Ti nisi. Nađeno je tamo svašta od Ilira, Grka, Rimljana, ranih kršćana, ali ne i slavenski paganizam, to je samo čisto nagađanje.
Crkva u ovom obliku je zasnovana u 6.st., prije dolaska Srba.
Историја цркве, када је реч о времену њене изградње, а касније и обнове није у потпуности извесна. Приликом археолошких ископавања која су на локалитету цркве спроведени
1956. године, на дубини од 2 метра пронађен је кнежевски тимулус из
5. века п. н. е. који је садржао вазе, сребрно посуђе, златан накит израђен техником филиграна и гранулације и велику количину стаклених и ћилибарских зрна која се данас налазе у
Народном музеју у Београду. Мада није у потпуности прецизно, сматра се да се на месту данашње цркве смењивао
пагански храм, ранохришћански храм и средњовековна црква. У унутрашњости цркве је пронађен јак темељни зид кружног облика, а у северозападном делу цркве пагански жртвених са очуваним натписом:
„Славним боговима и богињама овог места — Марко Викторин Урцијан бенефициариј одужи се“. Постојање ових
артефаката даје места нагађањима да је на месту цркве постојао старословенски пагански храм. Остаци пронађени на локалитету сведоче да је црква више пута разарана, а данашњи облик цркве највероватније води порекло из
6. века и представља израз ранохришћанске, односно византијске архитектуре.