Ozbiljnost

Unknown-cruiser

Unknown-cruiser

Zainteresovan član
Poruka
131
Da li vi ljude iz okruženja, razne životne situacije i razne skupocene ili umetničke stvari koje nisu u vašem vlasništvu shvatate pretežno ozbiljno ili pretežno neozbiljno, kao neke ne toliko važne stvari u odnosu na vaš život?

Mislite li da je bolje biti pretežno neozbiljan ili pretežno ozbiljan?
 
Mozda treba naci neku sredinu. U izvesnim situacijama treba biti ozbiljan, ali u nekim ne mozes biti ukrucen. Nisam za preteranu ozbiljnost, ali ni neozbiljnost. Treba naci granicu u svemu, pa i u ovome. Biti ozbiljan kad se to zahteva, ali se i saliti kad god se ukaze prilika.
 
Treba da budes ono sto jesi. Ponasaj se onako kako se najbolje osecas. Naravno bez glupiranja u ozbiljnim situacijama ukoliko volis neozbiljnost. Ne valja ni prevelika ozbiljnost. Malo sale nikad nije na odmet...:)
 
Ponasaj se! ;)

Jeste da prevagnu, ali nije uvek isto. Ja sam npr u skoli na casovima ozbiljna, ponekad i sa drustvom, ali ima momenata kad se otkacim. I onda me ne prepoznaju. :eek: Salim se. Delujem kao ozbiljna osoba, pa im je onda mozda cudno kad se ponasam infantilno...:D
 
Mistery_girl:
Ponasaj se! ;)

Jeste da prevagnu, ali nije uvek isto. Ja sam npr u skoli na casovima ozbiljna, ponekad i sa drustvom, ali ima momenata kad se otkacim. I onda me ne prepoznaju. :eek: Salim se. Delujem kao ozbiljna osoba, pa im je onda mozda cudno kad se ponasam infantilno...:D
Kliknite za proširenje...

Ete viš, ti znači prevagneš na ozbiljnu stranu ali umeš da budeš pametno neozbilja. ;)
Ja sam na početku studija i takođe imam sličan tempo neozbiljne ozbiljnosti s tim što sam u zadnje vreme malčice pretegao na ozbiljnu stranu pa sada razmišljam kako bi bilo da ravnotežu ponovo malo preokrenem... nije to lako u periodu određenih životnih previranja iz čega se da zaključiti i da određeni periodi života utiču na ozbiljnost čoveka.
Ipak, tema može da se odnosi na trenutnu situaciju sagovornika. ;)


Kad pomenu infantilnost, meni koliko je bukvalno glupo biti 90% infantilan, isto je arogantno biti mlađi od 30 godina i biti 90% ozbiljan, to su mi nekako ekstremi koji jedino mogu da budu opravdani baš teškom životnom situacijom.
 
Ni meni se ne svidjaju krajnosti, ali valjda sve nekako ide s godinama. Prvo smo deca, pa onda pokusavamo da budemo veliki, pa smo opet klinci, onda ozbiljni ljudi i na kraju toliko podetinjimo da je to smesno...:)

Ali sve zavisi i od sagovornika. Ja ne mogu da budem neozbiljna sa nekim ko se cak ni ne nasmeje. A opet ne mogu da vodim neki ozbiljan razgovor sa nekim ko se konstantno cereka. Sve ima svoje. Ne moze se reci da je jedna strana toliko dominantna, jer sve zavisi od date situacije..

BTW, mislila sam da si mladji...
mozda neki klinac osnove skole.....:)
 
Onda smo zaključili da je najbolje razgovarati sa čovekom koji se umereno smeje, pa posle umereno bude ozbiljan iako malo preteže na pozitivnu stranu. Ala smo ga definisali. :D
Valjda inteligencija vodi veliku ulogu u tom rasporedu ozbiljnosti jer treba znati da proceniš trenutak za lakrdiju od trenutka za ozbiljnost isto kao i proceniti raspoloženje i trenutne emocije sagovornika..... :ok:

BTW 20 godina nije malo... :zima2:
Kad opustim misli postavljam pitanja koja dolikuju samo osnovcima. :lol: :rumenko:
Svi smo mi pomalo deca......
 
Najbolje je biti umereno nasmejan sa solidnom dozom ozbiljnosti i naginjati na pozitivnu stranu. Tako nekako...:)

Pa nije ni puno...kazu najbolje godine, pa da verujemo starijima..:)
Svi smo mi deca na neki nacin. I treba biti dete, jer su odrasli dosadni, bar po mom misljenju.
 
Ti odrasli koji su dosadni ustvari imaju manjak ideala i deteta u sebi a to verovatno kao posledica napaćenosti kroz život, počevši od psihičke, porodične pa sve do teških uslova borbe za sopstvenu egzistenciju. :(

Zato treba grabiti sve što možeš da dohvatiš jer posle možda nećeš ni moći.
E neki to shvate previše halapljivo pa počnu da grabe bukvalno sve i tako zgrabe i kaktuse... :roll:
Razumeš šta sam hteo da kažem, ne propuštaj prilike koje ti se ukažu a koje osećaš da treba iskoristiti. Odosmo u filozofiju. :D
 
Da, da, da....razumem sta hoces da kazes.
U zivotu treba uzeti sve sto smatramo potrebnim. Cesto se ne pruzi druga prilika, a kajanje se javlja i proganja kao najgora nocna mora.
Zbog toga treba uzivati u svakom trenutku bez razmisljanja sta ce se desiti posle. To posle moze biti prelepa bajka ili horor prica koja se javlja jer nismo pokusali.
Hello, filozofijo! :)
 
Da, ali treba i biti u podsvesti obazriv jer ima puno mirišljavih biljaka mesožderki. :confused:

Ona, sa moje strane omražena, izreka "mladost - ludost" je baš znak mladalačkog srljanja u sve bez prethodne namere i sposobnosti procene u kom trenutku to "sve" može da te "gricne". Sa druge strane, onaj ko ništa ne pokušava jer ne zna ništa, taj ništa ni ne sazna. Jedino pamet može u određenoj meri da ti da sposobnost prepoznavanja loše situacije ali ako imaš tu pamet to ti je bonus koji očigledno nemaju svi mladi ljudi, mislim na tu životnu, filozofsku pamet. :)
Znam da si svesna toga ali moram da kažem ono što mi je na umu, ne vredi. :mrgreen:
 
Naravno da ne treba srljati, ali se ne treba ni opterecivati pitanjem "sta ako" to uradim ili ne uradim....ako mislis u tom trenutku da treba da uradis to onda tako i uradi...jer posle nema nazad, ne vraca se ista sansa...zbog toga treba razmisliti malo, ali bez previse racionalisanja.
 
Unknown-cruiser:
Da li vi ljude iz okruženja, razne životne situacije i razne skupocene ili umetničke stvari koje nisu u vašem vlasništvu shvatate pretežno ozbiljno ili pretežno neozbiljno, kao neke ne toliko važne stvari u odnosu na vaš život?

Mislite li da je bolje biti pretežno neozbiljan ili pretežno ozbiljan?
Kliknite za proširenje...

Najbolja je zlatna sredina: biti ozbiljno neozbiljan i neozbiljno ozbiljan...kako ja to ne umem baš najbolje da izbalansiram, milsim da sam možda malčice preozbiljna....:):)

Šalu na stranu,da ozbiljno odgovorim...:)
Shvatam uvek tudje stvari ozbiljno i čuvam ih lepše i bolje, nego svoje... cenim i svoje stvari ali kada sam u posedu nečije knjige ili tako nešto jako pazim da se ne umrlja ili da se nešto ne desi...jer ako ceniš svoje stvari, ceniš i tudje...tako nastojim da se ophodim i prema ljudima i prema stvarima...:cmok:
 
Unknown-cruiser:
Da li vi ljude iz okruženja, razne životne situacije i razne skupocene ili umetničke stvari koje nisu u vašem vlasništvu shvatate pretežno ozbiljno ili pretežno neozbiljno, kao neke ne toliko važne stvari u odnosu na vaš život?

Mislite li da je bolje biti pretežno neozbiljan ili pretežno ozbiljan?
Kliknite za proširenje...

U ovom slucaju je svako bahat ako ne vrednuje tudje stvari pa makar bile shtipaljke
 
Unknown-cruiser:
Da li vi ljude iz okruženja, razne životne situacije i razne skupocene ili umetničke stvari koje nisu u vašem vlasništvu shvatate pretežno ozbiljno ili pretežno neozbiljno, kao neke ne toliko važne stvari u odnosu na vaš život?

Mislite li da je bolje biti pretežno neozbiljan ili pretežno ozbiljan?
Kliknite za proširenje...

Neozbiljan sam, čak i previše za moje godine i moj status, ali ljude oko mene doživljavam krajnje ozbiljno, u stanju sam da ih ispoštujem i uvažim, a što se tiče životnih situacija to zavisi od slučaja do slučaja, neke strašne i ružne stvari se lakše izguraju uz izvesnu dozu neozbiljnosti... Nisam idolopoklonik skupocenih i umetničkih predmeta, mada znam da ih cenim, glupo bi bilo da se bezobzirno odnosim prema njima.
 
Unknown-cruiser:
Da li vi ljude iz okruženja, razne životne situacije i razne skupocene ili umetničke stvari koje nisu u vašem vlasništvu shvatate pretežno ozbiljno ili pretežno neozbiljno, kao neke ne toliko važne stvari u odnosu na vaš život?

Mislite li da je bolje biti pretežno neozbiljan ili pretežno ozbiljan?
Kliknite za proširenje...

Ne bih mogla da se odlucim izmedju te dve krajnosti.Postoje situacije koje se same namecu kao ozbiljne pa ih tako i dozivljavam,mada sve ono sto mogu da shvatim neozbiljno tako i shvatam.
 
Unknown-cruiser:
Da li vi ljude iz okruženja, razne životne situacije i razne skupocene ili umetničke stvari koje nisu u vašem vlasništvu shvatate pretežno ozbiljno ili pretežno neozbiljno, kao neke ne toliko važne stvari u odnosu na vaš život?

Mislite li da je bolje biti pretežno neozbiljan ili pretežno ozbiljan?
Kliknite za proširenje...

realno sve u životu je jedna velika neozbiljnost i zajebancija

sad ko se u potpunosti pomiri s tom neozbiljnošću život mu prođe u veselju

okruženje doživljavam apsolutno neozbiljno i marginalno u odnosu na svoju suštinu, što ne znači da sam indiferentan stopostotno i imun na njega


tu je i poenta svakome je svoj život i svoja posla izuzetno ozbiljan a tuđe nimalo ili vrlo malo
 
Kada ozbiljno pristupim neozbiljnom problemu moja ozbiljnost se tretira kao neozbiljan potez neozbiljne osobe u kvazi ozbiljnoj situaciji,,..a kada neozbiljno pristupim ozbiljnom problemu, moja neozbiljnost se ozbiljno osudjuje od strane ozbiljno poblematicnih osoba...:roll:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top