Pametni gradovi

  • Začetnik teme Začetnik teme Neno
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Neno

Neno

Buduća legenda
Poruka
25.106

Šta su pametni gradovi i kako mijenjaju način života?​

Pametni gradovi su urbana područja koja koriste tehnologiju, digitalizaciju i inovacije kako bi poboljšali kvalitet života svojih građana. Uz pomoć različitih senzora, mreža i podataka, pametni gradovi pružaju održiva rješenja za različite izazove s kojima se suočavaju urbanizirane sredine, kao što su promet, energetska učinkovitost, upravljanje otpadom, sigurnost i javne usluge.

  1. Održiv transport i mobilnost: Pametni gradovi promiču održive oblike transporta kao što su električni automobili, bicikli i javni prijevoz kako bi smanjili emisiju stakleničkih plinova i gužve u prometu.
  2. Energetska učinkovitost: Ovakvi gradovi koriste napredne tehnologije za upravljanje potrošnjom energije u zgradama i infrastrukturi, kao što su pametni mrežni sustavi, solarni paneli i pametni senzori za uštedu energije.

  4. Upotreba obnovljivih izvora energije: Smart gradovi promiču upotrebu obnovljivih izvora energije kao što su solarna energija, vjetar i hidroenergija kako bi smanjili ovisnost o fosilnim gorivima i smanjili emisiju ugljičnog dioksida.
  5. Upravljanje otpadom: Pametni gradovi koriste tehnologiju za praćenje i upravljanje otpadom, kao što su pametni kontejneri, senzori za praćenje napunjenosti i optimizacija ruta za prikupljanje otpada kako bi smanjili otpad i poboljšali održivost.
  6. Pametna javna rasvjeta: Ovakvi gradovi koriste energetski učinkovite LED svjetiljke i senzore za prilagođavanje osvjetljenja prema stvarnim potrebama, čime se smanjuje potrošnja energije i povećava sigurnost u gradovima.
  7. Pametna uprava: Smart gradovi koriste digitalne platforme i aplikacije za poboljšanje komunikacije i interakcije između građana i gradske uprave. To uključuje online usluge za prijavu problema, plaćanje računa, zakazivanje termina i druge usluge koje olakšavaju građanima obavljanje administrativnih zadataka.

  9. Pametno upravljanje vodom: Pametni gradovi koriste senzore za praćenje potrošnje vode, upravljanje sustavima za navodnjavanje i otkrivanje curenja kako bi smanjili potrošnju vode i optimizirali upravljanje vodnim resursima.

  11. Pametna sigurnost: Pametni gradovi koriste napredne sigurnosne sustave kao što su video nadzor, senzori za detekciju požara i prometnih nesreća, te analitika podataka za praćenje i prevenciju kriminala, čime se poboljšava sigurnost građana.
  12. Poboljšanje javnih usluga: Pametni gradovi koriste tehnologiju za poboljšanje javnih usluga kao što su pametno osvjetljavanje, praćenje javnog prijevoza, pametno parkiranje i upravljanje prometom kako bi građanima pružili bolji doživljaj korištenja gradske infrastrukture.
  13. Promicanje participativnog građanstva: Pametni gradovi potiču uključivanje građana u procese odlučivanja kroz digitalne platforme za sudjelovanje građana, otvorene podatke i transparentnost u upravljanju gradom.
Prema različitim izvorima i indeksima, prva tri pametna grada na svijetu su:

Singapur – Singapur se često navodi kao jedan od najpametnijih gradova na svijetu. Kroz brojne inovacije u tehnologiji, upravljanju resursima i infrastrukturi, Singapur je postao lider u ovakvom konceptu.
singapur.jpg

Helsinki, Finska – Helsinki je također poznat kao jedan od najpametnijih gradova na svijetu. Grad je poznat po inovacijama u području energetske učinkovitosti, održivog transporta, pametnih zgrada i usluga temeljenih na podacima.

Kopenhagen, Danska – Kopenhagen je još jedan grad koji je često rangiran među vodećim smart gradovima. Grad je poznat po svom naprednom sustavu pametnog upravljanja prometom, održivoj energiji, kvaliteti života i inovacijama u urbanom planiranju.

Važno je napomenuti da se ocjene i rangiranja ovakvih gradova mogu razlikovati ovisno o metodologijama i izvorima, te se lista prvih pametnih gradova može mijenjati tijekom vremena s obzirom na brzu evoluciju pametnih tehnologija i urbanog razvoja.

Infomania Balkan
 

Šta su pametni gradovi?​

Pametan grad je koncept koji predviđa usvajanje pametnih tehnologija za razmenu podataka, uključujući Internet inteligentnih uređaja (IOT) i informaciono-komunikacione tehnologije (ICT) kako bi se poboljšala energetska efikasnost, smanjile emisije gasova staklene bašte i poboljšao kvalitet života građana grada.

pametni grad.jpg

Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) i Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU) zajednički su dale definiciju pametnih gradova. Oni su definisali da je pametan održivi grad „inovativni grad koji koristi informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) i druga sredstva za poboljšanje kvaliteta života, efikasnosti gradskog poslovanja i usluga i konkurentnosti, istovremeno zadovoljavajući potrebe sadašnjih i budućih generacija. u pogledu ekonomskih, društvenih, ekoloških i kulturnih aspekata.”

Svima nam je poznat pojam informacione tehnologije (IT), koji se odnosi na upotrebu tehnoloških infrastruktura za skladištenje, preuzimanje i slanje informacija. Ali, kada govorimo o pametnim gradovima i informacionoj tehnologiji, spomnije se termin IKT, koji je više od običnog prikupljanja i prenosa informacija, on uključuje i razmenu informacija između zainteresovanih strana kroz komunikaciju uz pomoć tehnologije.

Drugim rečima, pametan grad ima za cilj da stvori mesto u kome su informacije skoro pa savršene. Veruje se da savršene informacije, koje se u ekonomiji često smatraju nerealističnom teorijom, značajno poboljšavaju kvalitet života. Na primer, ako svi potrošači i proizvođači znaju sve informacije o tržištu, uključujući cenu, kvalitet i karbonski otisak svakog pojedinačnog proizvoda, potrošači mogu bolje da odluče šta bi trebalo da kupe, a proizvođači moraju da se takmiče po ceni ili kvalitetu, što će sveukupno dovesti do boljih proizvoda na tržištu.

Pametan grad i životna sredina

Koncepti pametnih gradova se sve više usvajaju kao način da gradovi i urbana sredina smanje svoj karbonski otisak, potrošnju energije i zagađenje. Dakle, da bi grad bio ekološki prihvatljiv, moramo prvo prikupiti podatke o životnoj sredini. Na primer, posedovanje senzora za merenje kvaliteta vazduha u gradu može pružiti informacije koje su nam potrebne da bismo identifikovali uzroke i posledice zagađenja vazduha. Sledeći korak je analiza podataka kako bi se došlo do praktičnih rešenja i procenili akcioni planovi.

U prošlosti je procena efekata rešenja mogla biti skupa i dugotrajna. Ako rezultat nije zadovoljavajući, moralo bi se izmeniti rešenje i proći kroz isti proces sve dok se ne ispune ciljevi. Međutim, sa pojavom velikih podataka, stvari postaju mnogo jednostavnije jer se evaluacija može obaviti simulacijom, što može u velikoj meri smanjiti upotrebu resursa i vremena. Na primer, oslanjanje na geografske podatke može biti daleko jednostavnije za odlučivanje o najprikladnijoj i efikasnijoj obnovljivoj energiji za grad i pronalaženje najboljeg mesta za njeno korišćenje.

Podaci povezani sa okruženjem nisu ograničeni samo na objekte, već se odnose i na ljude. Planiranje grada može biti mnogo efikasnije ako se pronađu i ispitaju podaci o ponašanju građana. Na primer, transportna preduzeća mogu da menjaju svoje rasporede, kao što su rute i broj smena na osnovu potreba građana. Sa takvim podacima možemo efikasno alocirati resurse i sprečiti značajne količine otpada. Procenjuje se da će svaka osoba generisati 10 do 15 odsto manje gasova staklene bašte, 30 do 130 kilograma manje čvrstog otpada godišnje i trošiti 25 do 80 litara manje vode dnevno optimizacijom korišćenja energije i praćenjem karbonskog otiska.

Green News
 
Neno:
Pametan grad je koncept koji predviđa usvajanje pametnih tehnologija za razmenu podataka, uključujući Internet inteligentnih uređaja (IOT) i informaciono-komunikacione tehnologije (ICT) kako bi se poboljšala energetska efikasnost, smanjile emisije gasova staklene bašte i poboljšao kvalitet života građana grada.
Kliknite za proširenje...
Ma da, sigurno, a nisu u stanju da smanje ni saobraćajne gužve.
Pusti te priče o staklenoj bašti, to odavno ne pije vodu.
Krajnji cilj je usavršena Orvelova "1984", da znaju gde i šta radiš, zašto to radiš, koliko trošiš, kako trošiš i slično.
A sa pametnim kamerama za prepoznavanje lica na svakom ćošku smo završili priču kao slobodni građani.
Kakav crni "karbonski otisak", znaće koliko puta dnevno izlaziš iz kuće i koliko puta ideš u WC...
 
Neno:

Šta su pametni gradovi?​

Pametan grad je koncept koji predviđa usvajanje pametnih tehnologija za razmenu podataka, uključujući Internet inteligentnih uređaja (IOT) i informaciono-komunikacione tehnologije (ICT) kako bi se poboljšala energetska efikasnost, smanjile emisije gasova staklene bašte i poboljšao kvalitet života građana grada.

Pogledajte prilog 1379532

Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) i Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU) zajednički su dale definiciju pametnih gradova. Oni su definisali da je pametan održivi grad „inovativni grad koji koristi informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) i druga sredstva za poboljšanje kvaliteta života, efikasnosti gradskog poslovanja i usluga i konkurentnosti, istovremeno zadovoljavajući potrebe sadašnjih i budućih generacija. u pogledu ekonomskih, društvenih, ekoloških i kulturnih aspekata.”

Svima nam je poznat pojam informacione tehnologije (IT), koji se odnosi na upotrebu tehnoloških infrastruktura za skladištenje, preuzimanje i slanje informacija. Ali, kada govorimo o pametnim gradovima i informacionoj tehnologiji, spomnije se termin IKT, koji je više od običnog prikupljanja i prenosa informacija, on uključuje i razmenu informacija između zainteresovanih strana kroz komunikaciju uz pomoć tehnologije.

Drugim rečima, pametan grad ima za cilj da stvori mesto u kome su informacije skoro pa savršene. Veruje se da savršene informacije, koje se u ekonomiji često smatraju nerealističnom teorijom, značajno poboljšavaju kvalitet života. Na primer, ako svi potrošači i proizvođači znaju sve informacije o tržištu, uključujući cenu, kvalitet i karbonski otisak svakog pojedinačnog proizvoda, potrošači mogu bolje da odluče šta bi trebalo da kupe, a proizvođači moraju da se takmiče po ceni ili kvalitetu, što će sveukupno dovesti do boljih proizvoda na tržištu.

Pametan grad i životna sredina

Koncepti pametnih gradova se sve više usvajaju kao način da gradovi i urbana sredina smanje svoj karbonski otisak, potrošnju energije i zagađenje. Dakle, da bi grad bio ekološki prihvatljiv, moramo prvo prikupiti podatke o životnoj sredini. Na primer, posedovanje senzora za merenje kvaliteta vazduha u gradu može pružiti informacije koje su nam potrebne da bismo identifikovali uzroke i posledice zagađenja vazduha. Sledeći korak je analiza podataka kako bi se došlo do praktičnih rešenja i procenili akcioni planovi.

U prošlosti je procena efekata rešenja mogla biti skupa i dugotrajna. Ako rezultat nije zadovoljavajući, moralo bi se izmeniti rešenje i proći kroz isti proces sve dok se ne ispune ciljevi. Međutim, sa pojavom velikih podataka, stvari postaju mnogo jednostavnije jer se evaluacija može obaviti simulacijom, što može u velikoj meri smanjiti upotrebu resursa i vremena. Na primer, oslanjanje na geografske podatke može biti daleko jednostavnije za odlučivanje o najprikladnijoj i efikasnijoj obnovljivoj energiji za grad i pronalaženje najboljeg mesta za njeno korišćenje.

Podaci povezani sa okruženjem nisu ograničeni samo na objekte, već se odnose i na ljude. Planiranje grada može biti mnogo efikasnije ako se pronađu i ispitaju podaci o ponašanju građana. Na primer, transportna preduzeća mogu da menjaju svoje rasporede, kao što su rute i broj smena na osnovu potreba građana. Sa takvim podacima možemo efikasno alocirati resurse i sprečiti značajne količine otpada. Procenjuje se da će svaka osoba generisati 10 do 15 odsto manje gasova staklene bašte, 30 do 130 kilograma manje čvrstog otpada godišnje i trošiti 25 do 80 litara manje vode dnevno optimizacijom korišćenja energije i praćenjem karbonskog otiska.

Green News
Kliknite za proširenje...
То је супер, ако стварно помаже грађанима. Све је у односу бенефита и недостатака...
 
Neno:

Šta su pametni gradovi?​

Kliknite za proširenje...

Паметан град настаје полако,
то је систем паметних зграда, паметних улица,
паметних паркова ...

Ево, Београд је сада добио обилазницу,
теретна возила више неће пролазити кроз средиште града.

Паметни парк има подземно наводњавање биљака,
паметна улица има систем сигнализације који је прилагодљив ...

Паметне зграде имају степенишно светло које се гаси кад нема никога,
имају централну топлу воду,
имају водомере, струјомере, топломере, и све остале мераче за сваки стан посебно.

Паметне зграде имају изоловане фасаде,
имају подземне вишеспратне гараже са ауто лифтовима.

Моја зграда је имала и заједничку перионицу
али нисмо били дорасли ...

Кажем, паметан град настаје полако,
методом покушаја.

Имала је моја зграда и канте за различито смеће
још пре 50 година - и то смо одмах обесмислили.

Јер смо видели да ђубретари свеједно
све то трпају у исти камион !!!

Полако !
 
Poslednja izmena:
Problem narušavanja privatnosti u pametnim gradovima

Na kraju krajeva, koliko bi grad trebalo da bude pametan? Ovo je pitanje na koje moramo odgovoriti. Na Zapadu, gde su društva više kapitalistička i individualistička po prirodi, slobodan pristup i deljenje poverljivih informacija koje se odnose na privatnost pojedinaca i korporacija na mnogo načina su u suprotnosti sa konceptom IKT koji je svojstven pametnom gradu.

Iako bi većina ljudi malo verovatno prigovorila postavljanju senzora za otkrivanje i merenje kvaliteta vazduha, druga je priča ako to narušava privatnost. Da li su svi građani i kompanije u obavezi da bude deo pametnog grada ili je to dobrovoljno? Koje informacije će izaći u javnost, a koje će biti poverljive? Do danas, nijedno od ovih pitanja nije adekvatno rešeno uprkos implementaciji inicijativa pametnih gradova širom sveta.

Uprkos ogromnim koristima za životnu sredinu, pitanja u vezi sa privatnošću građana u pametnim gradovima moraju biti rešena. Za transparentnu zemlju, slobodan pristup podacima može poboljšati kvalitet života, ali za autoritarni režim, pametan grad se može koristiti kao alat za manipulaciju informacijama i kontrolu građana.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top