Ових дана сам била у лошем периоду. Изузетно лошем. Онако, лошем до те мјере да сам радила од куће, избјегавала да контактирам са људима (изузеци муж и мама, али су обоје већи дио дана ван куће, тако да нису нешто претјерано ни примијетили), отприлике сам само јела, гледала ТВ и спавала. Срећа у несрећи је што ми је на послу затишје и сасвим сам фино преживљавала. Пар страница превода за 8 сати, лаганица. Једино што се обавезе на факултету камарају. Заправо је једино што сам редовно радила - прала зубе и туширала се.
Е сад, дописујем се синоћ са братом (заправо са унуком ујака моје мајке, да ли ви то зовете брат или рођак?), млађи је он од мене 6 година, али се фино разумијемо и на истим смо таласним дужинама. Кукам ја мом брату о овој проблематици и успут гледам своје неистурпијане нокте. Кажем му како заправо знам шта треба да радим, само не могу да се ,,натјерам да се тргнем". Кад ће он мени, ни пет ни шест, него:,,Па тргни се, секана, ти си саму себе натјерала да пишеш докторску дисертацију, ово је за тебе п****н дим, да простиш."
И закључимо још неке ствари и завршимо разговор. Одлучим да од синоћ (јутрос) будем другачија.
И почнем да размишљам. Треба да отмем себе од лоших дана.
Јутрос звони аларм у пола осам. Дође ми да га угасим и развлачим се по кревету још 20 минута, али натјерам саму себе да одмах устанем, дигнем ролетне и отворим прозоре. Стављам воду за чај од камилице. Палим лаптоп. У осам сати сједам и чекам да ми стигне неки посао. Нема. Хммм, добро. Могла бих да погледам неки смиј... Не, не, не! Има да пишем семинарски. И да не дужим, дан ми буде изузетно продуктиван.
Закључила сам да мотивација не претходи нужно продуктивности, него те исфорсирана продуктивност мотивише јер си нешто урадио. И размишљам. Ако се наредних мјесец дана будем тјерала да сваког дана устајем у пола осам то може да ме мотивише да ми остатак дана буде продуктиван, а и све што успјешно урадим у дану може да ми буде једна мала побједа због које ћу се осјећати добро и онда ћу имати позитивну повратну спрегу и бити још више мотивисана. Ринге ринге раја.
А и мудро збори мој брат, крај свих великих ствари на које сам себе натјерала ово отимање себе од лошег периода је за мене ... дим
Е да, нокти ми више нису неистурпијани. Мала побједа. Која ме мотивише да те исте нокте сутра налакирам.
Е сад, дописујем се синоћ са братом (заправо са унуком ујака моје мајке, да ли ви то зовете брат или рођак?), млађи је он од мене 6 година, али се фино разумијемо и на истим смо таласним дужинама. Кукам ја мом брату о овој проблематици и успут гледам своје неистурпијане нокте. Кажем му како заправо знам шта треба да радим, само не могу да се ,,натјерам да се тргнем". Кад ће он мени, ни пет ни шест, него:,,Па тргни се, секана, ти си саму себе натјерала да пишеш докторску дисертацију, ово је за тебе п****н дим, да простиш."
И закључимо још неке ствари и завршимо разговор. Одлучим да од синоћ (јутрос) будем другачија.
И почнем да размишљам. Треба да отмем себе од лоших дана.
Јутрос звони аларм у пола осам. Дође ми да га угасим и развлачим се по кревету још 20 минута, али натјерам саму себе да одмах устанем, дигнем ролетне и отворим прозоре. Стављам воду за чај од камилице. Палим лаптоп. У осам сати сједам и чекам да ми стигне неки посао. Нема. Хммм, добро. Могла бих да погледам неки смиј... Не, не, не! Има да пишем семинарски. И да не дужим, дан ми буде изузетно продуктиван.
Закључила сам да мотивација не претходи нужно продуктивности, него те исфорсирана продуктивност мотивише јер си нешто урадио. И размишљам. Ако се наредних мјесец дана будем тјерала да сваког дана устајем у пола осам то може да ме мотивише да ми остатак дана буде продуктиван, а и све што успјешно урадим у дану може да ми буде једна мала побједа због које ћу се осјећати добро и онда ћу имати позитивну повратну спрегу и бити још више мотивисана. Ринге ринге раја.
А и мудро збори мој брат, крај свих великих ствари на које сам себе натјерала ово отимање себе од лошег периода је за мене ... дим
Е да, нокти ми више нису неистурпијани. Мала побједа. Која ме мотивише да те исте нокте сутра налакирам.
