Trajalo je to dopisivanje danima.Samo jednom smo razgovarali za to vreme.Ne umem da razgovaram o sebi.Da pisem,do besvesti,ali da pricam ne.Jezik se sveze.Pa smo se dopisivali.Zbog tih poruka bila sam hronicno neispavana.Konacno pristadoh da se vidimo.Rece,doci ce on do mene.Za neki dan.I dalje smo se dopisivali.Vec me hvatala panika od njegovog dolaska.
Sve je super dok pisem,ali sta cu kad se vidimo?!Bolje bi mu bilo da se drzi podalje od mene!
Ali Boris me je procitao.Ma totalno.Osetio je paniku,prestala sam da odgovaram na svaku poruku i isto onoliko koliko sam do tada bila otvorena sada sam se zatvorila.Svaki moj odgovor svodio se na kratko Da ili Ne.
Umirio me je.Spustio loptu.Postao pazljiv u pisanju.I obecao da nece pominjati ono licno sto sam, poneki put zanesena pisanjem,otkrila o sebi.I rekao mi da nikada prvi nije poljubio devojku.
Naravno da nisam poverovala,ali mislila sam da mi daje znak.Da nece da navaljuje.Da ce da pusti da ja donesem odluku hoce li nesto biti izmedju nas.Glupaca.
Nisam dozvolila da dodje po mene na kucnu adresu.Nasli smo se u gradu.Oprez na prvom mestu.
Nasli smo se popodne.Stojeci postrance pruzila sam mu ruku,drzeci se sto sam dalje mogla.Posle smo se zajedno smejali tome.
Necu pisati o tome koliko sam bila luda i izgubljena tih dva dana pred njegov dolazak.Ni o uzbudjenju dok sam isla da se nadjem s njim.Reci cu samo da sam morala da zastanem usput, da kupim vodu,usta su mi bila toliko suva da sam gubila vazduh.
Pitao je gde zelim da idem.
-Svejedo mi je.
-Rekla si da volis prirodu?
-Da.
-Onda idemo na jedno lepo mesto.Malo je daleko,ako ti ne smeta?
-U redu je.
Vozili smo se dugo,dugo.Boris je usput zastao da kupi moju omiljenu cokoladu i sok.I narezao je cd sa mojim omiljenim pesmama.Lepo,ali ne padam na to.
Isprva tisina je bila blago neprijatna.A onda se neprijatnost nekuda izgubila.Poceli smo neki neobavezan,opustajuci razgovor.
Sve je super dok pisem,ali sta cu kad se vidimo?!Bolje bi mu bilo da se drzi podalje od mene!
Ali Boris me je procitao.Ma totalno.Osetio je paniku,prestala sam da odgovaram na svaku poruku i isto onoliko koliko sam do tada bila otvorena sada sam se zatvorila.Svaki moj odgovor svodio se na kratko Da ili Ne.
Umirio me je.Spustio loptu.Postao pazljiv u pisanju.I obecao da nece pominjati ono licno sto sam, poneki put zanesena pisanjem,otkrila o sebi.I rekao mi da nikada prvi nije poljubio devojku.
Naravno da nisam poverovala,ali mislila sam da mi daje znak.Da nece da navaljuje.Da ce da pusti da ja donesem odluku hoce li nesto biti izmedju nas.Glupaca.
Nisam dozvolila da dodje po mene na kucnu adresu.Nasli smo se u gradu.Oprez na prvom mestu.
Nasli smo se popodne.Stojeci postrance pruzila sam mu ruku,drzeci se sto sam dalje mogla.Posle smo se zajedno smejali tome.
Necu pisati o tome koliko sam bila luda i izgubljena tih dva dana pred njegov dolazak.Ni o uzbudjenju dok sam isla da se nadjem s njim.Reci cu samo da sam morala da zastanem usput, da kupim vodu,usta su mi bila toliko suva da sam gubila vazduh.
Pitao je gde zelim da idem.
-Svejedo mi je.
-Rekla si da volis prirodu?
-Da.
-Onda idemo na jedno lepo mesto.Malo je daleko,ako ti ne smeta?
-U redu je.
Vozili smo se dugo,dugo.Boris je usput zastao da kupi moju omiljenu cokoladu i sok.I narezao je cd sa mojim omiljenim pesmama.Lepo,ali ne padam na to.
Isprva tisina je bila blago neprijatna.A onda se neprijatnost nekuda izgubila.Poceli smo neki neobavezan,opustajuci razgovor.
