Alter_Ego_
Stara legenda
- Poruka
- 89.544
Otvara se provalija u EU: Zaboravljeni su Bugari, Rumuni, Mađari, Grci….
M. P. 5. jula 2019. 08:25
Foto: Clare Black - CC BY 2.0
Podeli
Nakon izbora ključnih ljudi koji će u narednom periodu voditi EU, upadljivo je odsustvo predstavnika zemalja Istočne Evrope na značajnim pozicijama u evropskom bloku.
Kako za Sputnjik ocenjuje Rajko Petrović sa Instituta za evropske studije, Istočna Evropa je potpuno marginalizovana, što ne treba ni da čudi, jer je i do sada bila u zapećku unutar Evropske unije, kako u političkom, tako i u ekonomskom smislu.
Unija sa više brzina
Prema njegovim rečima, EU sa više brzina ili sa više krugova različitog razvoja svakako postoji i to je moralo da se reflektuje i na izbor čelnih ljudi u Briselu.
„Predsednica Evropske komisije je Nemica, predsednik Evropskog saveta je iz Belgije, Kristin Lagard iz Francuske je na čelu Evropske centralne banke, a jedino se tu nametnuo bivši ministar spoljnih poslova Španije Đozep Borelj, koji će biti visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku. Na važnim funkcijama nema nijednog jedinog predstavnika takozvane Višegradske grupe, odnosno nema nikoga iz Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske, ali kako vidimo ni iz Rumunije, Bugarske, Grčke ili baltičkih zemalja, što opet govori u prilog tezi da unutar EU postoji podela na razvijenije i nerazvijenije zemlje u svakom smislu“, ocenjuje Petrović.
Dominacija Zapada
Sličnog stava je i politikolog dr Jelena Vukoičić, koja kaže da je logično da u Evropskoj uniji, odnosno administraciji u Briselu, dominaciju i dalje imaju najmoćnije zemlje Evrope, koje su, sve do jedne, deo Zapadne Evrope i tog zapadnog civilizacijskog kruga.
„Evropskom unijom dominiraju Nemačka i Francuska, pa su i u Briselu dominantni političari upravo iz zemalja Zapadne Evrope. Koliko god da se EU, makar deklarativno, zalaže za ravnopravnost i predstavlja kao zajednica utemeljena na demokratskim vrednostima u kojoj su sve članice ravnopravne, mnogo puta smo imali prilike da vidimo da to zapravo nije slučaj. Dakle, države su onoliko ravnopravne koliko su jake i moćne vojno, ekonomski i politički, pa je apsurdno i porediti uticaj i snagu u samoj EU i Briselu jedne Hrvatske ili Rumunije sa jednom Nemačkom ili Francuskom“, ukazuje Vukoičićeva.
SLIČNI TEKSTOVI
Hrana u Srbiji 20 posto jeftinija nego u EU, a plate – tri puta…
Pao dogovor: Ursula fon der Lajen predložena za šefa EK
Makron pobesneo zbog debakla u Briselu: Odbijam svako proširenje EU!
Srbima sad treba strpljenje: Priznanje Kosova povući će i neki…
Kriza na svim nivoima
Evropska unija, dodaje ona, već duže vreme prolazi kroz ozbiljnu identitetsku, bezbednosnu, ekonomsku i političku krizu i to je još jedan od aspekata koji je veoma bitan kada je reč o rezultatima izbora ljudi na čelnim pozicijama.
„Još jedna velika razlika između najvećeg broja istočnoevropskih i zapadnoevropskih zemalja jeste ideološka razlika njihovih vlada u odnosu na neka vrlo značajna pitanja, kao što su pitanja bezbednosti ili migrantska kriza. U dobrom delu Istočne Evrope, uključujući članice Višegradske četvorke, na vlasti su političari koji se zalažu za drugačiji princip vođenja EU od onog koji još uvek imamo i koji smo imali proteklih decenija. Oni se zalažu za veću moć nacionalnih vlada da odlučuju o svojim nacionalnim pitanjima i za manji uticaj Brisela na nacionalnu politiku svih članica EU“, ističe Vukoičićeva.
Iako su, kako primećuje, i u zapadnoevropskim zemalja nacionalne opcije na uzlaznoj putanji, najznačajnije države-članice EU i dalje su pod vlašću vlada koje su mahom liberalno-demokratske i koje se zalažu za drugačiju politiku. To je, kaže, još jedna dosta značajna razlika na relaciji istok-zapad kada je reč o odnosu prema migrantima, bezbednosti i terorizmu, pitanjima kojima istočnoevropske vlade prilaze ozbiljnije i mnogo drugačije.
Prema njenim rečima, unutar EU nije sve samo podela na bogatiji zapad i siromašniji istok, već je reč o podeli na liberalno-demokratske, takozvane globalističke struje koje se zalažu za ono što EU još uvek jeste, a to je ta čvrsta kontrola iz centra EU, odnosno Brisela i nametanje neke politike državama-članicama i sa druge strane, na one ideje EU koja je suverenistička, drugačija, gde se EU zamišlja kao zajednica zaista ravnopravnih država koje će odlučivati same o svojim nacionalnim pitanjima, a sarađivati sa Briselom tamo gde im je to u zajedničkom interesu.
Novi izazovi
Rajko Petrović veruje da EU u narednom periodu očekuju novi izazovi koji će, kako kaže, moći da budu rešeni samo uz primenu nekih radikalnih mera. To, kako navodi, dobro znaju i zemlje Istočne Evrope.
„Najavljen je novi talas migranata koje vlade dobrog dela zemalja Istočne Evrope ne nameravaju da prihvate, ali i brojna druga pitanja. Međutim, činjenica je da sve te istočne i centralnoevropske zemlje koje su članice EU već nekoliko godina rade na jačanju regionalnih inicijativa, poput Višegradske grupe koju smo pomenuli ili kao što je nova grupa koja će se tek razvijati između Rumunije, Bugarske, Srbije i verovatno Grčke“, zaključuje Petrović.
(Sputnjik)
Мислим да ћемо се сви сложити
- да Европској унији следи реформа
- да ће реформа ићи у правцу више колосека, више кругова или како год назвали...
- Маркон је рекао да нема проширења
- Србија не отвара поглавља, а оно мало што је отворено се не затвара
Дакле, можемо закључити )ја и мој Алтер его) да ће ЕУ у будућности бити организована на више нивоа. Први ниво ће бити западне богате земље. Други сиротиља источноевропска, претежно словенска душа. Ови други неће имати утицаја на доношење одлука (мсм..имаће представнике у Европском парламенту, али не и у Бриселској администрацији тј. Европској комисији. Трећи круг ће бити оне земље које неће имати чак ни формалну могућност за одлучивање (учешће у Европском парламенту), а то ће бити Албанија, Србија, Република Српска, Федерација БиХ, Црна Гора, Македонија (Можда још нека....типа Молдавија..не верујем да ће Украјина...)
Дакле, можемо закључити (мој Алтер его и ја) да Европска унија није место за Србију и да нам остаје да градимо своју независност далеко од ЕУ и Русије и да Србија мора да буде самостална и суверена држава.
M. P. 5. jula 2019. 08:25
Podeli
Nakon izbora ključnih ljudi koji će u narednom periodu voditi EU, upadljivo je odsustvo predstavnika zemalja Istočne Evrope na značajnim pozicijama u evropskom bloku.
Kako za Sputnjik ocenjuje Rajko Petrović sa Instituta za evropske studije, Istočna Evropa je potpuno marginalizovana, što ne treba ni da čudi, jer je i do sada bila u zapećku unutar Evropske unije, kako u političkom, tako i u ekonomskom smislu.
Unija sa više brzina
Prema njegovim rečima, EU sa više brzina ili sa više krugova različitog razvoja svakako postoji i to je moralo da se reflektuje i na izbor čelnih ljudi u Briselu.
„Predsednica Evropske komisije je Nemica, predsednik Evropskog saveta je iz Belgije, Kristin Lagard iz Francuske je na čelu Evropske centralne banke, a jedino se tu nametnuo bivši ministar spoljnih poslova Španije Đozep Borelj, koji će biti visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku. Na važnim funkcijama nema nijednog jedinog predstavnika takozvane Višegradske grupe, odnosno nema nikoga iz Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske, ali kako vidimo ni iz Rumunije, Bugarske, Grčke ili baltičkih zemalja, što opet govori u prilog tezi da unutar EU postoji podela na razvijenije i nerazvijenije zemlje u svakom smislu“, ocenjuje Petrović.
Dominacija Zapada
Sličnog stava je i politikolog dr Jelena Vukoičić, koja kaže da je logično da u Evropskoj uniji, odnosno administraciji u Briselu, dominaciju i dalje imaju najmoćnije zemlje Evrope, koje su, sve do jedne, deo Zapadne Evrope i tog zapadnog civilizacijskog kruga.
„Evropskom unijom dominiraju Nemačka i Francuska, pa su i u Briselu dominantni političari upravo iz zemalja Zapadne Evrope. Koliko god da se EU, makar deklarativno, zalaže za ravnopravnost i predstavlja kao zajednica utemeljena na demokratskim vrednostima u kojoj su sve članice ravnopravne, mnogo puta smo imali prilike da vidimo da to zapravo nije slučaj. Dakle, države su onoliko ravnopravne koliko su jake i moćne vojno, ekonomski i politički, pa je apsurdno i porediti uticaj i snagu u samoj EU i Briselu jedne Hrvatske ili Rumunije sa jednom Nemačkom ili Francuskom“, ukazuje Vukoičićeva.
SLIČNI TEKSTOVI
Hrana u Srbiji 20 posto jeftinija nego u EU, a plate – tri puta…
Pao dogovor: Ursula fon der Lajen predložena za šefa EK
Makron pobesneo zbog debakla u Briselu: Odbijam svako proširenje EU!
Srbima sad treba strpljenje: Priznanje Kosova povući će i neki…
Kriza na svim nivoima
Evropska unija, dodaje ona, već duže vreme prolazi kroz ozbiljnu identitetsku, bezbednosnu, ekonomsku i političku krizu i to je još jedan od aspekata koji je veoma bitan kada je reč o rezultatima izbora ljudi na čelnim pozicijama.
„Još jedna velika razlika između najvećeg broja istočnoevropskih i zapadnoevropskih zemalja jeste ideološka razlika njihovih vlada u odnosu na neka vrlo značajna pitanja, kao što su pitanja bezbednosti ili migrantska kriza. U dobrom delu Istočne Evrope, uključujući članice Višegradske četvorke, na vlasti su političari koji se zalažu za drugačiji princip vođenja EU od onog koji još uvek imamo i koji smo imali proteklih decenija. Oni se zalažu za veću moć nacionalnih vlada da odlučuju o svojim nacionalnim pitanjima i za manji uticaj Brisela na nacionalnu politiku svih članica EU“, ističe Vukoičićeva.
Iako su, kako primećuje, i u zapadnoevropskim zemalja nacionalne opcije na uzlaznoj putanji, najznačajnije države-članice EU i dalje su pod vlašću vlada koje su mahom liberalno-demokratske i koje se zalažu za drugačiju politiku. To je, kaže, još jedna dosta značajna razlika na relaciji istok-zapad kada je reč o odnosu prema migrantima, bezbednosti i terorizmu, pitanjima kojima istočnoevropske vlade prilaze ozbiljnije i mnogo drugačije.
Prema njenim rečima, unutar EU nije sve samo podela na bogatiji zapad i siromašniji istok, već je reč o podeli na liberalno-demokratske, takozvane globalističke struje koje se zalažu za ono što EU još uvek jeste, a to je ta čvrsta kontrola iz centra EU, odnosno Brisela i nametanje neke politike državama-članicama i sa druge strane, na one ideje EU koja je suverenistička, drugačija, gde se EU zamišlja kao zajednica zaista ravnopravnih država koje će odlučivati same o svojim nacionalnim pitanjima, a sarađivati sa Briselom tamo gde im je to u zajedničkom interesu.
Novi izazovi
Rajko Petrović veruje da EU u narednom periodu očekuju novi izazovi koji će, kako kaže, moći da budu rešeni samo uz primenu nekih radikalnih mera. To, kako navodi, dobro znaju i zemlje Istočne Evrope.
„Najavljen je novi talas migranata koje vlade dobrog dela zemalja Istočne Evrope ne nameravaju da prihvate, ali i brojna druga pitanja. Međutim, činjenica je da sve te istočne i centralnoevropske zemlje koje su članice EU već nekoliko godina rade na jačanju regionalnih inicijativa, poput Višegradske grupe koju smo pomenuli ili kao što je nova grupa koja će se tek razvijati između Rumunije, Bugarske, Srbije i verovatno Grčke“, zaključuje Petrović.
(Sputnjik)
Мислим да ћемо се сви сложити
- да Европској унији следи реформа
- да ће реформа ићи у правцу више колосека, више кругова или како год назвали...
- Маркон је рекао да нема проширења
- Србија не отвара поглавља, а оно мало што је отворено се не затвара
Дакле, можемо закључити )ја и мој Алтер его) да ће ЕУ у будућности бити организована на више нивоа. Први ниво ће бити западне богате земље. Други сиротиља источноевропска, претежно словенска душа. Ови други неће имати утицаја на доношење одлука (мсм..имаће представнике у Европском парламенту, али не и у Бриселској администрацији тј. Европској комисији. Трећи круг ће бити оне земље које неће имати чак ни формалну могућност за одлучивање (учешће у Европском парламенту), а то ће бити Албанија, Србија, Република Српска, Федерација БиХ, Црна Гора, Македонија (Можда још нека....типа Молдавија..не верујем да ће Украјина...)
Дакле, можемо закључити (мој Алтер его и ја) да Европска унија није место за Србију и да нам остаје да градимо своју независност далеко од ЕУ и Русије и да Србија мора да буде самостална и суверена држава.
Тако ће нам и онај самонабуџени, нарко-аџувански, глумац малко мање да смрди не обављајући малу нужду на јавном месту … 
