sunasceJeca
Poznat
- Poruka
- 9.932
Ne osuđujem. Trudim se da razumem. I da pomognem ako mogu. Ako ništa ne mogu da učinim, a ono barem da ne stajem na muku.
Zato što znam, šta znači biti u koži, gde te svi drugačije percepiraju, jer ne znaju sve. Kako, zašto, zbog čega a najglasniji su u tome, da pametuju. Maltretiraju. Ubljuvaju. Ili daju sebi oduška u nekim stvarima. I mogu ti reći, da je užasan osećaj, da ne možeš da se iskobeljaš iz toga, znaš. I onda shvatiš, da ljudi koji nemaju ni volje ni želje, a ni strpljenja, da saznaju iili znaju sve, bi isto tako islili da im prezetuješ ili ne. A ko ima drugačiji pristup, bi valjda kao ljudsko biće, želeo da zna prirodu i promenu takvog i tolikog ponašanja, ne ? Barem sam ja tako mislila.
Ja tada u tom momentu, nisam imala možda nikoga da stane i kaže sve. Opovrgne. Ili zapuši usta. I ostala sam baš ugovnjena. I osramoćena. I neka.
Kada vidim da neko slično radi, ne mogu da stanem mirno i da gledam neke stvari, jer znam kako je meni bilo. Na druge ne dam. To da.
Što se mene tiče, tu puštam i tu sam pustila..Jer poodavno mi je jasno sve. Puštam da priča se šta god, lapda, na sva usta baljezga...Nebitno mi je. Moja porodica zna istinu. I to mi jedino važno i bitno. Oni znaju sve.
Ljudima je sve smešno, bedno i jadno, dok se ne nađu u istoj kožici. Onda teraju drugu priču. Onda im naprasno više i nije tako smešno. I ne zove se nebitnim. Nevažnim.
Zato što znam, šta znači biti u koži, gde te svi drugačije percepiraju, jer ne znaju sve. Kako, zašto, zbog čega a najglasniji su u tome, da pametuju. Maltretiraju. Ubljuvaju. Ili daju sebi oduška u nekim stvarima. I mogu ti reći, da je užasan osećaj, da ne možeš da se iskobeljaš iz toga, znaš. I onda shvatiš, da ljudi koji nemaju ni volje ni želje, a ni strpljenja, da saznaju iili znaju sve, bi isto tako islili da im prezetuješ ili ne. A ko ima drugačiji pristup, bi valjda kao ljudsko biće, želeo da zna prirodu i promenu takvog i tolikog ponašanja, ne ? Barem sam ja tako mislila.
Ja tada u tom momentu, nisam imala možda nikoga da stane i kaže sve. Opovrgne. Ili zapuši usta. I ostala sam baš ugovnjena. I osramoćena. I neka.
Kada vidim da neko slično radi, ne mogu da stanem mirno i da gledam neke stvari, jer znam kako je meni bilo. Na druge ne dam. To da.
Što se mene tiče, tu puštam i tu sam pustila..Jer poodavno mi je jasno sve. Puštam da priča se šta god, lapda, na sva usta baljezga...Nebitno mi je. Moja porodica zna istinu. I to mi jedino važno i bitno. Oni znaju sve.
Ljudima je sve smešno, bedno i jadno, dok se ne nađu u istoj kožici. Onda teraju drugu priču. Onda im naprasno više i nije tako smešno. I ne zove se nebitnim. Nevažnim.
poznajem ja još previsokih ljudi.
