Neno
Buduća legenda
- Poruka
- 26.671
Hrišćanski post vodi poreklo od Gospoda Hrista. Gospod je i sam postio četrdeset dana, pre nego je počeo da propoveda Svoju nauku spasenja, kao što su, pre Njega, postili i Prorok Mojsije i drugi Proroci.
Postili su i Sveti Apostoli, Sveti Mučenici i Podvižnici, i svi pravoslavni hrišćani kroz vekove.
„Postje sve Svete rukovodio u životu po Bogu“, kaže Sv. Vasilije Veliki.
Prva zapovest Božija u Raju bila je upravo zapovest oposlušnosti Bogu kroz post, tj.zapovest o uzdržanju. Otuda je i prvi čovjekov greh bio greh protiv poslušanja posta.
Post je neophodan za čovekov život u Hristu i za spasenje: kao što u grehu učestvuju i duša i telo tako je potrebno da u sticanju vrline i oslobođenju od greha učestvuju oboje: i duša – molitvom, i telo – postom.
Cilj posta je očišćenje tela, jačanje volje, duhovno uzdizanje duše. Posteći i molitveno podnoseći tegobe telesnog posta, hrišćani se sjećaju Hristovih Stradanja za njihovo spasenje i, istovremeno, pripremaju za sjedinjenje sa Hristom vaskrslim – u Svetome Pričešću.
Pravi post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Posts e sastoji u voljnom uzdržavanju od mrsne hrane (životinjskoga porekla), ali i od prejedanja posnom hranom. Međutim, ono što je od prvenstvenoga značaja u postu jeste uzdržavanje od rđavih misli, želja, reči i dela.
Post umnožava ljubav i molitvu, kao i spremnost za vršenje svih jevanđeljskih zapovesti i sticanje jevanđeljskih vrlina.
Duša ima dva krila kojima leti k Nebu: post i molitvu. Post je lek za mnoge duševne i telesne bolesti, kao i lek od svakog demonskog dejstva u čoveku. Sâm Spasilac je rekao: Ovaj rod se izgoni samo postom i molitvom (Mt. 17, 21). Čovek se, dakle, bez posta i molitve ne može osloboditi greha, strasti i poroka, tj. ropstva satani. Postom se duša i telo čovekovo pripremaju da postanu živi hram Duha Svetoga. Istinski duhovni život i uzrastanje u Bogopoznanju su nezamislivi bez pravoslavnog posta.
Postoje višednevni tj. višenedjeljni postovi: Božićni (uoči Božića), Uskršnji ili Veliki post (uoči Uskrsa), Petrovski (uoči Petrovdana), Gospojinski (uoči Velike Gospojine).
Postoje i jednodnevni postovi: svake srede i petka (sem razrešenih, „trapavih“ sedmica), post na Krstovdan uoči Bogojavljenja (5/18. januar), na Usjekovanje glave Sv. Jovana Preteče (29. avgust/11. septembar), i na Vozdviženje Časnoga Krsta (14/27. septembar).
Iz knjige ”Nema lepše vere od hrišćanske” blaženopočivšeg Mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija
Manastir Ostrog
Postili su i Sveti Apostoli, Sveti Mučenici i Podvižnici, i svi pravoslavni hrišćani kroz vekove.
„Postje sve Svete rukovodio u životu po Bogu“, kaže Sv. Vasilije Veliki.
Prva zapovest Božija u Raju bila je upravo zapovest oposlušnosti Bogu kroz post, tj.zapovest o uzdržanju. Otuda je i prvi čovjekov greh bio greh protiv poslušanja posta.
Post je neophodan za čovekov život u Hristu i za spasenje: kao što u grehu učestvuju i duša i telo tako je potrebno da u sticanju vrline i oslobođenju od greha učestvuju oboje: i duša – molitvom, i telo – postom.
Cilj posta je očišćenje tela, jačanje volje, duhovno uzdizanje duše. Posteći i molitveno podnoseći tegobe telesnog posta, hrišćani se sjećaju Hristovih Stradanja za njihovo spasenje i, istovremeno, pripremaju za sjedinjenje sa Hristom vaskrslim – u Svetome Pričešću.
Pravi post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Posts e sastoji u voljnom uzdržavanju od mrsne hrane (životinjskoga porekla), ali i od prejedanja posnom hranom. Međutim, ono što je od prvenstvenoga značaja u postu jeste uzdržavanje od rđavih misli, želja, reči i dela.
Post umnožava ljubav i molitvu, kao i spremnost za vršenje svih jevanđeljskih zapovesti i sticanje jevanđeljskih vrlina.
Duša ima dva krila kojima leti k Nebu: post i molitvu. Post je lek za mnoge duševne i telesne bolesti, kao i lek od svakog demonskog dejstva u čoveku. Sâm Spasilac je rekao: Ovaj rod se izgoni samo postom i molitvom (Mt. 17, 21). Čovek se, dakle, bez posta i molitve ne može osloboditi greha, strasti i poroka, tj. ropstva satani. Postom se duša i telo čovekovo pripremaju da postanu živi hram Duha Svetoga. Istinski duhovni život i uzrastanje u Bogopoznanju su nezamislivi bez pravoslavnog posta.
Postoje višednevni tj. višenedjeljni postovi: Božićni (uoči Božića), Uskršnji ili Veliki post (uoči Uskrsa), Petrovski (uoči Petrovdana), Gospojinski (uoči Velike Gospojine).
Postoje i jednodnevni postovi: svake srede i petka (sem razrešenih, „trapavih“ sedmica), post na Krstovdan uoči Bogojavljenja (5/18. januar), na Usjekovanje glave Sv. Jovana Preteče (29. avgust/11. septembar), i na Vozdviženje Časnoga Krsta (14/27. septembar).
Iz knjige ”Nema lepše vere od hrišćanske” blaženopočivšeg Mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija
Manastir Ostrog
