osecaj odgovornosti

[kanarinka]

‚‚kradja‚‚ igracaka je normalna pojava u razvoju decije licnosti..
svi klinci ‚‚kradu‚‚..

roditelji koji neznaju da im dete ima devijantno ponasanje, ne zele ni da ih neko sa strane uputi u to..
tuce, maltretiranje vrsnjaka i mladih i sl ispadi samo su slika poremecene situacije u kuci..
tesko da ce onaj cije se dete tako ponasa dobronamerno da saslusa kritiku na racuna (sebe) svog deteta..

Ima dece koja su u svom domu primerna,ma zlatna,ali kad su bez kontrole roditelja ne ponasaju se bas primerno.A to ne znaci uvek da ima u porodici nekih veeelikih problema,jer nema idealne porodice,svaka ima svoje probleme.A sto se tice kritike drugih na racun sopstvenog deteta,to zavisi od roditelja,da li ce dobronamerno saslusati ili ce ignorisati i cak sta vise pobesneti.Ne moze generalizovati.
Opet kazm svko ima veoma prisne prijatelje i poznanike,i od toga zavisi reakcija roditelja na kritiku.Sigurna sam da moja najbolja prijateljica,koja je i kuma mojoj deci,mi ne bi precutala,kao sto mi se ne bi nasladjivala losim vestima!I ja bih joj bila zahvalna da mi kaze,a znam da bi,jer voli moju decu.

 

[Hellen]

Meni nije normalno da deca kradu,u bilo kom uzrastu,i ako se prvi put kada uzme tudje ne reaguje,predje u naviku!

Па сад...психологија каже тако, можеш ти да мислиш другачије колико хоћеш...
Говоримо о деци од 2-3 до 6-7 година. У тим годинама још није јасно формирана свест о крађи као неком неморалном чину. Дете једноставно пожели неку играчку и узме је, нема јасно изграђен морални став о томе да није лепо красти... Сећам се да ми је мама причала како сам једном донела неку играчку из вртића...а моја ћерка је донела две мале луткице од једне рођаке...то сам видела тек кад смо допутовали из гостију у наш град... То је прилика да се објасни детету шта значи красти и зашто то не треб радити.

А што се тиче тога да су се деца поџапала у игри...Па и то је нормално! То је саставни део социјализације и мислим да родитељи ту не треба да се мешају, сем ако није у питању неко систематско злоставаљање или озбиљнија повреда. Треба научити своје дете како да реагује у таквим ситуацијама и пустити децу да реше то сама. Често се дешава да родитељи трагично схвате неку дечију чарку, па се испосвађају намртво, а деца се већ заједно играју, заборавивши и зашто су се потукли....

 

[Hellen]

Imam drugaricu sa kojom sam pocela da se druzim zbog dece, medjutim nasi klinci nisu pronasli zajednicki jezik i proredili su druzenje, ali smo se nas dve bas uklopile. Stvarno imamo lep odnos i ne bih volela da ga poremetim. Problem je u tome sto sam kod njenog deteta primetila neke ispade za koje se bojim da, ako se ne saseku u korenu, mogu prerasti u problem. Mali je vrlo lukav, za cas nesto smulja, ali ne onako naivno, decije. Uspeo je par puta i nju dobro da prevesla, medjutim ona uvek nalazi opravdanje. Gramziv je, hoce i da mazne po neku igracku. Od onih je koji trce u prvi red jer misle da ce tako videti sliku pre drugih. Takodje, u pubertetu moze sve da se preokrene i postane "...Bane, dobri sin...". Cini mi se da je ona malo sujetniji roditelj, pa sam u nedoumici da li i kako da joj skrenem paznju?

Ви наставите да се дружите. Деци ако не прија, виђајте се без деце...
Лукавост, вештина манипулације и грамзивост се не могу нарочито променити интервенцијом родитеља. То је, једноставно, таква особа.

Одговор ти лежи у болдованом: ''она му налази оправдања''! Што значи да она јако добро ЗНА какво јој је дете...и да јој је непријатно пред тобом....
''Чини ми се да је она мало сујетнији родитељ'' - значи није спремна да чује како јој неко други говори негативно о њеном детету или њој као родитељу!

И то је то!

Као родитељи немамо мандат да васпитавамо туђу децу.

Чему онда да растураш пријатељство?

 

[86bogomoljka]

Ви наставите да се дружите. Деци ако не прија, виђајте се без деце...
Лукавост, вештина манипулације и грамзивост се не могу нарочито променити интервенцијом родитеља. То је, једноставно, таква особа.

Одговор ти лежи у болдованом: ''она му налази оправдања''! Што значи да она јако добро ЗНА какво јој је дете...и да јој је непријатно пред тобом....
''Чини ми се да је она мало сујетнији родитељ'' - значи није спремна да чује како јој неко други говори негативно о њеном детету или њој као родитељу!

И то је то!

Као родитељи немамо мандат да васпитавамо туђу децу.

Чему онда да растураш пријатељство?

Protumacila si problem bas onako kako sam i htela da ga predstavim. Da, i planirala sam da postupim tako

 

[dive]

licni primer.
moje dete je imalo dve godine, moj sestric 6.
toliko je normalno sto je njeno rodjenje kod njega izazvalo ljubomoru jer je do tada bio miljenik svih nas u porodici..moj pogotovo..vec sam sto puta na forumu rekla da sam mislila da svoje dete necu moci nikada da volim onoliko koliko sam volela njega..
sitne decije carke su se pretvarale u po neki udarac sa njegove strane kad ne vidim..i kad vidim..verovatno da mi skrene paznju na sebe..
kad sam o tome pricala sa sestrom, koja moje dete voli neizmerno, naisla sam na sledecu reakciju - pitala ga je da li je uradio to i to, on je najprovidnije izmanipulisao, i ona je progutala pricu..ne zato sto je u nju verovala,nego zato sto nije htela da veruje da njeno dete manipuluse..
s tom njegovom osobinom smo se svi izborili tek kad je izasao iz puberteta..bilo je perioda da je bio nesnosan..ja sam to resavala tako sto sam se tada povukla..
a moje dete je to carkanje sa njim resila na sledeci nacin..
naucila je da pise sa 19meseci citavu azbuku cirilicom..tad je imala dve godine..uzela je papiric koji je prema napisanom tekstu iskrojila makazama posle, i slovima koja su se u tekstu krivila na gore i smanjivala napisala na papiricu sledece: marko je pic.ka.
papiric je presavila milion puta i takav drzala u ruci..ispustila ga je kad sam je odvela na tusiranje to vece..
to je bilo njeno praznjenje a taj papiric mi je navrednija uspomena iz njenog detinjstva..mica moja mala..
danas se njih dvoje slazu kao da su blizanci..ne znam da li u svojoj okolini imam nekoga ko je pazljiviji brat..pre nekoliko meseci sam ga jedva odgovorila od ideje da istetovira njeno ime na svom ramenu..

nekad deca najbolje sama rese probleme medju sobom..uostalom, to se i zove socijalizacija..

 

[kanarinka]

licni primer.
moje dete je imalo dve godine, moj sestric 6.
toliko je normalno sto je njeno rodjenje kod njega izazvalo ljubomoru jer je do tada bio miljenik svih nas u porodici..moj pogotovo..vec sam sto puta na forumu rekla da sam mislila da svoje dete necu moci nikada da volim onoliko koliko sam volela njega..
sitne decije carke su se pretvarale u po neki udarac sa njegove strane kad ne vidim..i kad vidim..verovatno da mi skrene paznju na sebe..
kad sam o tome pricala sa sestrom, koja moje dete voli neizmerno, naisla sam na sledecu reakciju - pitala ga je da li je uradio to i to, on je najprovidnije izmanipulisao, i ona je progutala pricu..ne zato sto je u nju verovala,nego zato sto nije htela da veruje da njeno dete manipuluse..
s tom njegovom osobinom smo se svi izborili tek kad je izasao iz puberteta..bilo je perioda da je bio nesnosan..ja sam to resavala tako sto sam se tada povukla..
a moje dete je to carkanje sa njim resila na sledeci nacin..
naucila je da pise sa 19meseci citavu azbuku cirilicom..tad je imala dve godine..uzela je papiric koji je prema napisanom tekstu iskrojila makazama posle, i slovima koja su se u tekstu krivila na gore i smanjivala napisala na papiricu sledece: marko je pic.ka.
papiric je presavila milion puta i takav drzala u ruci..ispustila ga je kad sam je odvela na tusiranje to vece..
to je bilo njeno praznjenje a taj papiric mi je navrednija uspomena iz njenog detinjstva..mica moja mala..
danas se njih dvoje slazu kao da su blizanci..ne znam da li u svojoj okolini imam nekoga ko je pazljiviji brat..pre nekoliko meseci sam ga jedva odgovorila od ideje da istetovira njeno ime na svom ramenu..

nekad deca najbolje sama rese probleme medju sobom..uostalom, to se i zove socijalizacija..

Slazem se s tobom,deca svoje carke najbolje sama rese.Prica je fenomenalna i nacin na koji si je opisala,sa osvrtom na osecanja i reakcije svih aktera.
Ja sam ocigledno pogresno shvatila temu,te sam pisla o mnogo vecim problemima,dece koja su vise adolescenti a ne deca.

 

[86bogomoljka]

I meni se prica gore mnogo dopala. I sama sam protivnik mesanja u nesuglasice dece, pogotovo ako su isto ili slicno godiste. Treba sami da rese svoje probleme. To i nije bila tema. I moj klinac je problem sa tim "otudjivanjem" (da ne koristim grublji izraz) igracaka sam resio. Kada je posao kod druga, poneo je kesu i pokupio svoje. Nisam mu suflirala, niti se mesala. Kao problem sam videla to sto mama ne reaguje. Ali vi ste zaista ok odgovorili, nije moje da se bavim njime.