Ovog pisca volim jer...

Volim Čarlsa Bukovskog,manje zbog romana,a mnogo više zbog priča i pesama.
Volim Hulija Kortasara zbog toga što sam posle čitanja njegovih priča shvatio šta je "magični realizam".
Volim Stivena Kinga zbog jezive atmosfere koju ume da napravi od najobičnijih,svakodnevnih stvari kao što je priprema hamburgera ili podizanje ključeva koji su pali na pod..
 
"Zivot je bolest, i smrt pocinje pri samom rodjenju. Svaki dah, otkucaj srca, je momenat umiranja, mali pomak prema kraju."
Erih Maria Remark je strahote rata opisao recima koje ni jedan ratni film ne bi mogao glumom i slikom da prikaze. "Na zapadu nista novo", je svakako njegova najpoznatija knjiga. Licno ipak vise volim "Nebo nema miljenike", "Vreme zivota i vreme smrti", "Iskra zivota", i pre svih njegovih knjiga, "Tri ratna druga". Volim snagu reci kojima je opisao turbulentan svet na ivici unistenja i haosa i zivotne price osoba koje moraju ziveti u realnosti takvog sveta, iako sami nisu stvorili taj svet.
 
milance19:
Obrazložite zašto volite nekog pisca.

Volim na primer Mario Vargas Ljosu.
U njegovim romanima ima puno seksa, paralelnih priča koje nađu svoju zajedničku tačku, a ima i filozofsko poetskih slojeva koji daju poseban šmek.

Volim njegovu svetsku širinu i njegov Peru.
Volim tu životnost.
Kliknite za proširenje...
Rabindranat Tagore
odusevljavao me dok sam bio klinac..............odtad nista ne citam.
 
Nikita Kulganov:
Tolstoj, to kad krenes da citas, ne mozes da stanes. Anu Karenjinu sam procitao pet puta.
Kliknite za proširenje...

Interesatno... imam potpuno suprotno iskustvo.

Koju god da sam neku od tih knjiga uzeo da citam na primer Rat i Mir (a neke su onomad bile obavezna skolska lektira) vec posle nekoliko strana stanem, i ne mogu vise da citam. Ubijem se u pojam. Naravno, zbog toga sam imao regularnog keca iz srpskog, dok mi se nije jednom prilikom osmehnula sreca, pa je bila pozorisna predstava koji sam uspeo nekako da odgledam, na kraju sam ipak saznao o cemu se radi i ubrzo zatim zaboravio. Al sam popravio barem tog keca. Konkretnu g.dju Karenjinu sam odgledao u holivudskoj varijanti. Jes lep film, mozda zbog glumice :) Ali I i dalje nemam nikakav poriv i motivaciju da citam te knjige. Mozda ako bi bila neka skracena verzija cisto zbog fabule radnje, mada mi ni to nije vise bitno.

Interesantno je da sam se okrenuo u svom zivotu po nekim pitanjima koja me nekad kao mladjeg nisu zanimala (slicno gornjem slucaju). Na primer istorija. Za nju sam se zainteresovao tek mnogo kasnije u zivotu i sad to mnogo vise gledam i malo manje citam. Ali Tolstoj. Zagonetka.
 
Meni su sve lektire nekako uvijek bile smorne za citanje.Da li sto ih nisi mogao opusteno citati,nego si morao pamtiti svaki detalj,analizirati likove,procitati u odredjenom roku....Ili sto ipak nisu bile primjerene nasem tadasnjem uzrastu i shvatanju.
Uvijek sam voljela da citam,ali nikad mi nijedna lektira nije bila nesto posebno zanimljiva osim "Sto godina samoce" od Markesa i "Na Drini cuprija".
Smatrala sam da ima puno zanimljivijih knjiga.🙂
Mogu misliti kako je tek bilo onim koji nisu voljeli čitati.😀
A nikad nisam voljela ni one bezlicne naslove tipa "Pripovetke","Izbor iz proze","Pjesme"...🙂
 
The_Night_Hawk:
Подсети ме Нина...
мој омиљени књижевни жанр је научна фантастика...
Волим и приче са елементима фантастике...
Реј Бредбери, па чак и хороре Стивена Кинга...
Kliknite za proširenje...
Stiven King je jedan od kurioziteta mog zivota. Ovog coveka duboko postujem i donekle mu se i divim. Gledao sam na preskokice nekoliko filmova zasnovanih na njegovim knjigama. Ali ja zaista ne volim taj zanr, i ne vidim tu nista interesatno za mene.

Medjutim.

Slucajno sam natrcao na Autobiografiju Stivena Kinga. Ta knjiga me je pomerila iznutra ka napolju. Razumeo sam sve, a procitao sam je u jednom dahu. Ali, i dalje ne mogu da citam njegove knjige.

Drugi slucaj je glumac Dzim Keri. Isao mi je na zivce u svim popularnim komedijama koje su zarile i palile. Kad ga vidim negde pocne da mi se povraca. A onda sam ga odgledao u Man on the Moon i covek me totalno porazio i dotukao. I dalje ne mogu da gledam njegove komedije, ali slika o njemu kao glumcu mi je dijametralno drugacija.

limunada:
Meni su sve lektire nekako uvijek bile smorne za citanje.Da li sto ih nisi mogao opusteno citati,nego si morao pamtiti svaki detalj,analizirati likove,procitati u odredjenom roku....Ili sto ipak nisu bile primjerene nasem tadasnjem uzrastu i shvatanju.
Uvijek sam voljela da citam,ali nikad mi nijedna lektira nije bila nesto posebno zanimljiva osim "Sto godina samoce" od Markesa i "Na Drini cuprija".
Smatrala sam da ima puno zanimljivijih knjiga.?
Mogu misliti kako je tek bilo onim koji nisu voljeli čitati.?
A nikad nisam voljela ni one bezlicne naslove tipa "Pripovetke","Izbor iz proze","Pjesme"...?
Kliknite za proširenje...
Ja sam voleo i volim da citam. Procitao sam sve iz Kentaur edicije na casovima srpskog :)
 
Ako je u pitanju bas pisac imam par omiljenih i mnogo onih koje takodje jako volim. Samo nekolicinu pisaca sa prethodnih poruka nisam citao. Sve ostalo je, pre ili kasnije proslo kroz neki period citanja bilo da su domaci, bilo strani.

Apsolutni vrh zauzimaju tri pisca. Zbog dozivljaja, a negde i zbog samog stila.

* Boris Vijan. Posebno - Vadisrce.
* Ricard Bah sa Iuzijama

Posle njih dolazi Asimov, najvise posle dubokog citanja redom po drugi put - kad sam shvatio da sve sto sam procitao nekad ( a procitao sam mislim sve sto ima od njega ako ne na srpskom, onda na engleskom ) kao da nisam ni procitao. Tek tada nisam shvatio o cemu je covek zapravo pisao, ranije sam citao (ili bolje receno gutao) sta je pisao. To saznanje me je nacisto izulo (dve izuzetne knjige su Nemezis i Dete Vremena) mislim i sve ostalo naravno svi roboti, zaduzbine i vecnosti :)

Posto je pomenuto dosta pisaca, dodao bih poneke neke koji nisu nalistani a koje smatram posebnim svakog na neki nacin: Orson Skot Kard, Daglas Adams, Liu Cixin, Rejmon Keno, Dusko Radovic (steta ga je ne pomenuti), Lola Djukic, Ivan Ivanovic, da ne zaobidjem neke domace. Pavic zbog hiperteksta pre hiperteksta :) Pavic je izdao Hazarski recnik otprilike jedno 2 godine pre no sto je nastao World Wide Web hipertekst sistem. Mada nije prvi u tome, ali je verovatno najpoznatiji. Auu zaboravih Dana Simonsa - posle njegovih knjiga Dikens nije isti :) (mada je mene Dikens smarao nista manje nego Tolstoj)
 
ljgww:
Stiven King je jedan od kurioziteta mog zivota. Ovog coveka duboko postujem i donekle mu se i divim. Gledao sam na preskokice nekoliko filmova zasnovanih na njegovim knjigama. Ali ja zaista ne volim taj zanr, i ne vidim tu nista interesatno za mene.

Medjutim.

Slucajno sam natrcao na Autobiografiju Stivena Kinga. Ta knjiga me je pomerila iznutra ka napolju. Razumeo sam sve, a procitao sam je u jednom dahu. Ali, i dalje ne mogu da citam njegove knjige.

Drugi slucaj je glumac Dzim Keri. Isao mi je na zivce u svim popularnim komedijama koje su zarile i palile. Kad ga vidim negde pocne da mi se povraca. A onda sam ga odgledao u Man on the Moon i covek me totalno porazio i dotukao. I dalje ne mogu da gledam njegove komedije, ali slika o njemu kao glumcu mi je dijametralno drugacija.


Ja sam voleo i volim da citam. Procitao sam sve iz Kentaur edicije na casovima srpskog :)
Kliknite za proširenje...
Kinga sam "gledao" slučajno
Da sam znao da je "njegova" serija (MR Mercedes) ne bih počinjao ali sam shvatio ubrzo da se radi o kompleksnom delu.
Zato ga sve više smatram za ozbiljnog lika.

limunada:
Meni su sve lektire nekako uvijek bile smorne za citanje.Da li sto ih nisi mogao opusteno citati,nego si morao pamtiti svaki detalj,analizirati likove,procitati u odredjenom roku....Ili sto ipak nisu bile primjerene nasem tadasnjem uzrastu i shvatanju.
Uvijek sam voljela da citam,ali nikad mi nijedna lektira nije bila nesto posebno zanimljiva osim "Sto godina samoce" od Markesa i "Na Drini cuprija".
Smatrala sam da ima puno zanimljivijih knjiga.?
Mogu misliti kako je tek bilo onim koji nisu voljeli čitati.?
A nikad nisam voljela ni one bezlicne naslove tipa "Pripovetke","Izbor iz proze","Pjesme"...?
Kliknite za proširenje...
Potpuno te razumem.
Kad vidim izbor iz proze, pripovetke...
Kao sivo nebo.
Mislim da bi privukao neki posebniji naslov :D
 
Razne pisce sam u raznim periodima života voleo.
Na primer, nekad sam voleo da čitam Markesa, nedavno sam počeo "Ljubav u doba Kolere" i ne ide, eno stoji mi polupročitana knjiga na komodi već 6 meseci i skuplja prašinu. A volim to njegovo pripovedanje koje teče kao neka velika lenja ravničarska reka.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top