Muzej nauke u Londonu zatražio je od kustosa da odaberu deset pronalazaka iz njihove kolekcije koji su imali najveći značaj u istoriji i promenili tokove razvoja civilizacije. Predlozi su, zatim, obnarodovani i zatraženo je da se javnost opredeli za najznačajnije pronalaske u prošlim vekovima. Posetioci muzeja i "glasači" on-lajn dali su više od 50.000 glasova.
Časopis Nju sajentist je glasove sistematizovao i rezultate po redosledu objavio u najnovijem broju:
1. Sa 9.581 glasom, UREĐAJ ZA KORIŠĆENJE X-ZRAKA u medicinskoj dijagnostici učesnici u anketi ocenili su kao najvažniji u kolekciji Muzeja nauke. Nemački fizičar Vilhelm Rendgen otkrio je X-zrake, gde oznaka X naglašava tada još uvek njihovo nepoznato poreklo. Kasnije je ustanovljeno da zraci prolaze kroz tkivo i, uz korišćenje fotografskih ploča, mogu praviti jasne snimke delova skeleta u telu.
Snimak šake Rendgenove supruge, načinjen decembra 1895. godine, predstavlja najstariju sliku dela ljudskog skeleta dobijenu korišćenjem X-zraka koja se čuva u Muzeju.
Endi Adams, predsednik Britanskog kraljevskog radiološkog koledža, ističe: "Radiologija je najuzbudljivija ispecijalnost moderne medicine koja se najbrže razvija. Pronalazak X-zraka obezbedio je nastanak ove grane medicine i njenu nezamenljivost u dijagnostici". Do 1930-ih godina uređaji sa X-zracima ulaze u sve širu dijagnostičku primenu široke lepeze bolesti - od preloma kostiju do tumora i tuberkuloze - u Muzej kao poseban kuriozitet čuva REKLAMNI PLAKAT za uređaj koji je sačinio britanski proizvođač Rendgenovih aparata Votson i sinovi.
MAŠINA KOJA KORISTI X-ZRAKE, proizvod britanske firme Rasel Rejnolds, izrađena samo mesec dana posle Rentgenove naučne senzacije sa ozkrivanjem X-zraka, jedna je od najstarijih u svetu i obezbeđivala je neke od prvih uvida u delove ljudskog tela do kojeg nije moralo da se - dopire skalpelom.
Pronalazak PENICILINA je osvojilo drugo mesto sa 6.825 glasova. Britanac Aleksandar Fleming je 1928. godine otkrio prvi antibiotik. Do sredine četrdesetih godina XX veka, zahvaljujući grozničavim radovima naučnika U Velikoj Britaniji i SAD, prvi penicilin je stigao do pacijenata.
Ovakav razvoj označio je početak talasa otkrića novih lekova što je omogućilo dijagnostikovanje i lečenje bakterijskih infekcija i učinilo ih manje pretećim nego što je bilo do tada.
3. Otkriće DVOSTRUKE SPIRALE DNK našlo se na trećem mestu sa 6.725 glasova. U Muzeju je izložen rekonstruisan napravljen model molekula DNK koji sadrži neke originalne delovea koje su prilikom izrade 1953. godine koristili Fransis Krik i Džejms Votson. Njihovo dramatično otkriće omogućilo je da se bolje razume i kako organizmi zavise od gena ali i kako se upravlja delovanjem. A kako saznanja o genomima postaju sve dostupnija i mi ćemo sve više saznavati o njima.
Enlarge this image Click to see fullsize
4. KAPSULA APOLA 10 zauzela je šesto mesto sa 4.649 glasova. Pre 40 godina, tri čoveka obišla su oko Meseca u u kapsuli što je predstavljalo probu za prvo sletanje na Zemljin satelit dva meseca kasnije.
5. Nemačka bomba na raketni pogon V-2 (Fau 2), plasirala se na peto mesto sa 3.985 glasova. Raketnu bombu koristila je poražena strana u drugom svetskom ratu ali V-2, konstruisana 1942. godine, decenijama kasnije bila je inspiracija za sve raketno naoružanje.
Pronalazač rakete Verner fon Braun prebačen je posle rata u SAD gde je aktivno radio na tek formulisanom programu interkontinetalnih balističkih raketa. Kasnije je radio za Američku agenciju za kosmička istraživanja(NASA), u kojoj je glavni konstruktor rakete SATURN V koja je na Mesec lansirala Apolo 11.
6. STIVENSONOVA "RAKETA" obezbedila je 3.533 glasa i šesto mesto. Postižući rekordnu brzinu i pobedu na trci u Rejnhilu, u Lankaširu, u Engleskoj 1829. godine, ova "raketa" usmerila je svet prema "sili kretanja". Njen izumitelj Robert Stivenson i ostali. izradili su uređaj prema bazičnim principima koji su postali standard za parne lokomotive, a koje su duže od stoleća omogućavale prevoz ljudi i roba širom sveta.
Istorija je vrlo lako mogla da bude drugačija. Druga vrsta lokomotive po imenu "Laki" pokazala je bolje performanse od Stivensonove "rakete" ali bila je manje pouzdana.
7. KOMPJUTER PILOT ACE je pronalazak koji je sa 3.472 glasa zauzeo sedmo mesto. Bio je to jedan od najranijih elektronskih kompjutera, a prvi program je "odradio" 10. maja 1950. godine. U to vreme, bio je najbrži kompjuter na svetu a njegov dizajn je bio manja verzija dizajna pionira kompjuterizacije Alana Turinga.
PILOT ACE odabran je zbog njegovog mesta u generaciji prvih kompjutera koji su omogućili proizvodnu kompjutera koji nas u okružuju.
8. ATMOSFERSKA MAŠINA je zauzela osmo mesto sa 3.457 glasova. Ovaj uređaj pomalo neobičnog imena izumljen je još daleke 1712. godine. Model koji je izložen u Muzeju napravio je 1791. Fransis Tompson u rudniku u Derbišajru, u Engleskoj, i najstariji je model uređaja koji je sačuvan gotovo u celini.
Ova "atmosferska mašina" u svoje vreme rešavala je energetsku krizu i najavila industrijsku revoluciju. Ona je "otključala" do tada nedostupne rezerve uglja tako što je ispumpavala vodu iz dubokih revira rudnika.
Iako ovaj trijumf inženjerskog umeća obeležava početak industrijsk ere koju mi još uvek baštinimo, ona takođe ukazuje kada je počela naša zavisnost od fosilnog goriva.
9. MODEL AUTOMOBILA "FORD T" zauzima deveto mesto na listi sa 3.231 glasom. Kroz pionirske nove ideje o masovnoj proizvodnji automobila, kompanija Ford Motor dovela je motorizaciju na ogromna nova tržišta. "Fordizam" je postala uobičajena metafora za proizvodnju bilo koje robe u ogromnim količinama, što je filozofija koja predstavlja standard u biznisu.
ELETRIČNI TELEGRAF smestio se na deseto mesto liste pronalazaka koji su promenili svet sa 2.694 glasa. Čarls Vitston i Vilijam Kuk patentirali su 1837. godine prvi uspešan električni telekomunikacioni uređaj na svetu.
Njihov telegraf predstavljao je prvu praktičnu primenu elektrike za komunikaciju na veliku daljinu i omogućio stvaranje prve javne komunikacione mreže.
Izvor Net
Časopis Nju sajentist je glasove sistematizovao i rezultate po redosledu objavio u najnovijem broju:
1. Sa 9.581 glasom, UREĐAJ ZA KORIŠĆENJE X-ZRAKA u medicinskoj dijagnostici učesnici u anketi ocenili su kao najvažniji u kolekciji Muzeja nauke. Nemački fizičar Vilhelm Rendgen otkrio je X-zrake, gde oznaka X naglašava tada još uvek njihovo nepoznato poreklo. Kasnije je ustanovljeno da zraci prolaze kroz tkivo i, uz korišćenje fotografskih ploča, mogu praviti jasne snimke delova skeleta u telu.
Snimak šake Rendgenove supruge, načinjen decembra 1895. godine, predstavlja najstariju sliku dela ljudskog skeleta dobijenu korišćenjem X-zraka koja se čuva u Muzeju.
Endi Adams, predsednik Britanskog kraljevskog radiološkog koledža, ističe: "Radiologija je najuzbudljivija ispecijalnost moderne medicine koja se najbrže razvija. Pronalazak X-zraka obezbedio je nastanak ove grane medicine i njenu nezamenljivost u dijagnostici". Do 1930-ih godina uređaji sa X-zracima ulaze u sve širu dijagnostičku primenu široke lepeze bolesti - od preloma kostiju do tumora i tuberkuloze - u Muzej kao poseban kuriozitet čuva REKLAMNI PLAKAT za uređaj koji je sačinio britanski proizvođač Rendgenovih aparata Votson i sinovi.
MAŠINA KOJA KORISTI X-ZRAKE, proizvod britanske firme Rasel Rejnolds, izrađena samo mesec dana posle Rentgenove naučne senzacije sa ozkrivanjem X-zraka, jedna je od najstarijih u svetu i obezbeđivala je neke od prvih uvida u delove ljudskog tela do kojeg nije moralo da se - dopire skalpelom.
Pronalazak PENICILINA je osvojilo drugo mesto sa 6.825 glasova. Britanac Aleksandar Fleming je 1928. godine otkrio prvi antibiotik. Do sredine četrdesetih godina XX veka, zahvaljujući grozničavim radovima naučnika U Velikoj Britaniji i SAD, prvi penicilin je stigao do pacijenata.
Ovakav razvoj označio je početak talasa otkrića novih lekova što je omogućilo dijagnostikovanje i lečenje bakterijskih infekcija i učinilo ih manje pretećim nego što je bilo do tada.
3. Otkriće DVOSTRUKE SPIRALE DNK našlo se na trećem mestu sa 6.725 glasova. U Muzeju je izložen rekonstruisan napravljen model molekula DNK koji sadrži neke originalne delovea koje su prilikom izrade 1953. godine koristili Fransis Krik i Džejms Votson. Njihovo dramatično otkriće omogućilo je da se bolje razume i kako organizmi zavise od gena ali i kako se upravlja delovanjem. A kako saznanja o genomima postaju sve dostupnija i mi ćemo sve više saznavati o njima.
Enlarge this image Click to see fullsize
4. KAPSULA APOLA 10 zauzela je šesto mesto sa 4.649 glasova. Pre 40 godina, tri čoveka obišla su oko Meseca u u kapsuli što je predstavljalo probu za prvo sletanje na Zemljin satelit dva meseca kasnije.
5. Nemačka bomba na raketni pogon V-2 (Fau 2), plasirala se na peto mesto sa 3.985 glasova. Raketnu bombu koristila je poražena strana u drugom svetskom ratu ali V-2, konstruisana 1942. godine, decenijama kasnije bila je inspiracija za sve raketno naoružanje.
Pronalazač rakete Verner fon Braun prebačen je posle rata u SAD gde je aktivno radio na tek formulisanom programu interkontinetalnih balističkih raketa. Kasnije je radio za Američku agenciju za kosmička istraživanja(NASA), u kojoj je glavni konstruktor rakete SATURN V koja je na Mesec lansirala Apolo 11.
6. STIVENSONOVA "RAKETA" obezbedila je 3.533 glasa i šesto mesto. Postižući rekordnu brzinu i pobedu na trci u Rejnhilu, u Lankaširu, u Engleskoj 1829. godine, ova "raketa" usmerila je svet prema "sili kretanja". Njen izumitelj Robert Stivenson i ostali. izradili su uređaj prema bazičnim principima koji su postali standard za parne lokomotive, a koje su duže od stoleća omogućavale prevoz ljudi i roba širom sveta.
Istorija je vrlo lako mogla da bude drugačija. Druga vrsta lokomotive po imenu "Laki" pokazala je bolje performanse od Stivensonove "rakete" ali bila je manje pouzdana.
7. KOMPJUTER PILOT ACE je pronalazak koji je sa 3.472 glasa zauzeo sedmo mesto. Bio je to jedan od najranijih elektronskih kompjutera, a prvi program je "odradio" 10. maja 1950. godine. U to vreme, bio je najbrži kompjuter na svetu a njegov dizajn je bio manja verzija dizajna pionira kompjuterizacije Alana Turinga.
PILOT ACE odabran je zbog njegovog mesta u generaciji prvih kompjutera koji su omogućili proizvodnu kompjutera koji nas u okružuju.
8. ATMOSFERSKA MAŠINA je zauzela osmo mesto sa 3.457 glasova. Ovaj uređaj pomalo neobičnog imena izumljen je još daleke 1712. godine. Model koji je izložen u Muzeju napravio je 1791. Fransis Tompson u rudniku u Derbišajru, u Engleskoj, i najstariji je model uređaja koji je sačuvan gotovo u celini.
Ova "atmosferska mašina" u svoje vreme rešavala je energetsku krizu i najavila industrijsku revoluciju. Ona je "otključala" do tada nedostupne rezerve uglja tako što je ispumpavala vodu iz dubokih revira rudnika.
Iako ovaj trijumf inženjerskog umeća obeležava početak industrijsk ere koju mi još uvek baštinimo, ona takođe ukazuje kada je počela naša zavisnost od fosilnog goriva.
9. MODEL AUTOMOBILA "FORD T" zauzima deveto mesto na listi sa 3.231 glasom. Kroz pionirske nove ideje o masovnoj proizvodnji automobila, kompanija Ford Motor dovela je motorizaciju na ogromna nova tržišta. "Fordizam" je postala uobičajena metafora za proizvodnju bilo koje robe u ogromnim količinama, što je filozofija koja predstavlja standard u biznisu.
ELETRIČNI TELEGRAF smestio se na deseto mesto liste pronalazaka koji su promenili svet sa 2.694 glasa. Čarls Vitston i Vilijam Kuk patentirali su 1837. godine prvi uspešan električni telekomunikacioni uređaj na svetu.
Njihov telegraf predstavljao je prvu praktičnu primenu elektrike za komunikaciju na veliku daljinu i omogućio stvaranje prve javne komunikacione mreže.
Izvor Net
