Pada zvezda

Casa i ja pri dnu, gasimo
poslednje tragove dima.
Sve je na mestu, a nigde niceg,
na srcu kofere puni prasina.

Zvuci tambure udare kontru,
da umres dok slusas,
pises dok ne ubijes sebe.
A sve se naprosto dogadja
sa tobom il' bez tebe.

Tisina kuje okove,
zaledi ruke, bokove,
podeli proslosti poklone,
a buducnost nece golotinju.
I od ljubavi nacini sirotinju.

Sve se zavrsi pre nego budis se,
u istom trenu goris i smrznes se,
proplaces secanja,
odgonetnes pitanja,
zavolis proste ljude i besciljna skitanja,
na silu zivis, na silu volis,
i tako, valjda, sve prebolis.

Zalijem ovu noc za sve druge
sto prosle su bez nas,
kad nisi bio tu, a cula sam ti glas.

Pokrpim ruke da zagrlim nekog,
nekog dosadnog i dalekog.
Razumi.
Sve se ptice nebu vrate,
svi se mravi u svoja jaja sjate,
a meni se otkine zvezda s lica,
sacini od duse skup sitnica
rastrkanih po posteljini.

I nek' me ima ko me pozeli.
Nek' me voli i zivot celi.
Lepsu ranu necu nositi,
ni tezi osmeh na srcu podnositi.