Отровасмо се пестицидима док чекамо закон

frootsman

Buduća legenda
Poruka
25.505
.
Отровасмо се пестицидима док чекамо закон

Четири године касни закон који регулише употребу пестицида у производњи хране. Произвођачи тврде да се 70 одсто рода третира недовољно испитаним хемикалијама

eko-pesticidi_620x0.jpg


Србија је водећа европска земља по потрошњи пестицида. То се неће променити, јер ће и наредне четири године средства за заштиту биља моћи да се увозе без ограничења. Зато потрошачима нико неће моћи да гарантује колико је наша храна здрава.

Иако Министарство пољопривреде тврди да је наше воће и поврће безбедно, шест представника мултинационалних компанија за производњу пестицида истичу да се 70 одсто пољопривредних производа у Србији и даље третира недовољно испитаним пестицидима сумњивог квалитета.

Ипак, главни разлог зашто се спекулише о непровереним пестицидима, за које се не зна какве последице имају по здравље и околину, је чињеница да је ове године поново одложена примена закона који предвиђа комплетну токсиколошку документацију за пестициде, а који је усвојен још 2009. године!

- Примена овог закона би коначно регулисала ову област - каже Синиша Илинчић, представник Удружења иностраних произвођача средстава за заштиту биља. - Закон је требало да ступи на снагу 1. јануара ове године, али је поново продужен рок на четири године! То иде у корист искључиво неколицини трговаца. Последњих година не само да није комплетирана ниједна документација о садржају и дејству отрова, већ је регистровано још неколико стотина нових пестицида! Таквом одлуком се не штити домаћа производња пестицида, јер она не постоји.

Илинчић тврди да се 70 одсто пољопривредних производа у Србији третира недовољно испитаним пестицидима, сумњивог квалитета, од којих многи изазивају неплодност и рак, а у земљи се задржавају по 20 година. Више од 90 одсто пестицида се увози. У ЕУ пестицид мора да се испитује десет година пре него што почне да се користи, а у Србији су довољне - две. У Србији се пестициди купују на црном тржишту, због беспарице истим препаратом се прскају и воће и поврће, а користе без савета агронома.

Нема стерилног воћа и поврћа, као ни осталих намирница, али постоји дозвољена количина пестицида, која сме да продре у њих, као и време када се третирају, а да не буду штетни по здравље. У продајним ланцима приликом набавки воћа и поврћа, добијају, како кажу, обавезно и потврду о коришћењу пестицида и употреби осталих хемикалија код одређених производа.

- Све што ставимо у рафове и полице од воћа и поврћа мора да има потврду о анализи, стару највише шест месеци - тврде у водећим трговинским кућама. - То подразумева да се роба домаћих произвођача, зависно од сорте и рода тестира на пестициде, метале, али и каренцу, период од примене одређеног препарата или лека до момента када је безбедан за људску исхрану једном у пола године. Како све више наших добављача примењује ИСО стандрад, то више није проблем, јер се ове провере подразумевају.

ПРСКАЈУ И ЗАБРАЊЕНИМ

У нашој земљи се и даље користе пестициди који су у другим земљама забрањени, попут ДДТ - који изазива рак и неплодност. Бројни „легални“ пестициди узрокују неплодност, рак дојке, умор и разарају ендокрини систем.

Од последица пестицида годишње у свету умре 200.000 људи, а најдуже се задржавају у: јагодама, јабукама, грожђу, бресквама, трешњама, малинама, спанаћу, паприкама, краставцима, зеленој салати и шаргарепи.

Пестициди се у земљи задржавају по 20 година.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...633-Otrovasmo-se-pesticidima-dok-cekamo-zakon



Шта ћемо данас за ручак? Можда мало ДиДиТија? Идеално за Уксршњи пост.

.
 
Ovo je preterivanje i senzacionalizam. "Kupuju se pesticidi na crnom tržištu zbog besparice" ajde bre...

Наравно да се купују. Има тога колико хоћеш. Као и увоза ГМО и гајења иако је законом строго забрањено. За ручкић ћемо ДДТ, а за ужину неку ГМО сластицу.
 
Opušteno.
Voće koje se proizvodi u Srbiji dobrim delom završava na stranom tržištu, gde su rigorozne kontrole.
Ima sporadičnih incidenata ali daleko od toga da se potrovasmo.
Kriterijumi i dozvoljeni nivoi su strogo postavljeni. A i programi zaštite moraju biti prilagođeni programima zaštite na tržištima gde se roba plasira, bez obzira na to da li je domaće zakonodavstvo liberalnije.

U svakom slučaju korist od konzumiranja voća višestruko prevazilazi eventualne štetne posledice zbog upotebe pesticida.
 
Наравно да се купују. Има тога колико хоћеш. Као и увоза ГМО и гајења иако је законом строго забрањено. За ручкић ћемо ДДТ, а за ужину неку ГМО сластицу.

Фрут, није баш тако!
Ја се бавим воћарством и користим само врхунске препарате, који имају кратак период каренце.
Природна заштита је најбоља - коприва, дивља камилица, пелин.
Сода бикарбона је закон.
 
Фрут, није баш тако!
Ја се бавим воћарством и користим само врхунске препарате, који имају кратак период каренце.
Природна заштита је најбоља - коприва, дивља камилица, пелин.
Сода бикарбона је закон.

Тако треба. Само ћу твоје производе да купујем. Пре свега те које искључиво природно штитиш.
 
Тако треба. Само ћу твоје производе да купујем. Пре свега те које искључиво природно штитиш.

Код мене је, оно што ја једем и моји, тако је и за тржиште.
Зато имам добру откупну цену.
 
Potrebno je da podignemo svest građana o tome koliko je otrovno ono što kupuju na pijaci ili megamarketu.

Nije samo do robe koja se kod nas proizvodi nego i do one koja nam stiže iz EU.

Pročitajte šta piše na kutijama sa pomorandžama u kojima one stižu (naći ćete ih gde stoje kontejneri iza supermarketa ili na pijacama). Piše: treated with IMAZALIL.

http://en.wikipedia.org/wiki/Enilconazole

Preporuka EU je "ne više od jedne pomorandže na dan."

In 1999, based on studies in rodents, enilconazole was identified as "likely to be carcinogenic in humans" under The Environmental Protection Agency's Draft Guidelines for Carcinogenic Assessment.[SUP][5][/SUP] However, because pesticide residues are well below the concentrations associated with risk, the lifetime cancer risk estimate associated with citrus fruit contamination was valued as insignificant.[SUP][5][/SUP]
The EPA has established an equivalent toxicity level for human exposure at 6.1 x 10[SUP]-2[/SUP] mg/kg/day. This level placed it in Category I, II, and IV for oral, dermal, and inhalation toxicity.[SUP][5][/SUP] Category I is classified as highly irritating to the eyes, but not to the skin. As for oral toxicity, when the fungicide is transferred via food into the body, it must be metabolized before it can do any damage.
Under California's Proposition 65, enilconazole is listed as "known to the State to cause cancer".[SUP][7][/SUP]
The EPA determined there is no substantial risk to toxic levels when considering food and water exposure. Enilconazole has a very minute degree of mobility, so its level of drinking water contamination is quite low. The estimated environmental concentration (EEC) found the levels to be 0.072 ppb for surface water and 500 ppb for

 
Фрут, није баш тако!
Ја се бавим воћарством и користим само врхунске препарате, који имају кратак период каренце.
Природна заштита је најбоља - коприва, дивља камилица, пелин.
Сода бикарбона је закон.

Ako nije problem da napišeš nešto o toj prirodnoj zaštiti kako to radiš ,za sodu bikarbonu sad prvi put čujem
 
Наравно да се купују. Има тога колико хоћеш. Као и увоза ГМО и гајења иако је законом строго забрањено. За ручкић ћемо ДДТ, а за ужину неку ГМО сластицу.

Prskam koliko moram a seme je uglavnom domaće, Novine preteruju, moraju nekako da se prodaju.
 
буре од 25л, напуниш водом.
убациш цца по 1кг, од сваке биљке.
оставиш да одстоји на сунцу 10-так дана, да пусте биљке сокове и то је то.
сода је лакша, јер на 10л иде 100 гр. размутиш док се не отопи и прскаш.

U to bure moze da dodas i 10 kutija najgorih cigareta....

I za tri dana prskas sa cajem koji se stvori.

Odlican insekticid i nije skodljiv.
 
Sto bi nesto menjao kada je i tvoj deda tako radio?

Sve zavisi od godine i kako odgovara gamadi. Jedini pravi problem su mi puževi golaći, sa njima ne znam kako da izađem na kraj.

- - - - - - - - - -

буре од 25л, напуниш водом.
убациш цца по 1кг, од сваке биљке.
оставиш да одстоји на сунцу 10-так дана, да пусте биљке сокове и то је то.
сода је лакша, јер на 10л иде 100 гр. размутиш док се не отопи и прскаш.

Kakav efekat ima soda? Šta suzbija?
 
.
Отровасмо се пестицидима док чекамо закон

Четири године касни закон који регулише употребу пестицида у производњи хране. Произвођачи тврде да се 70 одсто рода третира недовољно испитаним хемикалијама

eko-pesticidi_620x0.jpg


Србија је водећа европска земља по потрошњи пестицида. То се неће променити, јер ће и наредне четири године средства за заштиту биља моћи да се увозе без ограничења. Зато потрошачима нико неће моћи да гарантује колико је наша храна здрава.

Иако Министарство пољопривреде тврди да је наше воће и поврће безбедно, шест представника мултинационалних компанија за производњу пестицида истичу да се 70 одсто пољопривредних производа у Србији и даље третира недовољно испитаним пестицидима сумњивог квалитета.

Ипак, главни разлог зашто се спекулише о непровереним пестицидима, за које се не зна какве последице имају по здравље и околину, је чињеница да је ове године поново одложена примена закона који предвиђа комплетну токсиколошку документацију за пестициде, а који је усвојен још 2009. године!

- Примена овог закона би коначно регулисала ову област - каже Синиша Илинчић, представник Удружења иностраних произвођача средстава за заштиту биља. - Закон је требало да ступи на снагу 1. јануара ове године, али је поново продужен рок на четири године! То иде у корист искључиво неколицини трговаца. Последњих година не само да није комплетирана ниједна документација о садржају и дејству отрова, већ је регистровано још неколико стотина нових пестицида! Таквом одлуком се не штити домаћа производња пестицида, јер она не постоји.

Илинчић тврди да се 70 одсто пољопривредних производа у Србији третира недовољно испитаним пестицидима, сумњивог квалитета, од којих многи изазивају неплодност и рак, а у земљи се задржавају по 20 година. Више од 90 одсто пестицида се увози. У ЕУ пестицид мора да се испитује десет година пре него што почне да се користи, а у Србији су довољне - две. У Србији се пестициди купују на црном тржишту, због беспарице истим препаратом се прскају и воће и поврће, а користе без савета агронома.

Нема стерилног воћа и поврћа, као ни осталих намирница, али постоји дозвољена количина пестицида, која сме да продре у њих, као и време када се третирају, а да не буду штетни по здравље. У продајним ланцима приликом набавки воћа и поврћа, добијају, како кажу, обавезно и потврду о коришћењу пестицида и употреби осталих хемикалија код одређених производа.

- Све што ставимо у рафове и полице од воћа и поврћа мора да има потврду о анализи, стару највише шест месеци - тврде у водећим трговинским кућама. - То подразумева да се роба домаћих произвођача, зависно од сорте и рода тестира на пестициде, метале, али и каренцу, период од примене одређеног препарата или лека до момента када је безбедан за људску исхрану једном у пола године. Како све више наших добављача примењује ИСО стандрад, то више није проблем, јер се ове провере подразумевају.

ПРСКАЈУ И ЗАБРАЊЕНИМ

У нашој земљи се и даље користе пестициди који су у другим земљама забрањени, попут ДДТ - који изазива рак и неплодност. Бројни „легални“ пестициди узрокују неплодност, рак дојке, умор и разарају ендокрини систем.

Од последица пестицида годишње у свету умре 200.000 људи, а најдуже се задржавају у: јагодама, јабукама, грожђу, бресквама, трешњама, малинама, спанаћу, паприкама, краставцима, зеленој салати и шаргарепи.

Пестициди се у земљи задржавају по 20 година.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...633-Otrovasmo-se-pesticidima-dok-cekamo-zakon



Шта ћемо данас за ручак? Можда мало ДиДиТија? Идеално за Уксршњи пост.

.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/460718/SRAMOTA-Zdralovi-otrovani-zabranjenim-insekticidom

Отровано 19 ждралова али и..

"Furadan je sistemični insekticid koji sadrži izuzetno toksični karbofuran i spada u prvu grupu otrova, a prema uputstvu mogu ga primenjivati samo organizacije koje, u pogledu kadrova, opreme i uređaja, ispunjavaju uslove za rad sa otrovima prve grupe. Od ovog insekticida nedavno je otrovano 20 jedinki strogo zaštićenog orla belorepana i veliki broj drugih zaštićenih ptica, - kaže Jožef Gergelj."
 
Фрут, није баш тако!
Ја се бавим воћарством и користим само врхунске препарате, који имају кратак период каренце.
Природна заштита је најбоља - коприва, дивља камилица, пелин.
Сода бикарбона је закон.

Ne postoje "nedovoljno ispitani pesticidi".

Svaki od njih dok ne izadje na trziste prodje MINIMUM 8 godina u raznim ispitivanjima.

Kod nas je problem U NACINU PRIMENE pesticida.
 
DDT i Lindan spadaju i hlorovane ugljkovodonike i oni su zbog kancerogenosti i nemogucnosti da ih organizam izbaci iz sebe zabranjeni u svetu.

- - - - - - - - - -

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/460718/SRAMOTA-Zdralovi-otrovani-zabranjenim-insekticidom

Отровано 19 ждралова али и..

"Furadan je sistemični insekticid koji sadrži izuzetno toksični karbofuran i spada u prvu grupu otrova, a prema uputstvu mogu ga primenjivati samo organizacije koje, u pogledu kadrova, opreme i uređaja, ispunjavaju uslove za rad sa otrovima prve grupe. Od ovog insekticida nedavno je otrovano 20 jedinki strogo zaštićenog orla belorepana i veliki broj drugih zaštićenih ptica, - kaže Jožef Gergelj."

Furadan (karbofuran) je zemljisni insekticid koji se pre setve unosi u zemljiste, a sluzi protiv zemljisnih stetocina (insekata i larvi insekata).

Nejasno je kako je on mogao da otruje orlove.
 

Back
Top