Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
PA....TO JE TO
Znam ja uspravno da hodam
samo me nekad stegne
i u jaram upregne
život i ljudi,
ljudi i ćudi.
I pisala jesam druže
i kad boli kao kad ne boli
samo pričala nisam
jer reč mi ljudska tad zadaje boli.
Da takva nisam
voleo me ne bi
ni ti ni bilo ko drugi....
ipak smo samo ljudi...
PS Pa....to je to....bilo mi je čast blogeri i čitaoci
Ne radi isključivanje komentara.......molila bih bez njih
Jednom davno, kao što to obično biva,sasvim slučajno, dodjoh iz mog dela grada, gde su ljudi skinuli maske, privučena rečima u drugi deo grada. Imao je mnogo ulica i mnogo šetača i svi vlasnici ulica a i šetaču si nosili maske. Čudan grad...skriven grad.Jedna ulica je nekako bljeskala. Privučena sjajem udjoh u tu ulicu. Bilo je lepo, toplo, strogo ali sa puno poverenja sam šetala tuda zato što je ulica ličila na mene. Videh i druge čarobne ulice. Još jedna divna ulica mi privuče pažnju......topla i prometna. Žustrinom i jačinom reči je prosto isijavala na šetače. Videše mene šetači i malo po malo stvorih sa njima zajedno svoju ulicu. One dve druge ulice su me pratile. Jedna tiho, u sebi, a druga javno, da svi vide. Moje ulice prijatelji.
A bila je lepa ta moja ulica......svetla, sigurna, vesela, nasmejana....samo po nekad bude na trotoaru barica....ma to je samo od suzice poneke. Ah, da bila je sva šarena....topla..starinska, kao ona radnja sa kovanim gvoždjem što liči na dom. Bogami, bilo je tu mnogo radova, mnogo šetača......jako su voleli da svrate ujutru pre obaveza po neki topli žu-žu u obližnju pekaru. Zato je pekara počinjala da radi jako rano...zbog mušterija. Mnogo je ta moja ulica volela da se šali, da peva i igra....i beše lepo.
Ja, kao vlasnica te ulice, sam bila malo nekako....čudna. Sve je bilo javno i otvoreno. Svi idu sa maskama na licu a ja bez maske. Ipak, to je moj način. I pisala sam ko zna koliko puta o tome, o iskrenosti....okačeni behu ti plakati na izlozima radnji u mojoj ulici....Ma neeee, nisam tražila da svi skinu maske...taman posla šetati po skriven gradu bez maske.
U pričama i pesmama, ko je hteo i umeo, mogao je da pronadje zašto sam bez maske. Ali, niko nije.....čak ni ona dva moja prijatelja reči....i sada ne znaju.
Ulica će biti uskoro zatvorena jer ....ono što niko nije pročitao je fobija od skrivenog, laži i sebičluka. Prići mi može svako dok sam u javnosti....odreagovaću kako treba smehom, pesmom, doskočicom, strogo ili nadpevavanjem, tangom ili lepom rečju. Privatno, prijatelj mi može biti samo onaj koji prihvati da plati jako visoku cenu ...skidanje maske i iskrenost...za skrivače, to je preskupo.
Ta moja falinka mi jako ograničava život u virtualu. Zato i jesam samo na svetu životinja gde se svi znamo i šetamo bez maski. Zato i jesam to što jesam i na blogu, i na forumu i u realnom životu. To je moj način....jedini način da savladam strah i budem ovde...i ne, ne radi se o običnom strahu....verujte mi jer sam realna osoba i znam o čemu pričam za razliku od vas koji sada ovo čitate....ne želite da znate a ja ne želim da kažem. Ipak, on me spasao mnogih ljudi....raznih ljudi. Za zabrinute za moju čednost.....još niko nije platio tu cenu hahahaha a da su pitali pošto je......pitali su hahahaha
Već nekoliko meseci se izvode radovi u mojoj ulici. Ne znam ko ih izvodi a i ne zanima me. Neki skriveni radnici sa duplim maskama, u odelima riju li riju. Odlazim jer su sa radovima iskopali i poverenje. Ne mogu u tome da funkcionišem.....probala sam....pokušala da objasnim, da kažem ljudima do kojih mi je stalo.....nisu čuli moje reči od eha sopstvenih ili tudjih. Oni kojima sam verovala.....pa više im ne verujem. I....to je to....
Ovo su pesme koje su nastale ranije kao moje samolečenje .....Želim da ih podelim sa vama.....one će reći sve
PTICA U MENI
Ćutim…
Ne prijaja mi govor
Ni glasovi ljudski
Tiha sam…..u sebi
Kao noć.....kao reka
Klizim preko svojih reči
Ispisanih….objavljenih,
Nerečenih ….neobjavljenih
Delovi mene….u meni I van mene
I mrak se spušta…
kao šalom obavija dušu
Sve gušći I tamniji
Sve topliji
Što više ćutim.
Tiho.....razgovaramo nas dve
U sopstvenoj samoći
To tišina priča
I čujem lepet krila
Ptice u duši
Umorna je
A želja je tera da izleti
I u reči sleti
Strah joj se upleo
Oko nogu kao kučina
A duša joj iako ptičja kao pučina
Široka .....duboka.....
Tesno joj je u meni
Ipak ćuti u sopstvenoj seni
Strpljivo čeka
Valjda ova tišina
Neće biti doveka.
NE OBJAVLJIVATI
MOJE LIŠĆE
Tiho u mene useli se jesen
Rasula lišće šareno po duši
Kako misli korake prave
Tako se gomila lišća ruši.
Lepo je još uvek to šareno lišće
Tople boje ima te sa njima pleni
Ali misli jure baš kao i reči
Ne daju da lišće pogled zadrži sneni.
I trve ga tako gazeći po njemu
U sitnež ga prave ne hajuć’ ni malo
Moje lišće bojeno
Moje lišće voljeno
Osta sitno nepomično
Da leži mi na duši.
Niti boje ima, niti letet’ može
Ubiše ga reči tudje, ponor ludi
Pomozi im Bože, jer samo su ljudi
NE OBJAVLJIVATI
BAT KORAKA
Tiho.....sve tiše
Čuju se moje reči
Ma ne.....neće pobeći
Nemaju snage za beg
Nego.......nestaju
Kao žedna biljka što kopni
Kao neorana njiva
Što neplodna postaje
Kao malena reka u vrelo leto
Kad sunce joj vodu ukrade
Kao vreme što ne vraća se više
Bat koraka njihovih
Čuje se sve tiše.
NE OBJAVLJIVATI
VRATI SE
Nekako je tiho oko mene sve
Nekako kao da smo samo nas dve
Jedna je ona obična, stara ja
Ona što znaju je svi
Umorna jeste al’ radost deli
Poslednjom snagom
Sijaju njeni osmesi sveli
Jer druga joj snagu jede
Ćutanjem svojim nemim
Jecajem razočaranog stvora
Kao napušten šarov
Luta stazama svojim
Trnjem posutim
Koracima teškim
što ostavljaju trag
Krvi iza sebe
I ožiljke duboke
Kao nekad davno…
Kao sad skoro
U leto vrelo misao što prži
Iaži, skrivanja I sebičnost
Bole do same srca srži
Skloni se dušo,
Skloni se srce
Imaš ti ko te ne laže
Imaš ti potok bistar I leden
Da napojiš dušu.
Progovori druga ja
Što tišinom se hraniš
Vrati se domu svom
Da ga ljubavlju braniš.
Tamo je život
Tamo je strast
Ljubav od koje postade takva
Porod I san kome dade sebe
Od stvarnosti njegove
Duša ti ne zebe
NE OBJAVLJIVATI
ISPRAĆAJ
Šta ja to radim
U jutra rana dok nema nikog
Ni jednog skrivenog lika
Ni osmeha lažnog
I sebi samo važnog?
Šta ja to radim
Zorom i noću
Dok reči nižem
I misao krojim
O sebi, porodu
O svima nama
Hraneći znatiželju
Gladnih gledača
Životom pravim, osmehom,
I smehom,
Ljubavlju i pesmom
I tek suzom nekom
Što dodjoše u hram reči
I osećanja?
Dal’ reči moje
Mogu da se razbole?
Iskrenošću svojom još uvek lete
Da li će moći da izdrže
Kad neiskrenost krene
Da ih saplete?
Da li će poružneti
Od jada tudjeg
Da li će sejati
Misli zlobne
Sakrivene iza osmeha milog
Kao mnogi što rade?
Da li će početi da liče
Na šarene likove koji se keze
I rečima svojim ruše breze
Što jutrom ih sadim
Upornim osmehom svojim
I tek po nekim uzdahom obojim?
Da li će strast da izgube
Istinu i hitrost
I prirodu svoju promene
U beznadju tudjem
U ludoj igri na ekranu
Što igraju je šarene slike
I reči od zlata, srebra i žada
Reči od tuge, suza i jada
Dok moje reči ne isprate do pada
Konačnog......
Želim.......
da nestanem u rukama tvojim....
I da se ponovo rodim....
Želim......da pridješ mi...onako..znaš,
S ledja dok radim nešto
i da zagrliš me....
Nema me......ne vidim se
Niz ledja mi teče sigurnost
Od grudi tvojih......i žar mi
Utrobu žari...kao kad raspe se vrelo
Grumenje....hitro se kotrljajući kroz telo...
Želim.....da me onako
šeretski pogledaš,
Iskosa i jedva primetno
klimneš glavom
I brzo se skrijemo.....brzo i slatko.....
Udaraju damari.....i srce je negde u dnu stomaka...
Želim....
Da peče svaki dah.......bez misli
Da telo samo govori
Želim…da pogled ti klizi
Niz moje telo……lagano….kao kap vode
Niz bradu pa medj grudi
Želim…..da poklope me ruke
Što verujem im već toliko dugo
Želim.....jutra.....i zore.....san
Što poprima odblik dodira i
Sanjivo stenje... tiho jer svi spavaju....
I želim.....zelenu boju borova
da vidim kroz uzdah......
Nedostaje mi sve.......još malo......
PS pisano za jedini neskriveni muški lik u mom životu....
Bogu hvala te posle 30 godina braka imam ovu strast
NE OBJAVLJIVATI
STRAST
Kad grudi mi samo dotakneš nežno
K’o krilom ptice dahom ih ljubiš
Juriš mi neki telom protutnji
Zategne svaki mišić se u meni
To plam me žeže i grlo steže
To ljubav pušta svoje vreže.
Rukom mi gladiš gladna bedra
I kao da duvaš u moja jedra
Zaplovim morem
I talasi strasti
Gutaju uzdah
U vlasti sam slasti.
I misli nemam
Samo telo gori
To telo moje vapajem zbori
I telom tvojim ista vatra juri
To ati jure ka meni žure
Odzvanjaju daljinom
Naša bespuća ograničena blizinom.
Kad jurneš u mene
Pohotno a nežno
Propnem se kao ždrebica
To strast moja kao jarebica
Iz žbunja od tela
U slobodu beži
I mir i spokoj u telu mi sad leži
PS Pisano za jedini neskriveni muški lik u mom životu…
Bogu hvala te posle 30 godina braka imam ovu strast
NE OBJAVLJIVATI
ŠTA OSTAJE?
Ne volim igrom nabacane reči
Ne možeš hteti a ništa dati
Bacati reči k’o pokošene vlati.
Jer vlati čim si počup’o il’ rek’o
Izgubi vlasništvo što nad njima si stek’o.
Igre razne čovek smisli
Da umiri nemirne misli
Da skrati vreme i strgne breme,
i uloge menja s vremena na vreme.
Kao na bini, u predstavi ludoj
Kostime menjaju glavni junaci
Tužni il’ sretni varaju život
Muški i ženski maleni pajaci.
Igrača ima takodje raznih
Tihih i setnih a i onih važnih
Kuckaju tako igre svoje
Dok godinice broje li broje.
I svega ima i ničeg nema
Biraj šta hoćeš, tugu il’ sreću
Muško da dudeš il’ nežno žensko
Piši i briši reči maštom date
Možda ćeš jednom da shvatiš brate
Da će k’o bumerang da ti se vrate.
Da.... ovde možeš biti šta hoćeš.
Malo je istine na monitoru
Malo života prenetog na ekran
Skriveni iza nikova
Skriveni iza klonova
Skriveni iza svojih okova
Zbilja il’ šala, tek nije važno
Sve je to isto i sve tako lažno.
Kad sklopi se zavesa
I isključiš komp
Šta ostaje?
Odgovor zna svako svoj
To se bumerang vraća
U svoj nespokoj.
Ne kudim i ne sudim
Jer prava nemam
Već samo kažem
Šta oko mi vidi i duša oseti.
Svako izbor pravi svoj
Da li će biti to što jeste
Ili će biti zamisao neka
Da li će reči k’o žito da seje
I nekom naivnom dušu da samelje
Da li će rečima da se igra
Vrte se laži kao čigra.
Ne, ne kudim i ne sudim
I nikoga iz njegovog sna ne budim
Samo ne volim........nikako ne volim
Kada na reč mi lepu
grubost i laž u susret pohrle.
Zato su reči oružje moćno
Govornik il’ pisac, tek svejedno sad je,
Snagu mu daje reč iz glave.
PS Za sve virtuelne stvaraoce reči......jer reči su samo ono što ovde imamo.....iza njih stoje živi ljudi a vala i ispred njih...bar za mene.....drugi, kako god žele
Gospodar si reči koju nisi izrekao
i rob one koju si izgovorio. - Arapska poslovica
NE OBJAVLJIVATI
KOMADI
Od doma sazdana
Od ljubavi satkana
Od strasti uzdrhtala
Od razuma stvorena
Od smeha načinjena
Od tuge uplakana
Od veselosti živa
Od rada umorna
Od života ranjena
Od duše šarena
Od straha iskrena
Dodje medj svet
Sa iskrenošću golom
Da dadneš deo sreće svoje
Kroz reč I sliku da kažeš da može
Da postoji I dom I ljubav
Strast što zrelošću se menja
I jednom je čoveku namenjena.
I sad……posle svega što dade
Razgališe se umorne duše
Nasmejaše se ozbiljna lica
Uzavreše muške strasti
Od prirodnosti reči
Od vreline slasti
Od smeha I života
Što iz reči zrači
Pomamiše se zavisti
Muške I ženske
Otvoriše se ambisi
Svi bi komad tebe
Za sebe……
Vrati se kući….
Zaboravi reči....
PS Znam da možeš......pitanje je da li želiš....
HVALA SVIMA KOJI SU ME ČITALI
OSTAJTE MI ZDRAVO BLOGERI I ČITAOCI
Molim bez komentara jer.....sada se više nema šta reći
