče i obavezno odlazim bar na 15 dana u taj manastir i sedim na istoj onoj klupi.



Ni danas neznam ko mi je to uradio i zašto, ali neka mu se vrati bar deo onoga šta sam ja preživela i uradila da se rešim toga i da imam normalan život.
 
nevinaopsednuta:
Evo da prenesem tri godine moje agonije ukratko.

Sve je počelo kada sam imala 34 godine, divnog supruga i dvoje dece, skladnu harmoničnu porodicu, sa osličnim primanjima.

Jedne noći sam se probudila pored suruga i nisam se mogla pomeriti. Disala sam teško i borila se za vazduh. Osetila sam na sebi više ruku koje su me dodirivale svuda, ali baš svuda. Na posletku sam osetila da je to seksualni odnos jer su ulazili u mene gde god su mogli. Sve vreme suprug je pored mene mirno spavao. Do jutra nisam spavala i ustala sam u šoku, sve me je bolelo, naročito grudi i reproduktivni organi. Mislila sam da je sve samo košmar, ali se to ponavljalo narednih 6 meseci 2 do 3 puta nedeljno. Postala sam bezvoljna, depresivna, počela sam da zapostavljam decu i supruga, a pokušaji vođenja ljubavi sa suprugom su bili pravo mučenje za mene, jer mi se njegov dodir skoro gadio, a i bila sam odjedamput tako uska dole da je odnos bio neverovatno bolan, ali sam trpela da on ne bi nešto posumnjao. Svi su videli da samnom nešto nije u redu i krenuli smo po doktorima, svi nalazi u redu, dijagnoza teška depresija i dobila sam gomilu pilula za depresiju ii smirenje, ali se moja situacija nije uopšte promenila.

Čak je postajala gora i gora, sve češći i grublji seksualni napadi, buđenje bez energije, grudi su mi se opustile, pojavila mi se gomila bora i celulita (koje do tada nisam imala) izgleda sam starije 10 godina.



Posle doktora, okrenula sam se vračarama tražeći pomoć. Mislim da sam ih obišla bar 20. Svi su bili jednoglasni da je to crna magija i da moje telo demoni noću koriste dok me skroz psihički i fizički ne unište i mene a moju porodicu razore, ali mi niko od njih i pored gomile para koje sam dala nije pomogao.



Okrenula sam se veri i tražila spas. Obilazila sam svake nedelje manastire u potrazi za rešenjem moga problema. Posle skoro dve godine i jednom manastiru (ne mogu reći kojem), jedan od monaha me je video da sedim na klupi i plačem. Prišao mi je i započeli smo razgovor. Iz mene je tog trenutka sve provalilo. Plakala sam ridala i sve mu ispričala. On mi je objasnio da je spas u veri, svakodnevnom moljenju, ali mi je takođe rekao da su demoni izuzetno ljubomorni kada se vežu za žensku osobu i da je dobro načiniti ih ljubomornim ali nikako sa svojim suprugom da se ne bi na njemu osvetili. I tu mi je sinulo. Kako ih načiniti ljubomornim? Dugo sam razmišljala i došla na ideju da odem na nudističku plažu. Uzela sam 7 dana slobodno sa posla, suprugu nisam smela reći ništa ni u ludilu jer bi se odmah razveo odmene.

Prvi dan me je bilo strašno blam. Gledala sam ko me sve zagleda i pokretala se tako da se što manje vidi. Tu noć je bio napad ali slabiji.

Mislila sam ako je to rešenje onda ću im pokazati.

Otišla sam sutradan na nudističku plažu i namestila se tako da se sve vidi, čak sam bezobrazno gledala u muške organe svih koji su prolazili ili bili u mojoj blizini. Tu noć noje bilo napada. Sva sretna, nastavila sam da se molim i nisam otišla na plažu.

Sledeća noć je bila pakao za mene. Strašno i bolno. Ustala sam supruga slagala da se ne osećam najbolje i kada sam ostala sama raznišljala šta da radim. Očigledno je da to što radim ima efekta ali nije dovoljno.

Donela sam odluku, idem na plažu i ući ću u vodu i dozvoliti da me neko od ovig koji se okuplaju oko mene dodirne. Tako sam i uradila, samo nisam vodila računa i bilo ih je više u vodi oko mene. Svuda su me dodirivali dok su meni išle suze, i dok sam se molila.

Trajalo je oko 5 minuta i istrčala sam iz vode kada mi je od muke došlo da povraćam.

Došla sam kući i stajala pod tušem jedno dva sata, plakala. Gadila sam se samoj sebi. A onda sam rekla sebi ako je to cena koju moram da platim da bi ovo prestalo u redu ponoviću to još jednom. Tu noć nij bilo napada. Ni sledeću. Treću noć je bio napad ali slabiji. Znači imala sam rešenje, molitva i ovo što sam uradila. Otišla sam opet na nudističku i sve ponovila. Napadi su prestali. Nije ih bilo 3 meseca. Posle tri meseca se ponovio napad baš kada sam počela svoj život da dovodim u normalu. Odnos sa suprugom se naglo popravio nije mi se više gadio njegov dodir i imali smo normalne odnose. Ali, opet napadi košmari depresija, užas u mojoj glavi. Sedela sam jedno popodne kući i razmišljala šta dalje. Bilo mi je jasno šta moram da uradim ali kako da nateram sebe na tako nešto. Odlučila sam ili to ili budućnost moja i moje porodice. Uradila sam to jedne decembarske večeri u toaletu kafića na drugom kraju grada, sa meni nepoznatim čovekom.

Napadi su hvala Bogu potpuno prestali, život mi se potpuno normalizovao, ček se i moje talo probudilo, opet imamo ljubav i harmoniju. Sve je pripisano mojoj depresiji.



Otišla sam u manastir gde sam razgovarala sa monahom da mu se zahvalim i poljubim mu ruku, ali na moje iznenađenje tamo su mi rekli da takav monah (kao sam ga ja opisala) ne postoji i da nikada nije boravio u tom manastiru.



Danas se i dalje svakodnevmo molim i ujutru i uveče i obavezno odlazim bar na 15 dana u taj manastir i sedim na istoj onoj klupi.



Ni danas neznam ko mi je to uradio i zašto, ali neka mu se vrati bar deo onoga šta sam ja preživela i uradila da se rešim toga i da imam normalan život.
Kliknite za proširenje...
Mozda si sanjala jednu od mogucih buducnosti ali si bila glupa i znatizeljna, pa te dodire koje si prvobitno osjetila u snu...su bili ti dodiri u vodi do kojih si dosla svojim odlukama.
 
Da ti ja opisem kako izgleda paraliza u snu kad nema demona...

To je obicno kad te nesto probudi naglo npr vrisak u hodniku stud doma...

Otvoris oci, ne sanjas da si otvorio oci....ali ti se sklapaju jer su ti oci suve pa peku....
Ali ih mozes svesno drzati otvorene..
U pocetku ne mozes ama bas nista da pomeris, osim ociju.
Ni vrat , ni bilo sta drugo.
Nekih 5 minuta kasnije mozes da pomeris usta ali ne mozes da govoris niti da pustis neki zvuk....
Nekih 3 min kasnije mozes da pustis zvuk, ali ce to izgledati kao mumlanje, nece biti artikulacije.
Nema mogucnosti pomeranja ruku prstiju nogu , nicega....
Puls normalan, emotivno stanje mirno, osim iznenadjenost sto se to uopste desava...
Posle 5 min obicno moze da se pomera glava, a i dalje nema artikulacije govora....
Telo i dalje paralisano totalno...
A onda krece mnogo brze aktiviranje..
Jedno za drugim se oslobadja govor, pa onda prsti , pa ruke pa noge pa trup i na kraju postaje svo telo tvoje...

Nema prisustva duhova, drugih dusha, demona, strahova, ....

Usput ako neko veruje u zaposedanje sopstvenog tela od strane tudjih dusha, to ce mu se desavati bez obzira na paralizu u snu , tj moze se desiti u snu da ti neko uleti i preuzme telo ....a da nema paralize ili da koegzistira....to su vec licna ubedjenja i osecanja..


Ja sam nekoliko puta doziveo paralizu u snu , prvi put kad je neko vrisnuo u hodniku , jos par puta posle toga....Svaki put je malo drugacije nekad je poluparaliza, verovatno zavisi u kojoj fazi me probude u snu....Prvi put je bilo izuzetno dugo uspostavljanje kontrole nad motorikom tela...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
"Ja samo da se snađem, ja samo da se gurnem negde"
Odgovora
16
Pregleda
492
AleksaJ
AleksaJ
B
Može li veštačka inteligencija pomoći u prevenciji samoubistava?
Odgovora
22
Pregleda
380
Džudi S
Džudi S

Back
Top