Neno
Elita
- Poruka
- 20.451
Prema podacima odbora za selo SANU u srpskim selima živi oko 250.000 neženja. Od toga čak 200.000 njih je iz okoline Leskovca. Kada su dame u pitanju, situacija je malo drugačije. Njih čak 100.000 za sada nije našlo srodnu dušu.
Prema rečima meštana sela Medjani, nijedna devojka ne želi u to selo. Kako kažu, tu živi bar 40 momaka od preko 40 godina, a tu su i oni mlađi od 25 - 30 godina.
- Ovde žene ima za flert, ali ne i za brak. Budeš u vezi sa njom, to funkcioniše, kad ponudiš brak - neće da se udaje - pričaju momci sa sela.
U ovom mestu jedino mesto okupljanja je ispred prodavnice. Siromaštvo i udaljenost grada dodatno otežavaju situaciju ovim momcima.
Kako kažu, do grada im treba minimun pola sata, a devojke koje bi se udale u selo kažu - nema.
"Išao bih gde god treba, samo da nađem ženu"
Branislav Đikić nije želeo da bude jedan od 250.000 neženja. Uzeo je stvar u svoje ruke, izvadio pasoš i odlučio da u svojoj 51. godini sreću potraži izvan granica naše zemlje.
Danas njegova porodica bogatija je za suprugu Aurelu, ćerkice Dunju, Danicu, Ninu i sina Mihaila.
- Kada sam ostao sam, video sam da nema života bez supruge. Tražio sam pasoš na brzi postupak, rekao sam da hoću da se ženim. Kada su me pitali da li ima žena u Srbiji za mene, rekao sam ne. Gde god treba ići ću da je nađem - Ukrajina, Rusija, Albanija Rumunija, Makedonija... Neka će da pristane - kaže Branislav Đikić.
Ženu je našao u Albaniji. Mlada Albanka Aurea Đikić ne krije da je je zadovoljna životom sa Branislavom, a progovorila je i čistim srpskim jezikom.
- Od početka bilo je malo teško, posle nije toliko teško bilo. Radi se dosta, ali nije loše, nije sjajno, ali nije ni loše. I u Albaniji sam živela na selu, ali nismo imali ništa. Radila sam dve godine u fabrici i to je to - kaže Aurela, kojoj uopšte ne smeta što druge žene ne žele u selo.
- Ko hoće, izvolte, ko neće - doviđenja, ćao. Suprug mi mnogo pomaže, ne radim samo ja - kaže ova vredna žena.
Njen suprug za nju ima samo reči hvale.
- Nigde nema sve idealno, ali jeste idealna. Radi sve. Ali retko ko bi sada pristao da muze krave. Naše devojke neće uopšte da žive na selu
"Bolje Albanke, nego ništa"
Njihov komšija Bojan Pešić takođe muči muku sa pronalaskom lepše polovine.
- Roditelji ih uče da se ne muče, nego da idu u grad da žive. Tamo će i da trpe, ali neće doći u selo. Bolje i Albanke da dođu nego ništa - kaže Boban u emisiji "Exploziv" na "Prva" Tv.
Ni u Vojvodini situacija nije mnogo drugačija. Iako ih ima manje koji su neoženjeni, nego na jugu. Srđan je jedan od njih, a da u njegovoj kući živi "momak za ženidbu" istakao je i na kapiji svog doma.
Espreso
Prema rečima meštana sela Medjani, nijedna devojka ne želi u to selo. Kako kažu, tu živi bar 40 momaka od preko 40 godina, a tu su i oni mlađi od 25 - 30 godina.
- Ovde žene ima za flert, ali ne i za brak. Budeš u vezi sa njom, to funkcioniše, kad ponudiš brak - neće da se udaje - pričaju momci sa sela.
U ovom mestu jedino mesto okupljanja je ispred prodavnice. Siromaštvo i udaljenost grada dodatno otežavaju situaciju ovim momcima.
Kako kažu, do grada im treba minimun pola sata, a devojke koje bi se udale u selo kažu - nema.
"Išao bih gde god treba, samo da nađem ženu"
Branislav Đikić nije želeo da bude jedan od 250.000 neženja. Uzeo je stvar u svoje ruke, izvadio pasoš i odlučio da u svojoj 51. godini sreću potraži izvan granica naše zemlje.
Danas njegova porodica bogatija je za suprugu Aurelu, ćerkice Dunju, Danicu, Ninu i sina Mihaila.
- Kada sam ostao sam, video sam da nema života bez supruge. Tražio sam pasoš na brzi postupak, rekao sam da hoću da se ženim. Kada su me pitali da li ima žena u Srbiji za mene, rekao sam ne. Gde god treba ići ću da je nađem - Ukrajina, Rusija, Albanija Rumunija, Makedonija... Neka će da pristane - kaže Branislav Đikić.
Ženu je našao u Albaniji. Mlada Albanka Aurea Đikić ne krije da je je zadovoljna životom sa Branislavom, a progovorila je i čistim srpskim jezikom.
- Od početka bilo je malo teško, posle nije toliko teško bilo. Radi se dosta, ali nije loše, nije sjajno, ali nije ni loše. I u Albaniji sam živela na selu, ali nismo imali ništa. Radila sam dve godine u fabrici i to je to - kaže Aurela, kojoj uopšte ne smeta što druge žene ne žele u selo.
- Ko hoće, izvolte, ko neće - doviđenja, ćao. Suprug mi mnogo pomaže, ne radim samo ja - kaže ova vredna žena.
Njen suprug za nju ima samo reči hvale.
- Nigde nema sve idealno, ali jeste idealna. Radi sve. Ali retko ko bi sada pristao da muze krave. Naše devojke neće uopšte da žive na selu
"Bolje Albanke, nego ništa"
Njihov komšija Bojan Pešić takođe muči muku sa pronalaskom lepše polovine.
- Roditelji ih uče da se ne muče, nego da idu u grad da žive. Tamo će i da trpe, ali neće doći u selo. Bolje i Albanke da dođu nego ništa - kaže Boban u emisiji "Exploziv" na "Prva" Tv.
Ni u Vojvodini situacija nije mnogo drugačija. Iako ih ima manje koji su neoženjeni, nego na jugu. Srđan je jedan od njih, a da u njegovoj kući živi "momak za ženidbu" istakao je i na kapiji svog doma.
Espreso
Bolje nego emocionalni ožiljci.
