- Poruka
- 55.085
Jedna stara uzrečica kod slovenskih naroda glasila je „Neka te pčela ujede!“ Najzanimljivije je to što ovaj pozdrav nema negativnu, nego, naprotiv, vrlo pozitivnu konotaciju. Narodna medicina svih vremena upotrebljavala je pčelinji otrov za lečenje mnogih bolesti, posebno kod prehlade i reumatizma. Bez obzira što dolazi iz dubine vekova, ovaj prirodni lek izdržao je ispit vremena i danas je ponovo u „modi“.
Pčelinji otrov je njihova zaštita, a naš – lek, kažu zastupnici farmakiterapije. Ovo nije štamparska greška; tajnu razrešava grčki koren reči iz koga termin proističe. Naime, farmakos na starogrčkom znači lek, a farmaki – otrov! Sličnost termina upućuje na sličnost u suštastvenom smislu; uostalom, sve može biti otrov, kažu neki, stvar je samo u količinama!
Pčelinji otrov sadrži alamin, melitin, grupe fosfolipaza i hijaluronidaza, a sve one deluju, s jedne strane, kao sredstva za smirenje nervnog sistema, a sa druge, kao stimulatori rada srca i nadbubrežnih žlezda. Pčelinji otrov je neobično složen kompleks biološki aktivnih sredstava koja imaju isto tako složeno delovanje na zdravlje čoveka. Posle propisane doze pčelinjeg otrova-leka, kod bolesnika se pojavljuje bolji apetit, san, popravlja opšti tonus, srčani mišić bolje radi, šire se arterije i kapilari, snižava holesterol u krvi, povećava priliv krvi ka bolnom žarištu, poboljšava stanje sistema za stvaranje krvi. Ova efikasna prirodna terapija primenjuje se kod desetina ozbiljnih bolesti i tegoba.
Pošto se ujedom ili na drugi način unese pčelinji otrov događa se lokalna ili opšta reakcija, čiji stepen zavisi od individualne osetljivosti. Lokalna reakcija je osećaj bola, crvenilo, otok, peckanje, unutrašnja ide od koprivnjače, bola oko srca, drhtavice, povraćanja itd. Zbog moguće alergije treba uvesti minimalne, probne doze pre svake terapije, a u slučajevima trudnoće, menstrualnog krvarenja i dojenja, NE SME SE SPROVODITI TERAPIJA PČELINJIM OTROVOM. Kod dece i starih terapija bilo kojim otrovima, u bilo kojoj količini, takođe se ne preporučuje. Eksperimenti su pokazali da pola sata od uvođenja otrova (5 mg po kg) dolazi do stimulacije hipofizno-nadbubrežnog sistema, kao i do lučenja hormona koji stimulišu glikoneogenezu. Potvrđeno je i zaštitno delovanje pčelinjeg otrova u zaštiti od radioaktivnog zračenja. Izuzetno povoljan efekat terapije pčelinjim otrovom primećen je kod lečenja endoartroza, ateroskleroze, kod oboljenja sedalnog, međurebarnog i trojnog nerva (trigeminusa), kod radikulita, miozita i pleksita.
Pčelinji otrov je izvanredno sredstvo za isceljivanje i zamlađivanje rana koje teško zarastaju, delotvoran je kod hroničnih upalnih infiltrata, tromboflebita, hroničnih otita, parodontoze, upalnih procesa i povreda rožnjače oka. Pčelinji otrov se sve više koristi za spravljanje masti, uljnih ili vodenih nastoja, tableta i drugih terapeutskih sredstava. Api-farmaki-terapija u nekim krajevima sveta podrazumeva kombinaciju sa akupunkturom: pčela stara oko 2 nedelje – jer, tada je njen otrov najjači – navodi se da ubode pacijenta u unapred određeno mesto, posebno kod reume i artritisa, uvek uz aktivno učešće terapeuta. Ne preporučuje se samostalno bavljenje ovom vrstom terapije, jer, ma koliko korisna bila, uvek postoji opasnost od alergijske reakcije organizma, koja ponekad može biti i fatalna.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sumnjam ali ipak da pitam - ima li neko iskustva sa ovom terapijom?
Pčelinji otrov je njihova zaštita, a naš – lek, kažu zastupnici farmakiterapije. Ovo nije štamparska greška; tajnu razrešava grčki koren reči iz koga termin proističe. Naime, farmakos na starogrčkom znači lek, a farmaki – otrov! Sličnost termina upućuje na sličnost u suštastvenom smislu; uostalom, sve može biti otrov, kažu neki, stvar je samo u količinama!
Pčelinji otrov sadrži alamin, melitin, grupe fosfolipaza i hijaluronidaza, a sve one deluju, s jedne strane, kao sredstva za smirenje nervnog sistema, a sa druge, kao stimulatori rada srca i nadbubrežnih žlezda. Pčelinji otrov je neobično složen kompleks biološki aktivnih sredstava koja imaju isto tako složeno delovanje na zdravlje čoveka. Posle propisane doze pčelinjeg otrova-leka, kod bolesnika se pojavljuje bolji apetit, san, popravlja opšti tonus, srčani mišić bolje radi, šire se arterije i kapilari, snižava holesterol u krvi, povećava priliv krvi ka bolnom žarištu, poboljšava stanje sistema za stvaranje krvi. Ova efikasna prirodna terapija primenjuje se kod desetina ozbiljnih bolesti i tegoba.
Pošto se ujedom ili na drugi način unese pčelinji otrov događa se lokalna ili opšta reakcija, čiji stepen zavisi od individualne osetljivosti. Lokalna reakcija je osećaj bola, crvenilo, otok, peckanje, unutrašnja ide od koprivnjače, bola oko srca, drhtavice, povraćanja itd. Zbog moguće alergije treba uvesti minimalne, probne doze pre svake terapije, a u slučajevima trudnoće, menstrualnog krvarenja i dojenja, NE SME SE SPROVODITI TERAPIJA PČELINJIM OTROVOM. Kod dece i starih terapija bilo kojim otrovima, u bilo kojoj količini, takođe se ne preporučuje. Eksperimenti su pokazali da pola sata od uvođenja otrova (5 mg po kg) dolazi do stimulacije hipofizno-nadbubrežnog sistema, kao i do lučenja hormona koji stimulišu glikoneogenezu. Potvrđeno je i zaštitno delovanje pčelinjeg otrova u zaštiti od radioaktivnog zračenja. Izuzetno povoljan efekat terapije pčelinjim otrovom primećen je kod lečenja endoartroza, ateroskleroze, kod oboljenja sedalnog, međurebarnog i trojnog nerva (trigeminusa), kod radikulita, miozita i pleksita.
Pčelinji otrov je izvanredno sredstvo za isceljivanje i zamlađivanje rana koje teško zarastaju, delotvoran je kod hroničnih upalnih infiltrata, tromboflebita, hroničnih otita, parodontoze, upalnih procesa i povreda rožnjače oka. Pčelinji otrov se sve više koristi za spravljanje masti, uljnih ili vodenih nastoja, tableta i drugih terapeutskih sredstava. Api-farmaki-terapija u nekim krajevima sveta podrazumeva kombinaciju sa akupunkturom: pčela stara oko 2 nedelje – jer, tada je njen otrov najjači – navodi se da ubode pacijenta u unapred određeno mesto, posebno kod reume i artritisa, uvek uz aktivno učešće terapeuta. Ne preporučuje se samostalno bavljenje ovom vrstom terapije, jer, ma koliko korisna bila, uvek postoji opasnost od alergijske reakcije organizma, koja ponekad može biti i fatalna.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sumnjam ali ipak da pitam - ima li neko iskustva sa ovom terapijom?
. A u pitanju su ljudi koji se stalno druže sa pčelama i verovatno znaju mnogo više nego oni koji ih formalno proučavaju... 
.
.
