Prvo je slao nekoliko dugih.Svakog dana.U decembru su postale redje.Svaki drugi dan,pa svaki treci. krace.Samo:Mislim na tebe.Ili: nedostajes mi.
Nisam odgovarala.Osim jednom.Bilo je tesko.I poklekla sam.Pocetkom decembra sam pustila jednu poruku.Praznu.
Rekao je u redu,kako ti zelis,necu vise.Razumem te.
Pa opet pisao.
Njduze ga nije bilo u Januaru.12 dana.
Taman kad sam pomislila da vise nece stigla je sledeca.
Ljubim te.
pa
Nedostajes mi
pa.
Mislim na tebe,stalno.
Nije znao da sam za Bozic dosla kuci.
Sedela sam sa bratom u kaficu,i kroz prozor sam ga videla.
Zabih lice u novine.
Nije bio on,ucinilo mi se.
Nisam htela reprizu.Da se pretvori u ono sto mi je predstavljao M.Zato sam uradila ono sto nisam sa prethodnim.
Otisla sam na mesta gde smo bili zajedno.U Kotor.I dva dana tamo..na obalu,u vikendicu.
Prosetala sam istim onim ulicama,sama.
On ne sluti.
Skoro nedelju dana sam tu.U njegovom gradu.Ne izlazim napolje,da ga ne sretnem.
Zivi blizu.Tu,u susednom naselju.Ne znam tacno,mislim 2-3km daleko.
Za sedam dana stiglo je sedam poruka.Svaki dan po jedna.Za dobro jutro.
-Ljubim te,nedostajes mi.
Drugi dan..
-Nikada te necu zaboraviti.
Treci…
-Nedostajes puno.
cetvrti
-Ljubim te.
Peti…
-Ljubim te,dusice moja.
Sesti..
-Mislim na tebe,svake zore.I noci.Noci su najteze.
Jutros u 10 stigla je poslednja.
-Ja bi se makar javio
nismo se svadjali
ubijas me
Vidim,pri kraju je.Nece moci jos dugo tako.Ubrzo,osetice se lose zbog odbijanja.Reci ce sebi da je bio budala.
Da je imao trenutak slabosti.I vratice se.
Tamo gde mu je mesto.
Ja?Prekosutra putujem.Zato zurim da napisem sto vise.Da zavrsim.Da ga ne ponesem sa sobom ponovo.
Da ga ostavim.Tu,
Gde pripada.
