Opraštanje
Opraštam me neprevodivosti
neprelaznog i nepogazivog
izgublljenog u nađenom
i nađenog u izgubljenom
opraštam se sebičnim dodirima
opraštam te ćutanjima
i tišini kojom si nas zarekao
opraštajući
ostavljam ti
svo ono vreme ovoga sveta
i ovaj trenutak
I ne prevodi me
Oprosti me
Košmar
Moja spasonosna večita buđenja
čekajte
ovo ćemo odsanjati
te svrakoliko dvoglave prikaze
svu nezgrapnu mimiku i gestikulaciju
što tako jezivo gvozdeno krešti
u mlataranju za ravnotežom
metalni kljunovi me štrpkaju
svetlucaju im oštrice nakaznosti
šta traže po mojim grudima
(ne odaj se u porubu)
očiju nemaju a repovi im na glavama
gluvoćom se prepoznaju i dozivaju
krljušti njihove seku me
bar perjem da ih je kitio
tvorac košmara
oni se izlučuju po mojim ranama
oh, kako bestidno škrope ih
da bolje krvavim tragom traže se
krvi moja zgrušaj se
na lešinarima
Ne boli me
Ne boj se
ne odaj se
u porubu
Mimikrija
Ne veruj kad kažem da te volim
jer možda mi se samo pričinilo
jer lažljiva jesam nesumnjivo
jer koga sam više od sebe lagala
Ne veruj da sam verna
da sam ikad bila
jer šta je vernost
u poređenju sa izdajom
sa prevarom
koju sebi činim uvek iznova
Ne veruj da mi nedostaješ
zar meni načinjenoj iz nedostajanja
iko može stvarno nedostajati
Ne veruj da te tražim
to je samo moj način da nešto osećam
drugačije
da odem gde bila nisam
ma kuda
Ali veruj da te uvek čeka
moj herc kec u rukavu
Dokaz
Imaš jaču ruku
ljubavi
biću ti svedok
ljubavi
biću ti dokaz
ljubavi
šetaću pistom
ljubavi
neka se vidi tvoja snaga
ljubavi
i tvoja moć
ljubavi
i kako mi stoji crveno
ljubavi
i modro
ljubavi
i kako su mi sada pune usne
ljubavi
kao tvoje
ljubavi
ljubi te u onaj isti ožiljak
ljubavi
nabubrelih usana
ljubavi
raspuklih
ljubavi
naš znak raspoznavanja
ljubavi
i gleda te u oči
ljubavi
tvoj najveći body art
ljubavi
lice
ljubavi
tvoje naličje
ljubavi
tvoja laž
ljubavi
i igra
ljubavi
stavi ruke u džepove
ljubavi
da ne dodirneš više
ljubavi
svoje zlodelo
ljubavi
i reci laku noć
ljubavi
pratiće te
ljubavi
nemim aplauzom
ljubavi
u molbu za milost
ljubavi
dlanovima sklopljene ruke
ljubavi
što me izdaju
Izdaja
Svoje lice sam izgrebala
prstom u oko nisam prezala
strgla toliko košuljica
toliko velova
toliko tajni razotkrila
da crno ispod nokta ostalo je
ne želi da te dodirnem
rukom što me izdaje
Nedodir
Ovo su moja buđenja
Ne diraj!
Ovo su moji prsti
što se greju u tvojoj kosi
moji nokti što te čačkaju
par centimetara od mozga
Budi miran
Ne diraj
Spavaj kad ti lepo kažem!
Dirneš li me
spustiću ruke
i u znak prestanka predaje
objaviću rat svakom obziru
i vrelim prstima ću ispisati
najlepši stih
u međunožnom predelu
tvojih neočekivanja
jezikom ću ga obrisati
da ga zapamtiš
a onda ću te produžiti
svojom malenkošću
do jedinog mesta
na kome bi još trebalo da budeš
pre nego nas nastaviš
u vremenu
Napomena
Ne dođeš li
pamtićeš me lepšu
pamtićeš me kao plodnu žitnicu
pod zagasitim nebom zanjihanu
sa slučajnim suncokretom zalutalim na svom obodu
nosićeš me takvu u reverima svojih nesanica
i po svim jalovim putevima i stazama
kojima kaniš bez mene
nećeš ti više nikada videti ni žitnog polja
niti jednog suncokreta
a da me se ne setiš
ma gde te sunce grejalo
ne dođeš li
svaka će ti šumska jagodica u grlu zastati
kao da narasta u moje srce
i svaka će te kap rose
sećati na jedinu uspomenu
koju nosim od tebe
u očima
ne dođeš li
ne idi u polja
spavaj
obiđi jalove nedohode
zatvori oči na suncokrete
spavaj
ne jedi jagode
ne gledaj rosu
spavaj i sanjaj
da se ne budim
i uzalud me budiš
Ispisivanje
Ispisujem se
U nevreme
Ne važim se
Ni na godine
Ni na gram
Ni na jednu meru
Neumerena
Na sve ili ništa
Neodmerena
Na istinu
Koliko i na laž
Na sreću
Koliko i na nesreću
Na dobro
Koliko i na zlo
Ne važim se
Neizmerno
Ispisujem se
Dajem reč
Izostanak
Brisaću te svakom novonapisanom reči
U mojim pesmama neće te biti
Nikada nije te ni bilo
Dok zanimanje i nadahnutost za lepu reč
najednom dobija đavolja krila
čak i u obrisima oprosta
naslađujte se
i smejete se
samo nek me nema
na tim poganim ustima
Mašite krilima, plašite ptice!
Prava se ne vraća
Ona ostaje
Strah
Imaš najlepši plašt na ovom karnevalu
Mogla bih te zamisliti kao Princa Tame
Kao Lučonošu lično
I pevati u tvoju slavu
I prizivati te noćima
Mogla bih od tebe napraviti još jednu ličnu zvezdu
Mogao bi biti moje Sunce
A ja tvoj suncokret
Mogla bih čak biti tvoja Supernova
Ali sam prokleta trkačica na duge staze
Kratkog stiha
Kratkog daha
Nemirnog srca
A tebi su finiši u kopitama
U beskonačnim otkucajima
Duge devetke
I ja te se plašim
Zato što si lud
Porez
Pazi šta želiš
Možda ti se i ostvari
Da, znam za taj jadac
Ali džabe se kosti ne lome
Pošteno!
Glođem koske
Pun mi je ekran suncokreta
Globalne darežljivosti
Globalne sućuti
Globalne samilosti
I evo smeškam se
Ko luda na suncokrete
Plaćam
Malo li je?
Pun kofer
Ako se za tebe uhvatim
ako te opkoračim
i zajašem
hoćeš li galopirati
kaskati
puzati
ili gmizati
ili ćeš se propeti
i zbaciti me
u baru
žabama
pod mojih 100.000 tona koječega
moj najveći strahu od letenja
naljubila sam se krastača
pun mi je kofer prinčeva
a ni ja više princeza nisam
prekvalifikovah se
Ako te opet izmislim
ako te opet ispišem nerazumno
i sakrijem pod krilo
kako ću poleteti
a da te ne ispustim
kad ti ne umeš
kad ti uporno nećeš
da se čvrsto uhvatiš
moj najveći strahu od letenja
Zamka
Sačekaću te strašću tuđih stihova
ljubiću te za pamćenje
zbuniću te
spetljaću te
zaboravićeš čime si ono hteo da me iznenadiš
Ti još nisi probao očajne poze
ne slutiš kako se može ljubiti vrat
ne sanjaš u kakve uzde
očiju punih suza žuriš
Ništa ti ne znaš
Uzeću te prvo naiskap
a onda svom nežnošću kojom raspolažem
Ispratiću te podatnošću k*rve pre svitanja
E nećeš ti meni kafu u krevet donositi
i neću ti pesmu napisati
milo moje
My House
Neki house u mojoj tuđoj sobi
Nebo se ne vidi
Na prozoru tri kaktusa i jedna ptica
Društvo im pravi morsko prase
To je čitav biljni i životinjski svet kojim raspolažem
Veliki prozor podno sveta kome ne pripadam
Kome nazdravljam džin-tonikom i glasnom muzikom
Gleda u zidove okolnih zgrada
Traži da ga ukrasim novogodišnjim svetiljkama
A ja se više ne radujem Novim Godinama
U mojoj tuđoj sobi
U zaklonu od ljudi
Nešto čekam i zaboravljam noćima
Dođi i donesi mi osmeh
Sa suncokretima
Promuklost
Ponavljam prastare reči
na bezbroj novih načina
Ispričavam se sapletenošću
o sopstveno ponavljanje
Promukla sam
Negde je zapelo
Okrećem se po istoj putanji
kao stara pokvarena ploča
Cvilim
Gurni me!
Dobrodošlica
Dobrodošli u nedostajalište
Hajde da nas nema
Da se tražimo
Ko me pronađe
Neka me veže
Koga pronađem
Vezaću ga
Nesrećna okolnost
Se podrazumeva
Polećemo!
Dobrodošli na poletište
Dobrodošli na žmurilište
Hajde da se ne vidimo
Da se iz svojih mrakova ćutimo
Ko mi otvori oči
Ujedem ga
Kome otvorim oči
Uplaši se
Srećna okolnost
Volim da ćutim
Pošteno!
Dobrodošli na nepomenljivište
Dobrodošli u zaboravilište
Hajde da se zaboravljamo
U najdraže
Ko me ne zaboravi
Izgubio je
Koga ne zaboravim
Izgubila sam ga
Olakšavajuća okolnost
Laka sam na zaboravljanju
Pero kategorija
Pošteno!
Dobrodošli u nepovratilište
Dobrodošli na gubilište
Hajde da se pucamo
U stomak
U pupak
Ko pogodi
Nosi me na duši
U čistilište
Otežavajuća okolnost
Imam 100.000 tona koječega
Olovna sam
Koga pogodim
Laka mu zemlja
Pošteno!
Dobrodošli na čudilište
Opomena
Na ovom raskršću
Nema znakova
Ipak
Čitam ti u očima
Ne pitaj kako
Ta i ja sam neka veštica
Imaš pravo
Ljubavi
Trice i kučine
Rečenog već
Već viđenog
Na milione načina
Slavno si odćutala
Toliko pesama
Ali pogledaj samo
Kako su te imali
U prstima
Kako su te pravili iz ničega
Da li se bojiš ljubavi
Gordost se ne prašta slabima
Bojiš li se da ćeš doći
Iza prezira
Točkovi se još okreću
Ljubavi
Srećno ti bilo
Točkovi se još okreću...
Olakšanje
Teško je njima poverovati da nisi željna obožavanja
Teško im je igrati se neke poslednje igre leptira
Ali polazilo im je za koNJputerom
(ovo je naravno izmišljena reč koja može bilo šta da znači)
Teško je njima da se ne sudaraju u igri širenja krila
Jer njihova krila su ogromna
Ponekad čak i čitavih 20cm
(čast izuzecima i neka mi oproste)
Teško je njima da se ljubomorom ne opovrgnu
Da im žutilo ne izađe na uši kad-tad
Ali priznajmo da im žuto ponekad tako dobro stoji
Na zvezde zamiriše ta gorda patnja
A možda Ti i nisi Veštica
Potpaljivačica
Dušekradica
Suza podvaljivačica
Ljubičica prodavačica
Raskrsnica crtačica
Ni perja skupljačica
I šta sve ne još
Samo da bi im stih izmamila
Možda bi ih zaista sve mogla voleti
Ti bilo koja Ženo
