P R I Z I V

Pomeni me u molitvama tvojim
Kad sunce pada za daleke gore.
Jer znaj da mene kobne misli more,
I da se,kao slabo dete,bojim.

Ti cista duso,budi Genoveva,
Nad zaspalim Parizom koja bdi,
Dokle pod njenim blagoslovom sniva
Ljubavnik cedan i zlocinci svi:

Kad pod tvojom molitvom zacute,
O zastitnice vecna duse moje,
Sve kobne misli sto mi srce mute,
I,ko zlocinci,spremne za boj stoje.

Pomeni me u molitvama,mila,
I ja cu znati u casove tame,
Kad opet grune necastiva sila,
Da dobra dusa tvoja pazi na me....

 

[orfej sa ibra]

Чекам у сенци једног старог дуда
Да месец зађе и, скривена тамом,
По уској стази што кроз ноћ кривуда,
Да сиђеш к мени чежњивом и самом.

Милан Ракић,/1876-1938 /

Завршио је права у Паризу. По повратку са студија ступио је у дипломатску службу, у којој је био скоро до смрти као посланик наше државе у иностранству. Написао је мало, свега око педесет песама и доста рано је престао да пише.

Његове малобројне песме одликују се највишим уметничким особинама и представљају врхунац у изражају .Поред Шантића и Дучића, Ракић је трећи велики српски песник тога времена.Његов језик је беспрекорно чист и крепак, реченица кристално јасна.

„У погледу технике, казао је Скерлић, то је последња реч уметничког савршенства у српској поезији“.

 

[Tol]

da, da Rakićev stil, orfej..pogodio si odmah