Осмех

Тако желим
да ја будем тај
који ће ти даривати
осмех
цео живот

Да будем тај
који ће увек
моћи да те насмеје,
чак
и када те туга ломи
и кад си секунд пре тога
плакала

Толико желим
да те чувам
од свега лошег,
а кад не успем
надам се да ћу успети
бар да те насмејем
јер
осмех лечи

Осмех све лечи
 
Lepa ti pesma...pesma k'o pesma i nije nesto lepa ni poeticna, ali zato je...hm...iskrena, pogodio si zicu iskrenosti prave, iskonske koja ne poznaje granice. Pesmica kratka i ubojita, kao da je pisao Mika Antic ;) Mislim da bi trebalo opet da je napises, doradis, sta vec...
 
Што се мене тиче, ниси претерала...
Једном је неко коментаришући мој блог рекао да песник нема право да брани то што је написао већ да пусти песму да сама говори у своје име и да у њој самој каже оно што мисли да треба...
А ја се тога и држим...

Искреност је битна, а некад и неопоходна...
И, постоје људи који воле да чују све што су други спремни да им кажу... :)

Слободно настави да будеш искрена кад прочиташ моје редове...
 
Draga Deena, ako ti Dijenekovo pisanje liči na Mikino, ne mora da znači da treba da se potrudi i da kao Dučić dorađuje svoje pesme. Nedić i Skerlić odavno nisu na ovom svetu, a poređenje sa jednim vrsnim autorom poput Antića, svakako je veliki kompliment za Dijeneka. :) Neće on da se bahati u pisaniju, dovoljno mu je da makar jednom pesniku bude sličan. :))) Uostalom, svaki umetnik teži da bude samo svoj, i sebi svojstveno piše. ;)
 

Back
Top