...pa,- dobro...

...ah, ti pišeš o horizontima....horizonti i njihova jutrenja ...a, horizonti su kao mladost ...čovek u starosti shvati da je projurio kroz nju , a da nije bio ni svestan toga ; pa kad se zagleda u sebe , ona , mladost - biva mu daleka i rujna, kao svitanje na horizontu....verovatno je zbog toga i nesrećn; baš zbog toga , što više nikad neće moći da stane nogom baš na to mesto svog horizonta , gde se jutro zorom rudi i rađa - sunce , svetlost novog dana ... da...ah,,,, ti horizonti...ah,,,, ta opijenost njima...
 
Lončar,
-o orizontima i nasim sretanjima s njima tesko je i pisati i preživjeti ih...o čovjeku kao nastalom i odraslom biću, teško je pisati jer trbalo bi da kad se odrrasta da u nama i s nama sve odrasta
ali
mnogo toga nas gura naprijed a mnogo više vuče nazad...nesreča je u kakvom kolu igramo trenutačno ili da li uopšte igramo..nije krivo vrijeme a ni vremesnici...krivi smo mi sto iz lijenosti usvajamo tudje programe i tudjim htjenjimatj životima živimo ili ih ispunjavamo a onda nas nestane tako da smo na sebe i zaboravili...
Moj dragi,-Prijatelju...
Hvala ti na prijateljskoj riječi i dolasku...
 
...nekako , za mene je izlazak sunca kao mladost ; a zalazak pak , kao starost....s'vremenom , neznam dal je izlazak il zalazak --- ta rujnost, nekako mi dođe ista , ne pravim ikakve razlike u njoj...ostaje samo nedostižan horizont - kao izazov , kao žudnja ; kao neproživljeni život , koji beži , beži u beskrajon !

izlazak-sunca-najlepse-fotografije-10.jpg


Još koju i počeću da plačem bez tuge i bez radosti . Tek onako , navire žal.....dolazi vreme plakanja !

 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top