Vole li novosadski klinci više Baku ili Prasetinu?
https://www.021.rs/Info/komentari/338892
Za oko mi je prošle nedelje zapao snimak horde mladih dečaka koji su usred Futoške ulice opkolili automobil Bake Praseta koji je pokušavao da se probije kroz barikade tinejdžera i stigne do tačke B.
Sama scena mi je bila mučna poput onih Amerikanaca koji prave hranu tako što stave tonu nekog smeća i kroz svih 30 minuta agonije kuvanja nečeg nejestivog govore
"mmmmm loooking so good and delicious" a ti u fazonu
"želim da izađem odavde što pre, molim vas".
I da se odmah razumemo: ovo nije oda elitizmu i zgražavanju, ovo je sonata o ličnim borbama da u dubini svog želuca i uma pronađem onog nekog ko nije dosadni bumer kome su
"mladi krivi za sve", kome je
"sve otišlo dođavola" i koji je očigledno i sam zemlju doveo do duhovnog i prosjačkog štapa, ali je tu da nam kaže da je izgleda došlo vreme da se gasi svetlo, ne nakon
"njegovog" vremena, već nakon ovog, sodomogomorskog bakaprasećeg.
Odrasla sam u ono doba kada internet ili nije postojao ili je počeo da "nastaje", pa ti je za dobrih sat vremena interneta bio potreban lokalni provajder koji je najčešće izgledao kao "Fat computer guy" iz South Parka koji prevrne onim smaračkim očima svaki put kad uđem da kupim novih sat vremena (jer za više nemam para, a treba mi opet da pišem sudbinski bitne komentare po forumu Krstarice).
Takođe, za tih dobrih sat vremena interneta trebalo je dobrih pet minuta poznatog zujanja da se (ako bog da) priključiš na internet i da ti ukućani ne zvocaju što su bez telefona dok si onlajn.
Informacije su bile trilijardama godina daleko u odnosu na ove današnje, a bake prasići postojali su, pa mogu sigurno reći i pre moje ere - samo su se zvali drugačije i romantizujemo ih jer su bili "naši" idoli, a ne idoli naših neprijatelja, današnje omladine. I verujte mi, nije bilo sile koja bi me sprečila da ne smislim način na koji ću da ostvarim ono što sam naumila. A večito sam "naumilavala" ono što se ne sme, od skoro svega strogo zabranjenog uvek sam uspevala da ćapnem makar deo - izeš život u neznanju - pa da onda taj ostatak američkog recepta ostavim nepojedenim jer je užasno.
I onda uskočim u komentar sekcije na ovaj dolazak Bake Praseta i dočeka me sajam najtoksičnijeg bumerstva - i sve u svemu stav zgrožene javnosti svodi se na:
"gde su ti roditelji, sve to treba na Goli otok, to je sve zbog televizora, to je sve zbog roditelja koji se bave sobom a ne decom, e moj Novi Sade, na šta si spao" - i naravno - ko poslednji izađe da uradi ono šta već treba.
I sve pršti od sekira, golih otoka, giljotina i ostalih rešenja kao da je sam đavo došao da kaže
"e ljudi sad ja, najgori, preuzimam ovaj vaš raj neiskvareni koji ste tako jako čuvali". I, eno, ulete jedan komentar koji je doslovno rekao
"ajde ljudi, opustite se, dečko je popularan na internetu, nije toliko strašno" i stvarno mi je u tom momentu bio ona doza balansa za koju sam se uhvatila dok sam i sama tonula u moru najoštrije osude.
Ta tako strašna agresija usmerena pre svega ka roditeljima dece koji su izgleda prvi na listama za odstrel, gospode s druge strane tastature i druge strane digitalnog, a kasnije i ka deci koja su jednog četvrtka rešila da se pripoje ekipi koja će dočekati lika koji im je kul, ista je ona agresija (ako ne i gora dragi čitaoci) od one koju tako zdušno preziremo u javnim nastupima ove i drugih baka prasića. Njegov pogani jezik i odsustvo dobrog ukusa i neke vrednosti, vizije života, morala i prostakluk nisu ništa drugačije od smeća koje u svojoj ličnoj američkoj kuhinji krčkate i vi koji golim otocima "reeeešavate" roditelje ove dece.
Kao neko ko je u tim godinama bio virtuoz obmane i pronalaženja načina da ono što naumim to i uradim (i kao neko ko zna da je
"šta dete zna šta je motiv i upornost" ha ha), uverenja sam da se tim tako najgorim roditeljima ove dece iz Futoške od pre neki dan mora ostaviti ogroman prostor za nešto što se zove (znam Milorade, zvuči neobično da nešto nisi u pravu, ali...)
"možda ne znamo, možda su dobri, možda daju sve od sebe i možda podižu male Hudinije". Možda ne svi, možda dobar deo.
Ja se sa svojim ličnim bumerskim demonima borim svakodnevno - osudiću, ali pokušavam da to uradim bez giljotine, preneraziću se, ali ću pokušati da taj "preneraz" utopim u more nade koje imam, izgubiću nadu, ali ću naći novu - jer ne vidim druga rešenja.
I dalje smatram da je svet otišao predaleko od mojih moći da ga ispravim. Ipak, sigurna sam da dobra šansa (ako je uopšte ima) leži u transparentnim odnosima sa decom, slobodom da vide, pipnu, čuju i osete ono što žele, u sigurnom okruženju, te da donesu sud sama - ubeđena sam da su onda takvi procesi na dobrom putu da se usidre na njihovo bujno, a ne na ono golo ostrvo.
Uostalom, ušao je i nama Baka Prase u kuću, svima je. Umesto kaiša i puške, izvadila sam ono najoštrije
"ne želim da ti zabranjujem, želim da ti verujem". Sinak je primio k znanju info i proverio sam o čemu se tu radi, a kada je Stefan bio u gostima i rekao
"hajde da gledamo Baka Praseta", ovaj je samo kratko odgovorio da mu je to dosadno.
Sa druge strane, ko zna koliko je onih stvari koje mu nisu dosadne, ali su po kriterijumima strogih kritičara i dalje za spaljivanje ove majke veštice na sred trga. No, možda sam stvarno imala sreće da mu Baka Prase bude smor, a možda sam i dalje Hudini koji sve ovo radi na napipavanje kao slepac po mraku nadajući se da će ta američka pita ispasti. Ne kako valja, nego na pod.
https://www.021.rs/story/Info/Mislj...ovosadski-klinci-vise-Baku-ili-Prasetinu.html
