Pablo Neruda

[Neno]

Neftali Rikardo Rejes bio je čileanski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za knjizevnost. Svoj literarni pseudonim Neruda koji je kasnije prihvatio kao lično ime odvodio je od imena češkog pesnika i pisca Jana Nerude.

Sin železničara i učiteljice, koja je samo mesec dana nakon rođenja sina preminula od turbekuloze. Počeo je da piše veoma rano. U gimnazijskim danima objavio je svoje prve radove u regionalnom časopisu „Sutra“ (šp. La Mañana) i sklopio je prijateljstvo sa direktorkom ženske gimnazije, i već poznatom književnicom, Gabrijelom Mistral, koja je na njega prenela ljubav prema ruskim autorima. Studirao je francuski jezik i pedagogiju.

Španski građanski rat i smrt svoga prijatelja Federika Garsije Lorke na njega ostavlja neizbrisiv trag. Priključio je se revolucionarnom pokretu i tada je pisao pesme sa revolucionarno-socijalnom tematikom. Od 1927. do 1935. radio je pri čileanskom konzulatu u Rangunu. Od 1939. do 1940. bio je konzul u Parizu, a nakon toga u Meksiku, do 1943. godine.
U Čile se vratio 1945. i postao senator. Zbog neslaganja sa tadašnjim predsednikom Čilea bio je progonjen. Uspeo je da pobegne u Evropu, gde je boravio u raznim zemljama.
U Čile se ponovo vratio 1952, gde je živeo do svoje smrti 23. septembra 1973. godine. Objavio je još desetak knjiga poezije. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1971.

Wikipedia

 

[Neno]

Sviđaš mi se kada šutiš...​

Sviđaš mi se kada šutiš jer si kao odsutna,
I čuješ me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te.
Čini mi se kao da su ti letjele oči
I čini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta.

Kako su stvari sve ispunjene dušom mojo
Izranjavaš iz stvari, ispunjena dušom mojom.
Leptirice sna, duši mojoj si slična,
I slična si riječi melankolija.

Sviđaš mi se kada šutiš i kad si kao udaljena.
I kada kao da se žališ, leptiriću u gukanju.
I čuješ me izdaleka, i glas moj ne dostiže te.
Pusti me da šutim s mučenjem tvojim.

Pusti me da ti govorim također svojom šutnjom
Jasnom kao svijeća jedna, prosto kao jedan prsten.
Kao noć si, šutljiva, zvjezdana.
Šutnja tvoja je zvjezdana, tako daleko i jednostavno.

Sviđa mi se kada šutiš jer si kao odsutna.
Udaljena i bolna kao da si umrla.
Jedna riječ tada, osmijeh dovoljan je jedan.
I veseo sam, veseo što si živa.

 

[Neno]

Citati​

… Ne jadikuj mnogo nad sitnim bolovima, jer bi sudbina mogla početi da te leči – krupnim.“
… Ljubav je tako kratka, a zaborav tako beskrajan.“
… Dvoje srećnih ljubavnika nemaju kraja ni smrti, rađaju se i umiru više puta dok žive, imaju večnost prirode.“
… Mnoge vode ne mogu ugasiti ljubav, niti je reke potopiti.“
… Ljubav je jaka kao smrt.“
… Ko ništa ne zna, mora svemu verovati.“

 

[Neno]

Ne budi daleko od mene​

Ne budi daleko od mene ni jedan dan,
jer, ne znam kako bih rekao, dan je dugi čekaću te na nekoj stanici
kad negde daleko zaspu talasi.
Nemoj otići ni samo jedan čas, jer tada,u tom času,
spoje se kapi nesanice i možda će sav dim što traži svoju kuću
doći da ubije i moje izgubljeno srce.
Jao, neka se ne razbije tvoj lik na pesku,
jao, neka ne lete tvoje vedje u odsutnosti:
ljubljena ne idi od mene ni za trenutak,
jer u tom otići ćeš tako daleko
da ću obići zemlju ispitujući
hoćeš li se vratiti ili me ostaviti da umrem.

 

[Neno]

Jutro puno pljuska​

To je jutro puno pljuskau samom srcu leta.
Kao bele marame oproštaja putuju oblaci
i vetar rukom putnika za njima maše.

Bezbrojno srce vetra što kuca
nad našim ćutanjem ljubavnika.

Zviždeći granjem božanstven i zvučan
kao jezik prepun ratova i pesme.

Vetar kradom podiže suvo lišće
i izvija nemirne strele ptičijeg leta.

Vetar što je podiže u talasu bez pene,
u gradivu bez teže i u kosom plamenu.

Lomi se i potanja širina njenog poljupca
pobeđena na vratima letnjega vetra.

 

[Neno]

Zabranjeno je

Zabranjeno je plakati a da se nešto ne nauči,
probuditi se, a ne znati šta sa sobom,
plašiti se svojih sopstvenih uspomena.

Zabranjeno je ne smejati se problemima,
ne boriti se za ono što želiš,
odustati od svega zbog sopstvenog straha
da ostvariš svoje snove.

Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje,
ne pokušati razumeti sve što ste zajedno proživeli,
i zvati ih samo onda kad su neophodni.

Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima,
pretvarati se pred ljudima do kojih ti nije stalo,
izigravati klovna da bi te pamtili,
i zaboraviti sve kojima je zaista stalo do tebe.

Zabranjeno je ne učiniti sve za sebe samog,
biti uplašen od života i od onoga čime te život obavezuje,
ne živeti svaki dan do posljednjeg daha.

Zabranjeno je da ti nedostaje neko bez radosti,
da zaboraviš njegov osmeh i oči,
a sve samo zato što je on izabrao drugačiji put od tvog,
zabranjeno je zaboraviti njegovu prošlost
i zameniti je njegovom sadašnjošću.

Zabranjeno je ne pokušavati shvatiti druge
misliti da je njihov život vredniji od tvog,
ne spoznati da svako ima svoj put i slavu.

Zabranjeno je ne stvarati sopstvenu priču,
ne imati trenutak za one kojima si potreban,
ne razumeti da je život ono što daje,
a takođe i ono što uzima.

Zabranjeno je ne tražiti sreću,
ne živeti život s pozitivnim stavom,
ne smatrati da uvek možemo biti bolji;

Zabranjeno je zaboraviti da bez tebe
ovaj svet ne bi bio isti.