PARADOKSALNA GIMNASTIKA STRELJNIKOVE

J

jovandro

Zainteresovan član
Poruka
375
PARADOKSALNA GIMNASTIKA STRELJNIKOVE
* U brošuri je reč o paradoksalnoj gimnastici
Aleksansdre Nikolajevne Streljnikove. Opisane su njene
vežbe, koje na prvi pogled izgledaju teške, neobične. A
ustvari su namenjene svakom. Otkriva se trenažni i
ozdravljujući efekat gimnastike, date su metode njene
primene kod različitih bolesti disajnih puteva. Navedena su
svedočanstva ljudi, koji su savladali ove metode.
Knjiga je namenjena širokom krugu čitalaca.
 
Već više desetina godina moja paradoksalna gimnastika
pomaže ljudima da povrate zdravlje. Da li sam ja
razmišljala o tome, kada sam tražila samo način da
povratim svoj izgubljeni pevački glas... Ali, iz malog zrnca
izrastao je ceo sistem vežbi. I sada on pomaže ljudima.
Bezgranično sam zahvalna novinarima i specijalistima –
svima, ko je pomogao i pomaže propagandu moje gimnastike. Da se upozna sa sadržajem ove knjižice,
koristiće ne samo bolesnima, već i zdravima.

Aleksandra Streljnikova
 
Re: PARADOKSALNA GIMNASTIKA STRELJNIKOVE

Postod Hanza » 22 Avg 2012, 20:44
UMESTO PREDGOVORA
Radeći nad materijalima paradoksalne disajne gimnastike
Aleksandre Nikolajevne Streljnikove, ni za trenutak nisam
gubila iz vida onaj fakat, da je odnos meicine, kao nauke,
prema njoj, blago rečeno – indiferentan. Naime zbog toga,
trudeći se za maksimalnu dokazivost, ja sam u celoj priči o
metodi Aleksandre Nikolajevne navela mnoštvo svedočenja
ljudi , koje je paradoksalna gimnastika vratila punovrednom
životu, citate iz pisama pacijenata Streljnikovoj i izvode iz
knjige mišljenja, koja su ostavili bolesnici u 50-oj
moskovskoj bolnici, gde su se metodom Streljnikove
zainteresovali. U tim svedočanstvima ništa nije izmišljeno.
Ja imam adrese i telefonske brojeve ljudi, kojima je
Streljnikova pomogla.
Situacija se komplikuje time, da Streljnikova nema
medicinsko iskustvo i znanje. Pre više od šezdeset godina
bila je pevačica i odjednom je izgubila glas. Šta je to za nju značilo, da objašnjavamo, verovatno, ne moramo: uništenje
nada, planova. Čovek je po prirodi uporan i zantiželjan u
traženjima razloga svoje nesreće, Streljnikova je pročitala
masu knjiga, upoznala se sa mnogobrojnim metodikama
vraćanja glasa i tako, korak po korak, po mrvicama je
tražila i razradila svoju gimnastiku.
Zbog čega kriti: „izgubljeni“ glas nije vratila. „Shvatila
sam, rekla mi je jednom Aleksandra Nikolajevna, gubitak
glasa u poređenju sa astmom je - sitnica. Ne pevati i nije
neka nesreća, a kada umire od gušenja trogodišnje dete...“
Bivšoj nesrećnoj pevačici je pošlo za rukom nešto veliko, pa
se plašim da nisam dovoljno pametna da ga pravilno
rastumačim i opišem.
Život Aleksandre Nikolajevne Streljnikove ispunio je
novi smisao, novi sadržaj – da pomaže ljudima. Pri tom, ova
pomoć je potpuno besplatna. Vrata njenog stana su
otvorena za sve kojima je potrebna pomoć, a telefon,
događa se, diže je iz postelje čak i duboko noću. I onda
negde u noć, ponekada i hiljadama kilometara, lete stroge
komande: „Samo mirno. Ništa strašno. Hajde da radimo.
Pomirišite vazduh. Miriše na paljevinu! Mirišite!“
 
KREDO ALEKSANDRE STRELJNIKOVE
Priznajem, za paradoksalnu gimnastiku Streljnikove
sam čula odavno. Mnogo pre nego što sam rešila da o njoj
pišem. Čula sam da je strašno popularna i da je maltene
ilegalna – kao da je zabranjena. Zbog toga je, verovatno i
popularna. Pitala sam se: „Zbog čega paradoksalna? Kako to
da gimnastika može biti paradoksalna?“ Ali ovo pitanje me
nije mnogo interesovalo. Najzad, zbog čega? Bronhijalnu
astmu nemam, da pevam, takođe nisam mnogo
zainteresovana.Naterala su me da se zainteresujem gimnastikopm
Streljnikove pisma čaitalaca. Recite nam, pa recite nam.
Dajte nam adresu. Pomognite nam da je nađemo. Tada sam
još saznala da Streljnikova živi u Moskvi i da se centralni
studio dokumentarnih filmova priprema da snimi o njoj
film.
I, odlučim da se sama sretnem sa njom i da je
upoznam, da popričamo i, ako je moguće, napravim sa
njom intervju za novine. Sećam se, uoči tog članka, jedan
poznati naučnik, doktor nauka, profesor, odvraćao me je da ne pravim gluposti. Kaže da će novina imati velike
neprijatnosti, a ja mogu dobiti i otkaz. Pošavši dalje,
moram reći da „neprijatnosti“ nije bilo. Redakcija je
bukvalno bila zatrpana pismima: saopštite nam adresu
Streljnikove. Kasnije sam saznala da je Aleksandra
Nikolajevna na svako pismo odgovorila.
I tako, okrenem ja broj telefona (mada je on poznat,
prema mom mišljenju, u mnogim zemljama, reći ću ga i
sada, zbog naših čitalaca: 194 42 65).
- Alo, čujem sa drugog kraja žice.
Objašnjavam ko sam. Mogu li zamoliti za malo pažnje?
- Dođite preksutra, jednostavno reče Streljnikova.
 
Ja nisam lekar, dodaje Streljnikova, ja ne lečim, ja
samo učim ljude mojoj gimnastici. Zar sam kriva zbog toga,
što ona pomaže ljudima? Da je makar jednome od hiljadu
bilo bolje posle mojih vežbi, znači da gimnastika zaslužuje
pažnju. Bio je jednom kod mene dečačić Slava Kulišenko.
Pa, da počnem ispočetka... 26. aprila, 1982.g., za ceo život
mi se taj dan urezao u sećanje, pošto se sledećeg dana pojavio u jednoj od centralnih novina poražavajući članak o
meni – u dva sata posle ponoći, tek što sam bila zaspala,
zazvoni telefon: „Molim vas, čujem iz slušalice, samo
nemojte spustiti slušalicu. Umire mi devetogodišnji sin.
Alergija na lekove. Napad. Za ime boga, pomozite! Sve smo
pokušali. Čuli smo za vašu gimnastiku. Možemo li da je
radimo?...“
 
Tada sam sva radosna saznala da je Slava u to vreme
praktično ozdravio. Bavi se mojom gimnastikom sa svojom
petogodišnjom sestrom, koja je imala... početak astme.
Nažalost, ove bolesti niko nije pošteđen, pa čak ni deca.
Devojčica mi je pokazala, kako ona izvodi vežbe.
Primećujem, nije sve pravilno. Suviše se žuri. Ona i ja smo
malo povežbale... Ali, glavno je bilo drugo, devojčica se
sama branila od gušenja. I tužno i radosno je bilo
pogledati.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top