Otrov ljubavi

Otrovao si me svojim prisustvom,
otrovao si me sobom.
Otrovao si me poljupcem onog suncanog dana...
subota...
jesen vec zagazila u nas kraj,
al sunce se ne predaje.
Jos uvek Miholjsko leto,
secam se...
Ja, preplasena srna,
gledah u tebe kao u prividjenje.
Ti, siguran u sebe,
siguran u mene i to da bicu tvoja...
Otrovao si me neznoscu
sto je kao bistri potok
izvirala iz svakog tvog pokreta,
svake bore na lepom licu tvom.
Moja neodlucnost se topila brzo
kao kocka leda na vrelom plocniku.
Otrovana tvojim dodirom
jos uvek ne mogu
TEBE
da objasnim SEBI,
jos manje
SEBE da opravdam SEBI.
Zatrovana tobom
pokusah da prekinem magicni kovitlac
zelja i stvarnosti,
razuma i strasti.
Uzalud.
OTROV MI DO SRCA DOSPEO.