Волим твој осмех
и кад је удељен
као динар сиромаху
Помало презрив
дистанциран чак
Но, ипак нежан
и залог живота
Знаш,
помислим понекад
да ме твоји осмеси
држе на овом свету
Они су мој капитал
моја нада
мој осмех
И кад за тебе
трају само трен
за мене су вечни
Ох, колико их ја
видим пута...
Заблисташ ми у мислима
усред туге и бола
патње и јада
исцелиш ране
за које и не знаш
нити треба да знаш
Јер
кад сам у твојој близини
ја сам опет цео
Човек и дечак, дечак и човек
Но, кад ниси ту
непријатељ стари
то болно и покварено сећање
удари подмукло и
сакрије дечака,
а онда и човек падне
Зато
Осмехни се понекад
Нема потребитијег човека
од мене
Бар када си ти у питању
и кад је удељен
као динар сиромаху
Помало презрив
дистанциран чак
Но, ипак нежан
и залог живота
Знаш,
помислим понекад
да ме твоји осмеси
држе на овом свету
Они су мој капитал
моја нада
мој осмех
И кад за тебе
трају само трен
за мене су вечни
Ох, колико их ја
видим пута...
Заблисташ ми у мислима
усред туге и бола
патње и јада
исцелиш ране
за које и не знаш
нити треба да знаш
Јер
кад сам у твојој близини
ја сам опет цео
Човек и дечак, дечак и човек
Но, кад ниси ту
непријатељ стари
то болно и покварено сећање
удари подмукло и
сакрије дечака,
а онда и човек падне
Зато
Осмехни се понекад
Нема потребитијег човека
од мене
Бар када си ти у питању
