Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 44.850
Ovako vešti ekonomski ubica uništava jednu zemlju. Mislim da svi pogađate o kome se radi.
Помоћ привреди или банкама?
30. 08. 2012 13:50 | Милош Обрадовић / Балканмагазин
1
novac 300x186 Помоћ привреди или банкама?
(Фото: Стандард)
Од првог септембра стартују субвенционисани кредити за ликвидност, коме ће они бити најкориснији.
Посрнула привреда добија прву помоћ од старог дела нове владе. Министар привреде и финансија, Млађан Динкић, по први пут министар оба ова ресора истовремено, прогласио је помоћ државе привреди субвенционисањем камата на кредите за ликвидност. Према његовом плану, банке би требало да до краја године одобре 300 милиона евра кредита са субвенционисаним каматама, а заједно са 2013. годином биће то укупно милијарду евра кредита. За ову годину, Динкић је изјавио да ће у буџету бити издвојено 300 милиона динара за субвенције ових кредита, док није прецизирано колико ће средстава бити издвојено из буџета за наредну годину за субвенционисање кредита.
Раније субвенције
Према програму који би требало да стартује од 1. септембра, држава ће субвенционисати каматну стопу са пет одсто, како за динарске, тако и за кредите са валутном клаузулом. Предузећа, уколико узму динарски кредит плаћаће камату у висини референтне каматне стопе НБС, која је тренутно 10,5 одсто, а уколико је кредит везан за евре плаћаће каматну стопу од 3,5 одсто. У првом случају банка наплаћује камату од 15,5 одсто годишње, а у другом 8,5 одсто годишње.
Кредити ће бити краткорочни, на 1,5 годину са грејс периодонм од пет месеци у току ког ће се плаћати само камата. Комисионар овог посла у име државе биће Фонд за развој који ће потпистаи уговоре са банкама.
Колико је јавности саопштено, једини услов за добијање овог кредита биће да фирма у току коришћења зајма не може да отпушта запослене.
Лимит кредита са субвенционисаном каматом за мала предузећа и предузетнике биће 30 милиона динара, за средња предузећа 200 милиона динара, а за велика предузећа 400 милиона динара. Максималан кредит за велика предузећа која имају извозне послове је 600 милиона динара.
Субвенционисање кредита није ништа ново код нас, а исти министар је исту меру увео 2009. године као одговор на светску економску кризу и неликвидност у привреди.
Током 2009, 2010. и 2011. године банке су одобриле око 2,85 милијарди евра кредита које је субвенционисала држава. Из Министарства привреде и финансија нисмо добили податак за 2009. годину, али је у 2010. и 2011. години из буџета за то издвојено 56,2 милиона евра. Ипак, економисти истичу да основни проблем није решен и да неликвидност и даље гуши привреду, а субвенционисање кредита више помаже банкама него фирмама.
Милан Кнежевић, потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника каже да је у претходне три године у оквиру претходног програма Владе одобрено 2,84 милијарде евра кредита за ликвидност и само 355 милиона за инвестиције.
Дуг државе привреди
Уследио је пад бруто домаћег производа и само је повећана задуженост привреде. Никада се кредитима не може постићи ликвидност, већ само успешним пословањем. Док нико не одговара на питање зашто је привреда дошла у ситуацију да буде презадужена, држава се понаша као агент банака. Банке су зарадиле од претходног програма 300 милиона евра. Држава је субвенционисала четири одсто камате, а фирме су плаћале још четири, пет одсто. И тај новац који је држава дала за субвенције, пре тога је узела од привреде. И после свега ликвидност није побољшана, него погоршана. Ни сада кредите неће моћи да узму они који су најугроженији. У прошлој години 38.000 предузећа је имало негативан резултат, 8.000 није имало ни негативан ни позитиван, а 33.000 предузећа је у блокади. То значи да око 70 одсто привреде нема бонитет да добије кредит, објашњава Кнежевић.
Према његовим речима, ти кредити ће највећим делом бити искориштени за враћање доспелих кредита.
Ово је урота банака и државе против привреде. Највећи интерес за субвенционисане кредите имају банке, па онда држава која ће да наплати порезе и доприносе и изазове вештачки раст тражње. Кредит има сврху само ако се ствара додата вредност и профит из ког ће се он враћати. Стимулисање задуживања привреде – када имамо пад инвестиција, пад индустријске производње, пад стандарда грађана – најкраћи је пут у колапс привреде, упозорава Кнежевић и додаје да је привреда у кризи због високих пореза, намета, црног тржишта и пореске евазије и корупције у јавним набавкама.
Боље да су држава и јавна предузећа вратили дугове привреди од милијарду евра. Оно што је погубно је што су то краткорочни кредити и када они доспеју на наплату за годину, годину и по, то ће још више урушити билансе привреде. Држава утерује банкама пласмане, гарантује за кредите, а још није платила ни субвенције за прошлу годину, истиче власник Модуса.
Од 2001. године српска привреда је само на камате банкама дала 26 милијарди евра, а и даље дугује 20 милијарди евра. Кнежевић истиче да је то системска пљачка супстанце предузећа.
Помоћ банкарима
Професор на Економском факултету у Београду Љубодраг Савић сматра да таква врста мере има смисла у економској кризи и подсећа да су сличне ствари под другим називима спроводиле и Америка и Немачка. Међутим, он истиче да је проблем код нас нетранспарентност и никаква анализа ефеката претходних мера.
Грађани Србије немају никакву рачуницу какав су ефекат произвеле сличне претходне мере Владе, а само нам остаје да верујемо на реч министру да су позитивне. Те кредите су додељивали министри на онову владиног уопштеног пана, али није било конкретног плана да се средства употребе на најефикаснији начин, односно тамо где ће донети највише користи. По мом мишљењу није свако предузеће у Србији једнако важно. Неки се баве само услугама, а неки производе и извозе, а извоз је наша највећа потреба, истиче Савић.
Он упозорава да ће ове кредите привредници моћи да врате само ако имају производе које могу да продају и ако кредит уложе у набавку сировина.
Ако од тих пара исплате плате или враћају дугове, то неће имати никакав позитиван ефекат за привреду у целини, истиче Савић.
Ова мера Владе, више него привреди помоћи ће банкама оцењују стручњаци. Банкарски сектор је у првој половини године забележио велики пад профита у односу на исти период прошле године, а осим тога износ пласмана стагнира, што указује да не одобравају нове кредите, већ само продужавају старе. У тој ситуацији, ускаче држава која им омогућава да продају своју робу по високим ценама коју већина предузећа у Србији не може да плати.
Ако ћемо поштено да анализирамо, ове мере су већа помоћ банкама него привреди. Банке наплаћују тржишну каматну стопу, а плаћају ј
Помоћ привреди или банкама?
30. 08. 2012 13:50 | Милош Обрадовић / Балканмагазин
1
novac 300x186 Помоћ привреди или банкама?
(Фото: Стандард)
Од првог септембра стартују субвенционисани кредити за ликвидност, коме ће они бити најкориснији.
Посрнула привреда добија прву помоћ од старог дела нове владе. Министар привреде и финансија, Млађан Динкић, по први пут министар оба ова ресора истовремено, прогласио је помоћ државе привреди субвенционисањем камата на кредите за ликвидност. Према његовом плану, банке би требало да до краја године одобре 300 милиона евра кредита са субвенционисаним каматама, а заједно са 2013. годином биће то укупно милијарду евра кредита. За ову годину, Динкић је изјавио да ће у буџету бити издвојено 300 милиона динара за субвенције ових кредита, док није прецизирано колико ће средстава бити издвојено из буџета за наредну годину за субвенционисање кредита.
Раније субвенције
Према програму који би требало да стартује од 1. септембра, држава ће субвенционисати каматну стопу са пет одсто, како за динарске, тако и за кредите са валутном клаузулом. Предузећа, уколико узму динарски кредит плаћаће камату у висини референтне каматне стопе НБС, која је тренутно 10,5 одсто, а уколико је кредит везан за евре плаћаће каматну стопу од 3,5 одсто. У првом случају банка наплаћује камату од 15,5 одсто годишње, а у другом 8,5 одсто годишње.
Кредити ће бити краткорочни, на 1,5 годину са грејс периодонм од пет месеци у току ког ће се плаћати само камата. Комисионар овог посла у име државе биће Фонд за развој који ће потпистаи уговоре са банкама.
Колико је јавности саопштено, једини услов за добијање овог кредита биће да фирма у току коришћења зајма не може да отпушта запослене.
Лимит кредита са субвенционисаном каматом за мала предузећа и предузетнике биће 30 милиона динара, за средња предузећа 200 милиона динара, а за велика предузећа 400 милиона динара. Максималан кредит за велика предузећа која имају извозне послове је 600 милиона динара.
Субвенционисање кредита није ништа ново код нас, а исти министар је исту меру увео 2009. године као одговор на светску економску кризу и неликвидност у привреди.
Током 2009, 2010. и 2011. године банке су одобриле око 2,85 милијарди евра кредита које је субвенционисала држава. Из Министарства привреде и финансија нисмо добили податак за 2009. годину, али је у 2010. и 2011. години из буџета за то издвојено 56,2 милиона евра. Ипак, економисти истичу да основни проблем није решен и да неликвидност и даље гуши привреду, а субвенционисање кредита више помаже банкама него фирмама.
Милан Кнежевић, потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника каже да је у претходне три године у оквиру претходног програма Владе одобрено 2,84 милијарде евра кредита за ликвидност и само 355 милиона за инвестиције.
Дуг државе привреди
Уследио је пад бруто домаћег производа и само је повећана задуженост привреде. Никада се кредитима не може постићи ликвидност, већ само успешним пословањем. Док нико не одговара на питање зашто је привреда дошла у ситуацију да буде презадужена, држава се понаша као агент банака. Банке су зарадиле од претходног програма 300 милиона евра. Држава је субвенционисала четири одсто камате, а фирме су плаћале још четири, пет одсто. И тај новац који је држава дала за субвенције, пре тога је узела од привреде. И после свега ликвидност није побољшана, него погоршана. Ни сада кредите неће моћи да узму они који су најугроженији. У прошлој години 38.000 предузећа је имало негативан резултат, 8.000 није имало ни негативан ни позитиван, а 33.000 предузећа је у блокади. То значи да око 70 одсто привреде нема бонитет да добије кредит, објашњава Кнежевић.
Према његовим речима, ти кредити ће највећим делом бити искориштени за враћање доспелих кредита.
Ово је урота банака и државе против привреде. Највећи интерес за субвенционисане кредите имају банке, па онда држава која ће да наплати порезе и доприносе и изазове вештачки раст тражње. Кредит има сврху само ако се ствара додата вредност и профит из ког ће се он враћати. Стимулисање задуживања привреде – када имамо пад инвестиција, пад индустријске производње, пад стандарда грађана – најкраћи је пут у колапс привреде, упозорава Кнежевић и додаје да је привреда у кризи због високих пореза, намета, црног тржишта и пореске евазије и корупције у јавним набавкама.
Боље да су држава и јавна предузећа вратили дугове привреди од милијарду евра. Оно што је погубно је што су то краткорочни кредити и када они доспеју на наплату за годину, годину и по, то ће још више урушити билансе привреде. Држава утерује банкама пласмане, гарантује за кредите, а још није платила ни субвенције за прошлу годину, истиче власник Модуса.
Од 2001. године српска привреда је само на камате банкама дала 26 милијарди евра, а и даље дугује 20 милијарди евра. Кнежевић истиче да је то системска пљачка супстанце предузећа.
Помоћ банкарима
Професор на Економском факултету у Београду Љубодраг Савић сматра да таква врста мере има смисла у економској кризи и подсећа да су сличне ствари под другим називима спроводиле и Америка и Немачка. Међутим, он истиче да је проблем код нас нетранспарентност и никаква анализа ефеката претходних мера.
Грађани Србије немају никакву рачуницу какав су ефекат произвеле сличне претходне мере Владе, а само нам остаје да верујемо на реч министру да су позитивне. Те кредите су додељивали министри на онову владиног уопштеног пана, али није било конкретног плана да се средства употребе на најефикаснији начин, односно тамо где ће донети највише користи. По мом мишљењу није свако предузеће у Србији једнако важно. Неки се баве само услугама, а неки производе и извозе, а извоз је наша највећа потреба, истиче Савић.
Он упозорава да ће ове кредите привредници моћи да врате само ако имају производе које могу да продају и ако кредит уложе у набавку сировина.
Ако од тих пара исплате плате или враћају дугове, то неће имати никакав позитиван ефекат за привреду у целини, истиче Савић.
Ова мера Владе, више него привреди помоћи ће банкама оцењују стручњаци. Банкарски сектор је у првој половини године забележио велики пад профита у односу на исти период прошле године, а осим тога износ пласмана стагнира, што указује да не одобравају нове кредите, већ само продужавају старе. У тој ситуацији, ускаче држава која им омогућава да продају своју робу по високим ценама коју већина предузећа у Србији не може да плати.
Ако ћемо поштено да анализирамо, ове мере су већа помоћ банкама него привреди. Банке наплаћују тржишну каматну стопу, а плаћају ј
