Velikim duhovnim šestarom iscrtao je svoj krug.
Omeđao je svoju svetlost i krenuo u dubinu kruga.
Zrake su se usnopljavale i sažimale osvetljeni prostor.
Utapale su se u kružnu maglinu.
Zgušnjavale se i pratile ga ka središtu.
Kako ih zauvek sačuvati za sebe?
Osvetljeni krug je postao ishodište njegove slobode.
I međa njegove skrajnutosti.
Ljudi, predmeti i oblici ostali su van domašaja.
Bližio se središtu.
Svetlosni snop se sažimao, a krug smanjivao.
Sabijen u mali prostor i usmeren u tačku, zastao je i pobunio se.
Nije pristao na dalje otuđenje.
Uputio se uz liniju i brisao ono što je iscrtao.
Svetlost se ponovo razlila i osvojila napušteni prostor.
Vratio se u svet jedine moguće slobode...
