Osjecaj identiteta

[Jugoslav Čvarak]

Kažem, gotovo, ćaskajte o dijalektima..

OK, cool smo.

 

[момоа]

Čim se povede neka zanimljiva digresivna raspra, moderacija odmah insistira da se vratimo na dosadni difoltni kolosek

 

[adelaidea]

OK, cool smo.

 

[bezimeni1]

Ја се све време питам, и не знам. Ја нигде не припадам, нигде се не уклапам, нисам ни монотоног укуса и размишљања па често шарам и експериментишем. Тотално сам деперсонализован. Ја бих волео то да знам али немам начина да то сазнам.

Мој идентитет је што сам невин са 30+, то ми је јако битно па ме можда то одређује. Ми смо на нивоу статистичке грешке у друштву, али с*ебан сам и на другим пољима па не могу да се идентификујем чак ни са не*ебачима јер они сигурно имају неке друге ствари или веће шансе од мене да те ствари промене. Реално, ближи сам људима "ништа пре брака" и онима који показују крвав чаршав свету после прве брачне ноћи, него већини људи која има секс и излази, иако пре свега по околностима а не по начину размишљања, заједничко нам је то што се не проводимо као припадници модерног друштва, и што нисмо слободни са родитељима, мада они имају секс пре 20 али се не проводе као и ја. Али по начину размишљања сам разуларени хипик али не могу да припаднем њима јер они уживају. Ја своје јато немам.

 

[Cro_čvarak]

Ja sam iz Splita, Dalmacije, Hrvatske I nemam osjećaja identiteta ičega od toga. Da počnem, odrastao sam u nečemu što admistrativno pripada Splitu ali kao da nije, jedno od tih nelegalno podignutih naselja oko Splita. Grad Split više manje ne čini ništa za to naselje, a često se ljudi čude da je to Split. Ne osjećam ništa posebno za Split nego mi što sam stariji smatra arogancija i neproduhvljenost velikog dijela stanovništva Splita. Moji su porijeklom iz jednog sela u Dalmatinskoj Zagori, nemam imovine tu, i još važnije baš ne volim ljude iz tog sela od kojih su mnogi moji rođaci, tako su primitivni, pokvareni, sebicni, manipulativni i sve najgore što može biti. Hrvat sam mada mi to ništa naročito ne znači, tamo na početku rata sam saznao da su neka djeca koju sam poznavao, da su oni Srbi, ja baš nisam shvacao što nas toliko razlikuje?

 

[Cro_čvarak]

Katkada mi je teško, zapitao se ko sam zapravo? Ali opet taj osjećaj identifikacije itekako ima i negativnih strana, npr početkom rata ( što sam spomenija) počelo je velika identifikacija s hrvatstvu i srpstvom( što god bilo i jedno i drugo?), I to baš s najtvrdjom verzijom nacionalizma. Svak ko nije bio tvrdi nacionalist, ili ko je možda osjećao i regionalnu pripadnost proglssen je izdajicom. Slično je i s navijačkim skupinama, čak ako i navijaš za neki klub ta tvrda navijacka jezgra smatra izdajicom svakoga ko se ne slaže s njihovim metodama.

 

[bezimeni1]

Ја сам оно што волим, то је једино сигурно, али то је доста променљиво као и расположење. Али зашто се нешто воли чак и ако је то можда у супротности са неком назнаком сопственог идентитета, то не знам.

 

[Banovic Strahinja]

Katkada mi je teško, zapitao se ko sam zapravo?

Zapravo si ti na uslovno receno vecem stepenu razvoja- dok se vecina ljudi zbija u neke kruzoke i drzi se pravila te grupe, to je zato sto nemaju razvijen individualni osecaj, vec egzistiraju kao deo grupe.

Indentitet nije fiksns stvar, vec osoba bi trebala da napreduje, a indentificirati se i vezivati za mnoge stvari je pogresno, poenta je egzistirati s sto manje opterecenosti i imati sposobnost uzvivanja u sadasnjem momentu,
te razumevanja i objedinjavanja razih ideologija itd, i razumevanja raznih tipova licnosti i ljudi i koegzistencija s njima, tj prihvatanjem drugih ljudi takvih kakvi jesu ( a samim tim i prihvatanje samog sebe).
O identitetu ne treba razmisljati previse, vec kao sto u bibliji Jahve rece: “Ja sam onaj koji jesam.”

 

[Lorelajn]

Priroda. Srz mi je jednostavna i u skladu sa prirodom. Sve ostalo je drustveno prihvatljiva tvorevina vremena.

 

[Cro_čvarak]

Zapravo si ti na uslovno receno vecem stepenu razvoja- dok se vecina ljudi zbija u neke kruzoke i drzi se pravila te grupe, to je zato sto nemaju razvijen individualni osecaj, vec egzistiraju kao deo grupe.

Indentitet nije fiksns stvar, vec osoba bi trebala da napreduje, a indentificirati se i vezivati za mnoge stvari je pogresno, poenta je egzistirati s sto manje opterecenosti i imati sposobnost uzvivanja u sadasnjem momentu,
te razumevanja i objedinjavanja razih ideologija itd, i razumevanja raznih tipova licnosti i ljudi i koegzistencija s njima, tj prihvatanjem drugih ljudi takvih kakvi jesu ( a samim tim i prihvatanje samog sebe).
O identitetu ne treba razmisljati previse, vec kao sto u bibliji Jahve rece: “Ja sam onaj koji jesam.”

Ma tako i ja ponekad razmišljam, i zapravo je to ispravno razmišljanje, ali... Ali opet nismo sami na svitu, treba nam netko, pogotovo u dječjoj i omladinskioj dobi je nam potreban netko ili neki da izgradimo identitet, da znamo tko smo, i što ja znam već? Uz ovo što sam nabrojati još je važno spomenuti i odnos s ocem, tj neodnos. Umro je rano, i praktično nikakvog kontakta nismo imali, bio je hladan prema meni i odriješiti, mada najviše je bio ništa prema, kao da me nema. Dječaci uvelike vezujući svoj identitet uz oca.