Banovic Strahinja
Ističe se
- Poruka
- 2.413
U poslednjih nekoliko meseci, zapadni mediji sve češće tvrde da je ruska ekonomija u ozbiljnim problemima, zbog čega je predsednik Vladimir Putin možda primoran da okonča rat u Ukrajini. Strahuje se da bi povećanje kamatnih stopa radi borbe protiv inflacije moglo zaustaviti ekonomiju do kraja 2025. godine, dok neki izvori sugerišu da Putin želi izbeći "ponižavajući bankrot".
Ruska ekonomija je pod pritiskom od početka invazije na Ukrajinu i uvođenja strogih sankcija, ali glavni pokazatelji ukazuju na postepeni pad, ali ekonomski pad nije ni blizu toliko koliko se tvrdi.
Kako se ruska ekonomija promenila tokom rata:
Uprkos ratu i sankcijama, ruska ekonomija se pokazala kao robusna. Rast je u velikoj meri podstaknut naglo povećanom budžetskom potrošnjom, ne samo za vojsku već i za infrastrukturne projekte.
Ovi projekti uključuju ulaganja u poboljšanje transportnih veza sa Kinom, obezbeđivanje veće ekonomske samopouzdanja proizvodnjom robe koja je ranije uvezena sa zapada i rešavanje nekih društvenih problema Rusije – pre svega, njene niske stope nataliteta.
2025. godine vlada povećava svoje porodiljske naknade, pri čemu će majke koje prvi put dobijaju 677.000 rubalja (oko 5.800 funti) – u odnosu na 630.400 rubalja u 2024. Da bi se osiguralo da Rusi imaju „što je moguće više dece“, rekao je Putinov portparol Dmitrij Peskov za „Vašington post“2024.
Međutim, prognoza rasta BDP-a od 2,5% za 2025. je verovatno preoptimistična. Problemi su se povećali poslednjih meseci. Ruska ekonomija je postala "pregrejana", podstaknuta budžetskim finansiranjem i izdašnim kreditima, što je dovelo do inflacije od najmanje 10%. ( pregrejana ekonomija obično podrazumeva da je potražnja za dobrima i uslugama prevelika u odnosu na dostupne resurse, kao što su radna snaga, sirovine ili proizvodni kapaciteti).
Povećana vojna proizvodnja, mobilizacija osoblja u oružane snage i značajna migracija u inostranstvo doveli su do akutnog nedostatka radne snage. Stopa nezaposlenosti na kraju godine bila je samo 2,3%, u poređenju sa 4,5% prije rata. Da bi se privukla radna snaga i regruti, plate i isplate ljudima koji potpisuju vojne ugovore brzo su porasli.
Ruska centralna banka povećala je kamatnu stopu sa 16% u decembru 2023. na 21% u oktobru 2024. godine, što je izazvalo tvrdnje o ekonomskoj krizi. Međutim, visoke stope nisu nove za Rusiju – inflacija je brzo opadala nakon prethodnih porasta.
Privreda sada pokazuje znakove "hlađenja"; poslovni sektor oseća pritisak, krediti se smanjuju, a firme rade na povećanju produktivnosti. Ruska rublja jača, dok inflacija i kamatne stope očekuju pad. Stopa nezaposlenosti je porasla na 2,4% u januaru 2025, a budžet će ostati stabilan uz moguće povećanje vojne potrošnje.
Opadajući rast
Iako nema pretnje od skorog ekonomskog kolapsa, nema ni realnih izgleda za razvoj. Ruska ekonomija se suočava sa periodom stagnacije, sa zastarelom infrastrukturom i opremom i malo tehnoloških inovacija.
Potrošnja na istraživanje i razvoj iznosila je nešto više od 1% BDP-a tokom mnogo godina. A Rusija postaje sve više ekonomski zavisna od Kine, koja je sada njen daleko najveći trgovinski partner – sa 39% uvoza u 2024. Kina je glavni ruski izvor mnogih (ne uvek visokokvalitetnih) industrijskih i potrošačkih dobara.
Flota ruske civilne avijacije stalno se smanjuje i degradira pod uticajem sankcija, koje su otežale nabavku rezervnih delova. Nastoji da zadrži svoje brojne Boinge i Erbasove u letenju, dok se obećani novi potpuno ruski avioni ne pojavljuju, sa malo verovatno do 2027-2028.
Zalihe automobila u Rusiji takođe stare. Kupci moraju da biraju između zastarelih Lada, kineskih automobila neprikladnih za ruske puteve i klimu, i uvezenih polovnih vozila sumnjivog kvaliteta. Godine 2024, 69% svih automobila kupljenih u Moskvi bili su kineski – ukupno 139.000, u poređenju sa 13.000 Lada.
Sve veći problemi pokazuju da Rusija ima nazadujući ekonomski poredak. Vremenom bi ovi pritisci mogli da nateraju ruskog predsednika da traži bolje odnose sa zapadom. Ali to vreme još nije stiglo.
Ruska ekonomija je pod pritiskom od početka invazije na Ukrajinu i uvođenja strogih sankcija, ali glavni pokazatelji ukazuju na postepeni pad, ali ekonomski pad nije ni blizu toliko koliko se tvrdi.
Kako se ruska ekonomija promenila tokom rata:
Uprkos ratu i sankcijama, ruska ekonomija se pokazala kao robusna. Rast je u velikoj meri podstaknut naglo povećanom budžetskom potrošnjom, ne samo za vojsku već i za infrastrukturne projekte.
Ovi projekti uključuju ulaganja u poboljšanje transportnih veza sa Kinom, obezbeđivanje veće ekonomske samopouzdanja proizvodnjom robe koja je ranije uvezena sa zapada i rešavanje nekih društvenih problema Rusije – pre svega, njene niske stope nataliteta.
2025. godine vlada povećava svoje porodiljske naknade, pri čemu će majke koje prvi put dobijaju 677.000 rubalja (oko 5.800 funti) – u odnosu na 630.400 rubalja u 2024. Da bi se osiguralo da Rusi imaju „što je moguće više dece“, rekao je Putinov portparol Dmitrij Peskov za „Vašington post“2024.
Međutim, prognoza rasta BDP-a od 2,5% za 2025. je verovatno preoptimistična. Problemi su se povećali poslednjih meseci. Ruska ekonomija je postala "pregrejana", podstaknuta budžetskim finansiranjem i izdašnim kreditima, što je dovelo do inflacije od najmanje 10%. ( pregrejana ekonomija obično podrazumeva da je potražnja za dobrima i uslugama prevelika u odnosu na dostupne resurse, kao što su radna snaga, sirovine ili proizvodni kapaciteti).
Povećana vojna proizvodnja, mobilizacija osoblja u oružane snage i značajna migracija u inostranstvo doveli su do akutnog nedostatka radne snage. Stopa nezaposlenosti na kraju godine bila je samo 2,3%, u poređenju sa 4,5% prije rata. Da bi se privukla radna snaga i regruti, plate i isplate ljudima koji potpisuju vojne ugovore brzo su porasli.
Ruska centralna banka povećala je kamatnu stopu sa 16% u decembru 2023. na 21% u oktobru 2024. godine, što je izazvalo tvrdnje o ekonomskoj krizi. Međutim, visoke stope nisu nove za Rusiju – inflacija je brzo opadala nakon prethodnih porasta.
Privreda sada pokazuje znakove "hlađenja"; poslovni sektor oseća pritisak, krediti se smanjuju, a firme rade na povećanju produktivnosti. Ruska rublja jača, dok inflacija i kamatne stope očekuju pad. Stopa nezaposlenosti je porasla na 2,4% u januaru 2025, a budžet će ostati stabilan uz moguće povećanje vojne potrošnje.
Opadajući rast
Iako nema pretnje od skorog ekonomskog kolapsa, nema ni realnih izgleda za razvoj. Ruska ekonomija se suočava sa periodom stagnacije, sa zastarelom infrastrukturom i opremom i malo tehnoloških inovacija.
Potrošnja na istraživanje i razvoj iznosila je nešto više od 1% BDP-a tokom mnogo godina. A Rusija postaje sve više ekonomski zavisna od Kine, koja je sada njen daleko najveći trgovinski partner – sa 39% uvoza u 2024. Kina je glavni ruski izvor mnogih (ne uvek visokokvalitetnih) industrijskih i potrošačkih dobara.
Flota ruske civilne avijacije stalno se smanjuje i degradira pod uticajem sankcija, koje su otežale nabavku rezervnih delova. Nastoji da zadrži svoje brojne Boinge i Erbasove u letenju, dok se obećani novi potpuno ruski avioni ne pojavljuju, sa malo verovatno do 2027-2028.
Zalihe automobila u Rusiji takođe stare. Kupci moraju da biraju između zastarelih Lada, kineskih automobila neprikladnih za ruske puteve i klimu, i uvezenih polovnih vozila sumnjivog kvaliteta. Godine 2024, 69% svih automobila kupljenih u Moskvi bili su kineski – ukupno 139.000, u poređenju sa 13.000 Lada.
Sve veći problemi pokazuju da Rusija ima nazadujući ekonomski poredak. Vremenom bi ovi pritisci mogli da nateraju ruskog predsednika da traži bolje odnose sa zapadom. Ali to vreme još nije stiglo.
