po najnovijim istrazivanjima facebook izaziva i vecu ovisnost od cigareta ili alkohola . dakle ovisnost vrlo visoke vjerojatnoce da postane konstanta u nasem zivotu . kada se jos uzme u obzir da facebook ima vrlo veliku mogucnost citanja i pracenja od strane obavjestajne zajednice postavlja se pitanje da li je sve to slucajno . ponekada tamo ostavljamo nebitne tragove koji spojeni u vecu sliku mogu od nas napraviti osobu sumnjivu policiji i time nam na vrat nanjeti drzavni aparat .
Nisam se sa ničim rodila, takoC da..bez svega se može u životu. O, da. To sa Fejsbukom ili šta god, tako smešno deluje, da ti ne mogu opisati. Ljudi imaju puno gore zavisnosti, pa se okanu istih ili izleče, kakav crni Fejs. Mogu da mi uzmu, usključe ili ukradu, šta god..naučila sam da se za ništa u životu ne treba preterano vezivati ili ga takvim doživljavati. Što kažu, čim ste sretni sa nekim razlogom, uvek će da se nađe neka budala, da Vas ostavi bez tog razloga, oduzimajući Vam isti .
Znači, recepAt je vrlo jednostavan, što se mene tiče.
Pišem šta ja hoću da pišem. I za isto snosim odgovorost, u bilo kom vidu. To je barem jednostavno u životu za razumeti; ne možeš imati nikakve privilegije ili povlastice a da ne poseduješ odgovornost za iste.
Što se mene tiče, nikada organima reda, nisam bila zanimljiva. Nisam kažnjavana, nemam poroke, nisam nikada privođena, nikome nisma učinila ništa nažao ili loše...Prema tome, nema čega niti koga da se bojim. Nisam nikoga unesrećila, mirno spavam. Ručice su mi čiste i savest mirna.
Za ono šta kao čovek smatram da sma grešna pred Bogom, sam pojela sopstvena go*na i verujem da je to - to.
Što se mene tiče lično, mogu da mi prate šta god da pišem i gde. Nemam niti šta da krijem. Mi fini ljudi nismo zanimljivi. Nikada bili.
Moje pisanje je uvek bilo transparentno i javno. O svemi i svačemu. Jer imam mozak. Naprosto, obraz nije duupe. I u jednom momentu sam i sama mogla gadno da nastradam zbog toga, u životu, čisto da mi loši ljudi naprave haos od života, ali ja sma puno pametnija...pa nisu uspeli u svom naumu. Čak i tako bolesna, sma na vreme skapirala...Da je istina...varljiva kategorija. Da neću nikada isterati svoje i da je pravda u onoga, u koga je sila, i sa tim sam pomirena.
Ono šta mi je važno, je da pravu istinu svega, znam ja i moja porodica. A ljudi, kao ljudi su skloni, da...da se ponašaju, kako se već ponašaju u ovim mutnim vremenima...da se prave...da ono što se kao ne (sa) zna, da se kao nije ni dogodilo.
Lično, kao čovek, sam "zavisna" samo od svog duševnog mira. Ništa mi drugo ne treba i bez svega drugog mogu.
Pa, nisam, nego imam uvek šta da kažem. A, to šta ja imam da obrazložim, ne može dragi kolega naprosto da stane i smesti se u dve - tri rečenice. Sve i da hoću, jednostavno...Ne može. 
