- Poruka
- 390.565
Arheolozi su iskopali 300.000 godina stare fosilne kosti pračoveka i to su najstariji ostaci Homo sapiensa dosad pronađeni.
Pronađene kosti imaju i primitivne i moderne osobine, čime se da naslutiti postojanje rane, dosad neotkrivene faze razvoja ljudske vrste.
Fosil je pronađen u arheološkoj iskopini u Maroku koja se zove brdo Irhoud. Na ovom lokalitetu prve kosti su pronađene 1960. godine i njihova starost prvobitno je procenjena na blizu 40.000 godina. Međutim, naučnici su bili skeptični u vezi s procenom starosti fosila pa se lokalitet ponovo otvorio 2004. godine i u sledećih sedam godina iskopano je više ljudskih ostataka, uključujući delove lobanje i kosti vilice.
Zajedno s ljudskim kostima pronađeni su i ostaci životinjskih kostiju, kao i kamene alatke, što znači da svi ostaci datiraju iz istog perioda. Upravo su preko kamenih alatki naučnici mogli odrediti starost ljudskih kostiju na više od 300.000 godina.
Na osnovu ostataka lobanje naučnici su virtuelno rekonstruisali izgled ovih praljudi i došli do zaključka da su osobine lica veoma slične današnjim ljudima, dok je mozak primitivniji, zbog čega naučnici smatraju da su prastanovnici brda Irhoud pripadali ranoj fazi Homo sapiensa.
Ovo otkriće daje mogući odgovor na pitanje kada je tačno moderni čovek evoluirao iz prethodne faze - Homo heidelbergensisa.
(popularna nauka)
Pronađene kosti imaju i primitivne i moderne osobine, čime se da naslutiti postojanje rane, dosad neotkrivene faze razvoja ljudske vrste.
Fosil je pronađen u arheološkoj iskopini u Maroku koja se zove brdo Irhoud. Na ovom lokalitetu prve kosti su pronađene 1960. godine i njihova starost prvobitno je procenjena na blizu 40.000 godina. Međutim, naučnici su bili skeptični u vezi s procenom starosti fosila pa se lokalitet ponovo otvorio 2004. godine i u sledećih sedam godina iskopano je više ljudskih ostataka, uključujući delove lobanje i kosti vilice.
Zajedno s ljudskim kostima pronađeni su i ostaci životinjskih kostiju, kao i kamene alatke, što znači da svi ostaci datiraju iz istog perioda. Upravo su preko kamenih alatki naučnici mogli odrediti starost ljudskih kostiju na više od 300.000 godina.
Na osnovu ostataka lobanje naučnici su virtuelno rekonstruisali izgled ovih praljudi i došli do zaključka da su osobine lica veoma slične današnjim ljudima, dok je mozak primitivniji, zbog čega naučnici smatraju da su prastanovnici brda Irhoud pripadali ranoj fazi Homo sapiensa.
Ovo otkriće daje mogući odgovor na pitanje kada je tačno moderni čovek evoluirao iz prethodne faze - Homo heidelbergensisa.
(popularna nauka)
