Nema svrhe više pričati,
tišina govori jače,
ne želim ni da te gledam,
kad te vidim odmah mi se plače.
Nekad si me dizao iz pepela,
sad goriš naše tragove,
naša priča nema lep kraj,
naprotiv, sve je gore i gore.
Nikad neću shvatiti što ovako,
prst sudbine, Božja volja, šta li,
daj da se rastanemo ko ljudi,
nismo deca, nismo više mali.
Zaboraviću šta sam za nas
sanjala, maštala, želela,
sve to puštam niz reku,
pamtiću samo koliko sam volela.
tišina govori jače,
ne želim ni da te gledam,
kad te vidim odmah mi se plače.
Nekad si me dizao iz pepela,
sad goriš naše tragove,
naša priča nema lep kraj,
naprotiv, sve je gore i gore.
Nikad neću shvatiti što ovako,
prst sudbine, Božja volja, šta li,
daj da se rastanemo ko ljudi,
nismo deca, nismo više mali.
Zaboraviću šta sam za nas
sanjala, maštala, želela,
sve to puštam niz reku,
pamtiću samo koliko sam volela.
