Sliku Gospođice iz Avinjona Pikaso je nazvao po bordelu u Avinjonskoj ulici u Barseloni. To je kompozicija sa pet ženskih aktova sa mrtvom prirodom,raspoređenih na konfrontacioni i fragmentarni način. Tela žena su prikazana korišćenjem oštrih uglova, geometrijskih oblika i pojednostavljenih crta lica, što je bio radikalan odlazak od naturalističkih stilova tog vremena. Lica žena pokazuju afričke i iberske crte maski, naglašavajući uticaj afričke i plemenske umetnosti na Pikasov rad. Kombinacija deformisanih formi, rastavljenih perspektiva i primitivnih maski stvara dezorijentišuće i izazovno vizuelno iskustvo za posmatrača.
Pikasova motivacija za stvaranje "Gospođica iz Avinjona" bila je da izazove tradicionalne pojmove lepote i estetike koji su vladali u zapadnoj umetnosti. Njegov cilj bio je da se udalji od iluzionističkog prikazivanja stvarnosti i istraži nove načine prikazivanja ljudske forme, prostora i značenja. Na taj način slikar je rušio tradicionalne granice predstavljanja i otvarao put za nove umetničke mogućnosti.
Tema slike bordel takođe služi kao metaforično istraživanje seksualnosti, želje i moći. Žene na slici suočavaju se sa posmatračem svojim direktnim pogledima, izazivajući muško dominantnu perspektivu u istoriji umetnosti. Pikasov prikaz ženskih figura kao privlačnih i zastrašujućih odražava kompleksnu dinamiku roda i seksualnosti u društvu.
"Gospođice iz Avinjona" su prvobitno izazvale šok i kontroverzu kada su prvi put izložene 1916. godine. Slika je izazvala usijane rasprave o prirodi umetničkog izraza i postavila pitanje o umetnosti. Međutim, njegov značaj i uticaj na modernu umetnost ne mogu se preceniti. Fragmentisane forme i višestruki pogledi predstavljeni na ovoj slici postavili su temelje za razvoj kubizma - umetničkog pokreta koji je revolucionizovao način na koji umetnici prilaze predstavljanju i apstrakciji.
