Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.271
У времену трајања бивше нам Југе, како је дружина сљедбеника бољшевичке идеологије зајашила власт и полуге моћи, и идеологије која ће доживјети свој историјски пораз, имали смо и добрих и рђавих ствари. Људи када пишу и зборе о тим минулим временима иду из једне крајности у другу, нема средине, но ја заиста мислим да у тој и таквој земљи бјеше подоста и добрих и рђавих ствари. Камо пусте среће да смо по краху те идеологије и творевине задржали оно добро, а одбацили рђаво али јок, Срби морају све наопако.
Но да се врнемо култури и филму, а ту је важно објаснити карактер те творевине. Која бјеше "де јуре“ федеративна република но "де факто“ то бјеше монархија и то не сталешка или уставна него апсолутистичка са монархом Брозом и ЦК као центром моћи у којем се одлучивало о свим важним питањима, од економских, политичких до културе.
Такве творевине и иначе почивају на пропаганди и репресивном апарату гдје би важну улогу имала армија жбирова.
До бољих позиција у таквим творевинама се докопају подобни медиокритети, они способнији бивају потиснути, то увијек има нус појаву у негативној селекцији, која обухвати све сегменте друштва, и културу. И у филму би биа важна идеолошка позадина, потискивана би била обрада тема које би по мишљењу "другава“ биле штетне по нацију, зато су фаворизовани тзв партизански филмови.
Како филмска умјетност не трпи стеге, ограничења, у тим временима, све до краја 1970их имали смо мноштво тих филмских пројеката прилагођених ипак и том идеолошком калупу и успостављеном систему вриједности, ријетки покушају отклона од задатог калупа не би добро пролазили или би бивали "бункерисани“. Оно што је у филму вриједно у том периоду јесте неких седам, осам филмова тзв српског црног таласа, гдје заиста има изванредних остварења, све остало бејаху филмови који су може бит и били гледљуиви тадашњој публици, но реално без неке вриједности.
Крајем 1970их и 1980е како је "непогрешиви вођа“ упамћен и као љубилица бијела коначно отишао Богу на истину, услиједио је турбулентан период те творевине, дошло је и вријеме да се плате рачуни свему ономе што се гурало под тепих, нагомиланим проблемима, и анимозитети, идеолошки и национални су све више испливавали на површину, ваљало је платити данак и деценијској негативној селекцији, и имали смо тих година један економски, духовни, морални суноврат нације. И онда у том безнађу, ропцу те твиоревине, како се урушавао један успостављен вриједносни систем, десило се нешто мени необјашњиво, имали смо позитивну експлозију тадашњег југословенског филма.
Појавило се толико добрих режисера, генијални Живко Николић, Емир Кустурица, Лордан Зафрановић и бројни други, толико сваке године одличних остварења, толико нових, свјежих, оригиналних идеја, филмова који се и данас изнова и изнова гледају. Бјеше ту и критике и тадашњег друштва и система вриједности, критике кроз филм и једног изопаченог времена када се потирао интелект, бјеше и ванвременских комедија, попун оних Слободана Шијана, скретања у фикцију, апстракцију, кроз филм "Нека чудна земља“ у сатиричну обраду, напокон је кроз филм обрађена и средњевјековна српска историја, истински љубитељи филмске умјетности, посебно они који воле оригиналнији приказ, су дошли на своје.
У тој деценији 1980-90 урађено је много више добрих и одличних филмова него за претходних 35 година трајања бивше нам Југе и више него у ето већ наредне 33 године у свим републикама бивше Југе збирно, иако реално ако изузмемо српску кинематографију, осим можда неколико филмова, у свим осталим републикама то су често пропагандни али редом безвриједни филмови.
Да ли су у том неком грејс периоду одимарања те творевине пале све стеге, сва ограничења, сви окови који су гушили деценијама филмску умјетност, да ли се можда када се схватило да та творевина иде свом крају, појавила грозничава потреба да се уради што се раније није, да ли су се једноставно посложиле звијезде, али бејаху то плодне године српског и југословенског филма.
Уводни пост је мало садржајнији, морао сам бити опширнији како бих покушао објаснити неке приоцесе, догађаје, могуће и феномене. Знам да доста форумаша припада неком другом времену, гдје бјесомучна политизација и ријалитизација узимају данак, гледају на та нека минула времена из друге визуре, но ову тему сам морао отворити, није до мене.
Сврха теме јесте да се осврнемо на осамдесете кроз призму филмске умјетности, на бројна одлична филмска остварења, као и изванредне режисере који су се појавили тих година или су тих година кроз филмове афирмисали своје идеје, шта их по нашем мишљењу чини посебним. Надам се да ће тема заживјети, а и ако не заживи, ја ћу "опуцати“ двадесетак објава које сам наумио, и кроз које ћу подсјетити на нека остварења тих година.
Но да се врнемо култури и филму, а ту је важно објаснити карактер те творевине. Која бјеше "де јуре“ федеративна република но "де факто“ то бјеше монархија и то не сталешка или уставна него апсолутистичка са монархом Брозом и ЦК као центром моћи у којем се одлучивало о свим важним питањима, од економских, политичких до културе.
Такве творевине и иначе почивају на пропаганди и репресивном апарату гдје би важну улогу имала армија жбирова.
До бољих позиција у таквим творевинама се докопају подобни медиокритети, они способнији бивају потиснути, то увијек има нус појаву у негативној селекцији, која обухвати све сегменте друштва, и културу. И у филму би биа важна идеолошка позадина, потискивана би била обрада тема које би по мишљењу "другава“ биле штетне по нацију, зато су фаворизовани тзв партизански филмови.
Како филмска умјетност не трпи стеге, ограничења, у тим временима, све до краја 1970их имали смо мноштво тих филмских пројеката прилагођених ипак и том идеолошком калупу и успостављеном систему вриједности, ријетки покушају отклона од задатог калупа не би добро пролазили или би бивали "бункерисани“. Оно што је у филму вриједно у том периоду јесте неких седам, осам филмова тзв српског црног таласа, гдје заиста има изванредних остварења, све остало бејаху филмови који су може бит и били гледљуиви тадашњој публици, но реално без неке вриједности.
Крајем 1970их и 1980е како је "непогрешиви вођа“ упамћен и као љубилица бијела коначно отишао Богу на истину, услиједио је турбулентан период те творевине, дошло је и вријеме да се плате рачуни свему ономе што се гурало под тепих, нагомиланим проблемима, и анимозитети, идеолошки и национални су све више испливавали на површину, ваљало је платити данак и деценијској негативној селекцији, и имали смо тих година један економски, духовни, морални суноврат нације. И онда у том безнађу, ропцу те твиоревине, како се урушавао један успостављен вриједносни систем, десило се нешто мени необјашњиво, имали смо позитивну експлозију тадашњег југословенског филма.
Појавило се толико добрих режисера, генијални Живко Николић, Емир Кустурица, Лордан Зафрановић и бројни други, толико сваке године одличних остварења, толико нових, свјежих, оригиналних идеја, филмова који се и данас изнова и изнова гледају. Бјеше ту и критике и тадашњег друштва и система вриједности, критике кроз филм и једног изопаченог времена када се потирао интелект, бјеше и ванвременских комедија, попун оних Слободана Шијана, скретања у фикцију, апстракцију, кроз филм "Нека чудна земља“ у сатиричну обраду, напокон је кроз филм обрађена и средњевјековна српска историја, истински љубитељи филмске умјетности, посебно они који воле оригиналнији приказ, су дошли на своје.
У тој деценији 1980-90 урађено је много више добрих и одличних филмова него за претходних 35 година трајања бивше нам Југе и више него у ето већ наредне 33 године у свим републикама бивше Југе збирно, иако реално ако изузмемо српску кинематографију, осим можда неколико филмова, у свим осталим републикама то су често пропагандни али редом безвриједни филмови.
Да ли су у том неком грејс периоду одимарања те творевине пале све стеге, сва ограничења, сви окови који су гушили деценијама филмску умјетност, да ли се можда када се схватило да та творевина иде свом крају, појавила грозничава потреба да се уради што се раније није, да ли су се једноставно посложиле звијезде, али бејаху то плодне године српског и југословенског филма.
Уводни пост је мало садржајнији, морао сам бити опширнији како бих покушао објаснити неке приоцесе, догађаје, могуће и феномене. Знам да доста форумаша припада неком другом времену, гдје бјесомучна политизација и ријалитизација узимају данак, гледају на та нека минула времена из друге визуре, но ову тему сам морао отворити, није до мене.
Сврха теме јесте да се осврнемо на осамдесете кроз призму филмске умјетности, на бројна одлична филмска остварења, као и изванредне режисере који су се појавили тих година или су тих година кроз филмове афирмисали своје идеје, шта их по нашем мишљењу чини посебним. Надам се да ће тема заживјети, а и ако не заживи, ја ћу "опуцати“ двадесетак објава које сам наумио, и кроз које ћу подсјетити на нека остварења тих година.
