Papuče za "pokući"

Kada smo moja braća i ja bili mali pa bi nepažnjom u igri napravili kakav zijan,
mati je imala običaj da nas pošalje da uzberemo po jedan prut, svako po svojoj
mjeri, u malom vrbiku što je rastao na kraju prašnjavog puta. Bio je to vaspitno
-popravni rekvizit uz čije sam korištenje spoznala pravo na slobodu izbora na
vlastitoj koži. Prut je trebao imati preventivnu svrhu, da bi drugi put pazili kako
i šta radimo dok se igramo.
E, al' se zato moj najstariji brat dosjetio, pa bismo krišom skupljali mekane
spužvene papuče za "pokući", nosili ih u dječiju sobu, pa bi ih uvlačili u nogavice
pantalona i stvarali zaštitni mekani sloj. Naše noge bi iznenada poprimale nove
konture, pa smo sve troje pomalo ličili na klovnove dok smo se sad već tijesnih
pantalona otežano kretali i iščekivali da dođe mati. Svako od nas je držao prut
koji je izabrao za sebe i predavao ga majci kao štafetu drugu Titu. Majka ili nije
primjećivala ili se pravila da ne primjećuje ništa neobično sa našim nogama, tek
njeni ionako simbolični udarci koji nikad nisu bili strašni, preko sloja od mekanih
papuča nisu imali nikakve šanse.
Tako su iz ovog boja naše noge izlazile potpuno netaknute, spremne da nas nose
u nove vragolije na stazama bezbrižnog bosanskog djetinjstva.

RiadaT.

 

[jolemisa]

Poucno.Secam se u prvom ili drugom razredu smo nesto skrivili,trojica nas.Onda nas je uciteljica izvela pred tablu i rekla svakome da izabere prut koji hoce za kaznjavanje,a oni su stajali iza vrata ucionice.Bili smo deca i svi u kratkim pantalonam.Ova dva drugara su uzeli one tanke prutice,koji mogu da se obaviju oko butine i koji bole vise nego ijedan debeli prut,jer od njega boli samo na jednom mestu.Ja sam izabrao bas taj debeli.To me je naucio stariji brat,jer je o vec prolazio te faze.Ova dvojica su skakutali od bolova i mene je bolelo,ali ne toliko,jer sam dobio po zadnjici,a njima se prutici obavili oko butine.Cupkali su ceo dan u skoli,a mene je peklo,jedno desetak minuta i proslo,a oni su otisli kuci sa otiscima prutica na butinama.

 

[Riada]

Poucno.Secam se u prvom ili drugom razredu smo nesto skrivili,trojica nas.Onda nas je uciteljica izvela pred tablu i rekla svakome da izabere prut koji hoce za kaznjavanje,a oni su stajali iza vrata ucionice.Bili smo deca i svi u kratkim pantalonam.Ova dva drugara su uzeli one tanke prutice,koji mogu da se obaviju oko butine i koji bole vise nego ijedan debeli prut,jer od njega boli samo na jednom mestu.Ja sam izabrao bas taj debeli.To me je naucio stariji brat,jer je o vec prolazio te faze.Ova dvojica su skakutali od bolova i mene je bolelo,ali ne toliko,jer sam dobio po zadnjici,a njima se prutici obavili oko butine.Cupkali su ceo dan u skoli,a mene je peklo,jedno desetak minuta i proslo,a oni su otisli kuci sa otiscima prutica na butinama.

Svi mi imamo tako neka sjećanja iz djetinjstva